Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На исти начин и сви прочи народи. Босна хоће свога краља, Сербија своје деспоте, Херцеговина свог херцега: дође Турчин пак све у торбу.
Турска власт и величество спада и умањава се, а христјанска са свих страна расти и узвишава се. Сербија, Босна и Херцеговина избавиће се с временом од Турака и ослободити; али ако народ у овим земљама не почне отресати од
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
С упованијем на јединовјернују Росију, и лучшему надјејут сја, и избавленије од Турков”. — „Хорошо; но Сербија от Росији очен далеко, а ми с Турками пријатељи”. Он потом: „Турки в Белградје у твердињи?
Црњански, Милош - Сеобе 2
У том су се слагали, једино. Тражили су да се та територија назове: Нова Сербија. А у молбама је писало и, Нова Мезија, како се Србија звала, у доба римско.
Он је предлагао Русима да се та територија не зове Нова Сербија, него Славеносербија. Тако је и било. Шевич је, тих дана, хтео да уда ћерку за мајора Петровича, који је тврдио да је
То је био Шевичев одговор Хорвату. Русима се брзо досадила сва та Нова Сербија. Она је, кроз дванаест година, цела, назвата: Нова Росија.
Пипери, Кучи, Цуце и Ћеклићи, чекали на вести о Василију, жељно, Василије је био потпао под невољу, јакоже и прочаја Сербија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН ПЛАЧ СЕРБИЈИ јејаже сини в различнија государства расјејали сја Како стаде Сербија, славна и угодна, са множеством народа бивша пређе плодна, пресилними цареви и храбри солдати, сад у ропство другима
Сви веће врази моји руками пљескајут, хулно звижде на мене, а злобно глас дајут: „То ли она преславна Сербија у свјету? Сад слушкиња наша бист, дала с нам под пету.
Кому ви сад појете? Еда ли се ругате мени? Ја сам бедна Сербија, Која сам вам страдала. Где су моји синови, Храбри они хероји? Пали! Погледај те Марсово Поље оно кроваво!
Сузе, ах, лије И прси бије Сербија. Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен,
Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија. Болан Ђорђе у Тополи у постељи лежи, Десна рука клонула му, Турчин већма с’ јежи.
Јаук се чује, Враг ланце кује Сербији. Залуд Вила са планина биљем Ђорђе диже, Притиснута сад Сербија веће слабо дише; Нит’ се грудма устављају громовни ударци: Ђорђе броди преко Саве, и деца и старци.