Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Хорошо, хорошо, нам уже извесно что Серби востали против Турок. А как тепер ваш вожд Георги Черни и прочи војводи, здрави ли?
Да се више Серби не могу за новце откупљивати, јербо Турци узму новце и опет посеку, нити се они могу сами помирити докле цар не би
Недеља је. 22. марта предам прошеније на грофа. Рекне ми Булгаков: „Дођи до 2 дни”. 24. марта кажем Булгакову, како Серби у Сербији непрестано страдају и бесчеловечне муке трпе, у надежди на покровитеља својего, и јоште у оваком положају,
— Кад се тако муче, што нису у Русију пошли?” Ја сам казао: да су Серби уверени били на слово императорово, да ће Сербију избавити по слову даному, и да ће се они вратити сваки у своје
4. маја Недоба каже, да је говорио много графу за нас. — Ја одем Булгакову и кажем: да Серби, наш бедни род страждушчи у последњим отчајани свакија милости лишен: нам пишут, что отечество нас потребује в себе
маја отиђем, и сказал: „Днес неможно, а чрез 3 дин придите.” 23. маја, по утру. Граф: „Что ново?” — Ја сказал как Серби бијутсја непрестано и всегда Турке побеждајут и проч.
му да он представи дивану и султану како најбоље буде знао, да султан заповеди везиру престати од оног свирепије над Серби, а и кад цару јавимо, то ће исто и он учинити.” И отидемо. 1. јануара 1815. год. ишао је г.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
себи рупу, која наличи више на ону кулу од српских глава у нишкој нахији у старој Србији и на она у Африци, на острву Серби од шпанских глава, него на обичну рупу. — О, ви'те, молимо вас!
Црњански, Милош - Сеобе 2
испод павиљона, као што се жито заталаса преко булки, старац размахну својим тророгим шеширом и раздера се немецки: „Серби! Три пута, виват, за маторог Енгелсхофена!
Да види последице своје мудрости међу Сербима. Ускоро. Старац је тврдио да су Серби чудан народ и да их Гарсули не зна. Серби су лакоми на почасти, воле медалију, а за туђина би душу дали.
Ускоро. Старац је тврдио да су Серби чудан народ и да их Гарсули не зна. Серби су лакоми на почасти, воле медалију, а за туђина би душу дали.
се – тврдио је Енгелсхофен – носе, око неког Косова (Енгелсхофен је писао: Цассова) већ неких триста шесет година. Серби не заборављају! То је јако непослушна и дивља врста народа. „Еин äуссерст унботмäссигес унд wилдс Елемент!
Ћутао је и викао, наизменце. А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио. Што смо ми, Серби, скоро из Турске пришедши, тако несретни у свету?
Напољу је била велика варош, царевина, Вијена, Европа, земље по којима су Серби гинули, Оландија, Шлезија, Миланија, али је он, официр царства, задржан између четири зида у просторији једног ормана.
Они су, и код Прага, полазећи на јуриш, још викали: Серби! Виват за грофа Валиса! Виват! Аустрија је те године била успела да им скине црвене гуњеве, које су били пронели,
Исаковичу, кад му је то речено, поче да се, у глави, врти. Баш су, каже, они, Серби, несретни! После толико мука, ето, у Бечу, место Бестушева, наилази на Немце, Прајсе, који их не воле, а налази их у
Исакович се онда трже и проговори, па поче да прича, како су Серби, на Косову, царство изгубили, како је цар Лазар погинуо, али Милош распорио Мурата и како су они, Исаковичи, у
Тај млади човек, брат Рус, сав у свили, неће да му дозволи ни да исприча сербске јаде, ни да му каже шта су све Серби препатили. Не да му чак ни да реченице, мирно, заврши. То је интјересно! Али, то су већ чули.
ратови завршили, аустријска војска бројала је више од осамдесет хиљада људи, од којих су, више него половина, били Серби. Та времена су, међутим, сад, била прошла.
У Бечу се, у дворској канцеларији, после тога, сматрало да су Серби, најзад, од Росије, напуштени. Али су се преварили.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У овој се области одржало српско насеље с именом Серби, чије је становништво готово већ порумуњено. Има и других српских насеља у Малој Влашкој близу Крајове.
Црњански, Милош - Сеобе 1
” он их подиже са калдрме и трже за собом, урлајући од миља групама ветерана, којима су млађи пунили пушке: „Серби! – за графа Валиса! Серби! – за графа Валиса!...
– за графа Валиса! Серби! – за графа Валиса!...” млатарајући при том сабљом, осврћући се, пазећи да га, ако га непријатељски војници погоде, не
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милошеве Силе су огњене слуге оног. Та Милоши би, лаж да не сплете Вук, Скиптр задржали несрећне Сербије. Бар позно, Серби, уч'те с' ценит Нравствене Милоше, лаж дознават. 15. јунија 1817.
После похвале поезији уопште и истицања њенога значаја у животу народâ, Објавленије казује следеће: „Серби су, као и братија њихова Славјани свих језика, красног овог жребија учасници, да у истином народном пјеснословију ни
Но јестество пјеснословија само правилном у художеству своје постизана совершенство. Серби обаче ни у овом не оскудјевају, и њихов Омир има своје Анакреоне и Пиндаре, и имати ће своје Софокле и Аристофане.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рекао је: гамад. Много пута раније говорио је како се ти проклети серби и меропси коте као зечеви. Не мисле о држави, о иронији, о рату, него сваки час заскачу жене где год стигну, а жене им