Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су били формирани у колону, заогрнути својим црвеним, сербским, гуњевима. Издалека, чинили су се једна права, црвена, линија.
Добивену, каже, „мит дем Сäбел“. Трандафил се и на то смејао. Исакович је тврдио да је Бестушев многим сербским официрима већ пашпорт, за одселеније у Росију, набавио. Набавиће га и њему, у Бечу.
се, знао за свакојаке авантуре у љубави, тим више што је тај век, у ком је живео, свуд, у Европи, па и у провинцијама сербским, у Аустрији, био сав посвећен уживању у постељи, Павле је, ипак, био збуњен, као никад дотле у свом животу.
Био је замишљен. Он је знао да није једини, међу сербским официрима, који је, тако, до Беча догурао, али је знао и то, да се то, за неколико њих, са одласком у арест завршило.
Него су они, официри, курве, они буне народ, да се сели у Росију – да није њих, царевина би срећна и спокојна била са сербским национом, а његови би рођаци долазили понизно, да њега, Гарсулија у руку целивају.
Он је, са премијер‑секретаром, који се звао Черњев, држао папире о сербским официрима, за време грофа Бестушева, па је наставио тај посао и за време грофа Кајзерлинга.
Што се пак тиче Зиминског, он је био једини официр, који се међу тим сербским официрима, у Енгелу, није смејао. Остали су, крај свих мука, и опасности, били гласан и весео млад свет.
Међу сербским официрима, то је изазвало велику забринутост. А у исто време, Аустрија је почела да им дарује имања, и титуле племства,
А нико није знао шта носи будућност, идућа година. Јоан Текелија, са својим сербским коњаницима, био је другог мишљења. Он је предлагао, да се пређе Тиса, да се прође кроз поплаве, уз трепет звезда, ноћу.
Са сербским официрима, који су се, из Аустрије, тих година, иселили у Росију, пошао је и мали број католика, кад се чуло да у Росиј
Кад је Трифун полазио, све је по старом остало, а немир је по селима сербским био све већи, не мањи. Каже да је чуо да је било лома, и у Араду, и у Сомбору, и у Земуну, а зна се да је пала крв у
Павле је све то избрбљао, сербски, мешајући у то руске речи, а хтео је само да покаже Костјурину да Руси, са сербским хусарима, не добијају аквизицију без вредности. Мислио је да су, и он, и они, који су га слушали, искрени.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За своје сувременике и непосредне следбенике он је био велики човек. Павле Соларић га је називао »сербским Сократом« и »чрезвичајним Сербином«; »преславни первопросветитељ славено-сербскаго рода нашега«, вели Глигорије
Оно што је 1826. писао важи за његов песнички рад: Ја Сербин сербски читам, пишем, И духом сербским к Роду дишем Па песмом сербском дижем Род... ЈЕЗИК.
Стефана Ференчевића и игумана манастира Гомирја Севастијана Илића, који су своје мале збирке штампали у Новинама сербским за 1818. и 1820. Али ти послови су рађени непотпуно и делимично.