Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Наравоученије Велико ће добро роду сербском учинити ко преведе на наш језик малу Рафа физику што је за децу на немецком језику издата.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Противно је то – писао је Трифун у свом рапорту Команди – и слову и духу, уосталом, датих привилегија, сербском национу. А те привилегије су оглашене добошем, и по селима, па их и његова худа сиромаш зна.
у Будиму помагали су своје сународнике, при тим селидбама, у Росију, с почетка, из превелике љубави, према свом, сербском, национу. А после, и зато што се на том послу лепо зарађивало. Падала је пара.
Ићи ће и дворском советнику, Малеру, који је сербска мајка. А ако затреба ићи ће да се тужи, за неправду према сербском национу, и Његовом Величеству Франциску Первому, императору римскому и Њеном цесарокраљевском Величеству Марији
А при том није бирао средства. А још горе је било то што су се, и побратими, кад би се посвађали – по лепом старом, сербском обичају – међусобно, денунцирали.
више никада видети свој Цер и своју Црну Бару, него ће шетати, како Вишњевски рече, одевен, нагиздан, добро плаћен, у сербском „гусарском“ полку, у Петерсбургу.
Спазио би, идуће године, како стоје, непомично, и он, и они, у сербском, новосербском, полку, бр. 35, док, уз кикот труба, крај њих, полази први швадрон, на јуриш, према једној ветрењачи,
Он је ишао, на дан хода, пред њима, и путовао, у кочијама, удобно. Међутим, био је дочекан славно, дирљиво, у сваком сербском месту.
Костјурин је имао о њему најгоре извештаје, највише притужби, више него о и једном сербском дошљаку. Његов први састанак са капетаном прошао је врло бурно. Међутим, Филипович се није ни бранио.
Имају жељу да служе у сербском, хусарском пуку у престоници. Костјурин се окрете Витковичу и насмеја, кисело. Господа су, каже, у малом задоцњењу!
Павле их је био у Миргороду видео. То је била стварност у сербском насељу. Али, сав је тај свет, сва су та жива бића, постојала, и у протоколу штапсквартере у Кијеву, у актима, у
Љубазнице кирасира, у Темишвару, већином Бечлике, прве су биле запазиле и разгласиле ту појаву, у сербском браку, и упирале безобразно прст у човека, који је био лепотан, и жену, која је била дебела као крмача и корачала,
1753, у официрски затвор, у Кијеву, доведен је сербски емигрант, из Аустрије, новопостављени капетан у Венгероко-сербском пуку бр. 35, Исакович. Гренадирски капетан, који га је, са једним прапорчиком и четири гренадира домаћег пука, бр.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
писао важи за његов песнички рад: Ја Сербин сербски читам, пишем, И духом сербским к Роду дишем Па песмом сербском дижем Род... ЈЕЗИК. — Мушицки је био више научан дух но песнички, и у младости се више бавио науком но књижевношћу.
Њега је српска историја јако занимала, и он је »на простом дијалекту сербском« издао један извод из историје Јована Рајића (1833—1837).
Он није имао потребне спреме за један овакав посао, и овај покушај учинио је »из ревности к сербском књижеству и из љубави к матерњем језику«, али потпуно свестан својих »малих сила знања«.