Црњански, Милош - Сеобе 1
Аранђелу Исаковичу чинио се живот његове породице и родбине, па и тог осталог света што се беше са њима доселио из Сербие, и селио опет натраг у Сербиу, као право лудило.
под његовим оцем, покојним, славним Карлом Александром, царским фелдмаршалом, победиоцем код Темишвара, гувернером Сербие итд., итд.
се чињаше као неки хришћански светитељ, што јаше на коњу, у одбрану несрећних калуђера и свих избеглица из крваве Сербие, који ће им још много добра чинити, кад се врати са војне.
Начинио је пустом џимријом бившег пећског архиепископа и славеносербског патријарха Угарске, Сербие, Бугарске, Босне, Грчке, Далмације, Хорватске, Славоније, и целог Илирика, који ће још требати његове паре.
Онај што се клањао код коца, био је јеромонах Пантелејмон, који беше тек недавно дошао из Сербие. Данас је била седма годишњица како му целу породицу, у бекству, на очиглед његов, набише на колац, па је помахнитао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Богу је ведро. У нас, све се сневесели и, као што јесен не зна сваки свој свео лист, умрећу због Сербие, а нисмо се ни срели. Да ли је то иста моћ, која све расипа и разлије?