Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Извод одатле штампан је у Сербскомъ лѣтопису за 1844, под насловом Черте сербскогъ живота у Унгаріи а у целини је издао Димитрије Руварац у Српском Сиону за 1905. годину.
(забрана другог издања Караџићевих народних песама, ометање покретања једног српског листа око 1830, обустављање Сербскогъ лѣтописа 1835. године, итд.), ипак су се Срби кретали напред у свом духовном и књижевном животу.
Матица српска узела је у своје руке издавање Сербскогъ лѣтописа, почела издавати и књиге, и остала центар књижевне и научне делатности код угарских Срба све до данашњега
Радио је у адвокатској канцеларији Михаила Витковића и сам постао адвокат. 1832. примио је уређивање Сербскогъ лѣтописа, потом је постао секретар Матице српске, коју је ставио на сигурну основицу.
Његов рад је посредан. То је био културни радник и иницијатор, »духа народног будитељ«. Као уредник Сербскогъ лѣтописа, Сербскогъ народногъ листа, Сербскихъ народнихъ новина и Драголюба он је био од јаког утицаја на развој
То је био културни радник и иницијатор, »духа народног будитељ«. Као уредник Сербскогъ лѣтописа, Сербскогъ народногъ листа, Сербскихъ народнихъ новина и Драголюба он је био од јаког утицаја на развој српске књижевности и
постао је директор новосадске гимназије. Од 1830—1831. био је уредник Сербскогъ лѣтописа 1837. отишао је у Србију, на позив кнеза Милоша, и ту девет година израђивао законе.
У оба правца он је имао пуно успеха. Он је више но ико учинио, нарочито преко Сербскогъ лѣтописа, којем је и у ствари био главни покретач, да се Срби упознају са словенском прошлошћу, да стекну појам о