Матавуљ, Симо - УСКОК
Владика и старији главари бјеху већ на дну степеница. У позадној тишми наиђе на Крцуна Сердарева, који му исприча шта је посвршавано.
Стигоше у браство подоцкан; не чуше нигде гласа, сјем што узаври лавеж. Стане Сердарева отвори им врата након дужег дозивања и лупања.
Стане Сердарева, мати Крцунова, бјеше унакажена. Браственици мирно сјеђаху поред мртваца на путу, слушајући потанко причање Марка
Ојађена Стане Сердарева имађаше гладу између кнежеве и Мргудове. Јанко се опорављао, али немађаше мира у души. Првијех дана ходаше по
дођоше: Мргуд Шутов и син му Рако, Свето Бојов и његов Маркиша, Пуро Перов и син му Перо, Лабуд Марков и јадна Стане Сердарева.
А ти, Јанко, баш ни бијеле!? — Баш нити му се говори, нити му је до чега! — додаде Стане Сердарева, која га дотле пажљиво посматраше. — Велики је и теби дерт на срцу, дијете!? — Боли ме глава, стрина! — рече Јанко...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Пејо! подај човјеку чашу вина, напио си му!“ рече тихо Ивана, сердарева жена. Пејо не чу, нити оком трену. Старица подухвати дланом лакат, па наслони своје мршаво, жутељаво лице на длан, а
„А јабуко моја! дај ми га амо!“ рече старац, па узе дијете у наручије. „Е очева лијепа глава — да га Бог поживи!“ „Сердарева тазбина!“ шапну дјетић што је пециво обртао, своме другу. На двору затутњи неколико метака и неколико поздрава чу се.
“ викнуо је сердар кад она о томе заусти. Два дана пред Петровдан, дође момче из сердарева браства и рече да је пратио Јанка до Бјелоша, да је отишао к Владици, и да их је поздравио и поручио им да га не траже.
„Не’ш побјећи валај, по чуј! Чуј сад...“ Она прикупи сву снагу и трзну се, али снажна мишица сердарева, као гвозден обруч, савила се око ње.