Употреба речи сердара у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

из разних нација, чија су имена већином данас у историју, бјеху им изблиза познати, те помињаху: владику Петра І; сердара Сава Пламенца; Сава Петровића, брата владичина; Вука Радоњића, гувернадура; Ђика Мартиновића, сердара цетињског; драга

владику Петра І; сердара Сава Пламенца; Сава Петровића, брата владичина; Вука Радоњића, гувернадура; Ђика Мартиновића, сердара цетињског; драга Јокова, кнеза његушког. Од Русâ: адмирала Сењанина, пуковника књаза Вјаземскога и друге.

Особито се ту одликова соколасти Крцун Сердарев, син оглашена јунака, сердара Нова Бојичина, који погибе под Дубровником и кога владика не могаше прежалити.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

“ (Велики рожданик Малише Сердара) Иако би се, по многим наговештајима, узрок такво стање морао тражити у устројству друштвених односа, поетска

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1831. је полицајац у Београду, заповедник (»бимбаша«) 2.000 Срба у Кључу, помоћник крајинског сердара, историограф кнеза Милоша, цариник, поверљива личност за дипломатске мисије у Црној Гори. 1836.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Оста ли бар дјеце од синова?“ „Оста мушко дијете од старијега: нашло се три мјесеца по смрти очевој. Глејте сердара. Велике ли дерте на срцу носи!“ Приморци одоше својим путем.

Ама нећемо тако! Нећемо да свијет рече: ’гле јунака и јунаковића сердара Пеја Грубанова, како не може да се утјеши за синовима што јуначки погибоше, но нариче као жена’!

“ одговори бркоња. То бјеху: Радоје и брат му, Петар и Марко, синовци сердара Пеја. Сву ту четворицу видјели смо у кући сердаревој, уочи Божића.

„Боле вас једнако сву четворицу, јер сте се једнако и утрудили!“ примјети њеки старац и погледа сердара. Сердар се сад удобри помисливши е ће их бити жацнуле оне ријечи, па ће и он: „Јесте се искињили, ваистину.

„Да“, закључи медик, „види се, брате, види. И да није сердара Пеја кћер, желио би је човјек за жену имати; јунак, да му се сој не изроди, а рђа, богме, да му трагу очисти!

Домаћица, снаха јој и кћи, гледаху на сердара, који мрачна лица, пушећи, гледаше преда се. Медик се диже, те се стаде протезати. „Ха, како ти шклопћу кошчурине!

На, па наздрави!“ рече Пејо пруживши му прву чашу. Цуца не хтје, као из почасти према Петру, но махну главом на сердара да дâ чашу шури. „Држ кад ти вељу!... Ти си брат Радојев; мио си ми с њега, а да не с тебе!

Сити а разгријани стадоше постари куњати, па жмираху у сердара неће ли их понудити да лијежу. Он се томе не стављаше, јер му памет не бјеше дома; турио капу на затиок, чибук

А све људи видоци и гласити; људи кућићи, према тијем јуначким браствима, које поменусмо. Сваки је од њих познавао сердара и он њих. Са свакијем се он и његови званци ижљубише и за здравље питаше, а то је, богме, понијело комад времена.

А бјеше крупна људина тај поп. Мањи нешто од сердара, а ни мало ужи у плећима од њега. И наликоваше му лијечак у лицу. Разумије се, (у оно вријеме) бјеше обријан и носаше

“ запита Господар, пошто онај сврши, и пошто сва граја утоли. Сви се погледи стекоше на сердара. Он бијаше поблиједио. „Ја, Господару,... ја не вељу ништа... Но како ти речеш, онако ће бити!“ „Е, добро!

„Послао је јучер једнога рођака...“ Сердар се замисли. Јанко и Стана гледаху крадом сердара, у највећој зебњи, шта ће одговорити. „Добар чојак!“ одговори Пејо. „Добар и има доста свога... Тје!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ма откуда ти знаш? — Чуо сам када сте изабирали новога сердара и војводу пред војском на Косову, пак рекоше наши стари: ко од нас докаже да је у свом вијеку учинио какво јунаштво,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

противу „невирних ркаћа“; као год што у Далмацији има братстава која су у непрекидноме низу дала тридесет-четрдесет сердара, барјактара итд., тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Хај, да нам оца знаш!... РАДОШ: Можда и знам.... БОГДАН: Орловића знаш ли? РАДОШ: Слушâ сам за сердара Радоша, што су га са невјерства прогонили... БОШКО: Прогнао га је невјерник!

(Владика Вавила, а за њиме неколико све старих сердара.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Опрости, оче, Што слабом телу ломне старости Крепећа санка крадем часове.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

РИБНИКА 595 60 ЛОВ НА БОЖИЋ 612 62 ЈАНКО ОД КОТАРА И МУЈИН АЛИЛ 644 63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА 657 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68

Чубриловић — „рад котарских и приморских сердара у XВИИ веку узима као наставак акције сењских ускока“ и, најчешће, ставља у једно исто време и Сењане и Котаране.

“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!“ Тако се осећа у песми Сестра Ђурковић–сердара девојчин исти одговор тројици Турака, али увек са нешто друкчијим последњим стихом: девојка први пут каже да је

Куновицу гору прејездише, спустише се у поље котарско, али Јанко дошô на биљегу, — са Јанком су четири сердара, сва четири од равна Котара, и са њима дв’је хиљаде војске Котарана на гласу јунака.

Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље! 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА Откада је свијет постануо, није љепши цвијет процватио што је данас на ову годину у Лијевну, граду бијеломе, мила

постануо, није љепши цвијет процватио што је данас на ову годину у Лијевну, граду бијеломе, мила сестра Ђурковић-сердара, по имену лијепа Марија; глас је дала на четири стране.

“ Вели Зуко Чулку барјактару: „Слуго моја, Чулко барјактаре, није књига од наших крајина, ни од наших котарских сердара; већ је ферман цара честитога, у њему ми царе запов’једа да покупим чету по Удбињи, па да идем Тијани планини, да ја

одбранио је Шибеник од турске опсаде. За заслуге у рату добио је од млетачких власти чин капетана и затим сердара (1656). Умро је 1659. године од рана задобивених у борби с Турцима. На пријепис пет стотина друга, тј.

оца Петра Смиљанића (1648), као старешивна Буковчана храбро је војевао против Турака и добио од млетачких власти чин сердара.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности