Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Знајући ја колико је њ е г о в о м милостивом и благородном серцу пријатно и драго све то што се на ползу и просвештеније младих људи учинити може, ови сасвим његов дар т е б и, п р е
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да ће он то све пред све сајузнике и иностране министре представити, и да ће цар на то казати: да он не може више серцу одолети нити трпити, да се серпски народ будући њему јединозакони, а и под његовим покровителством, овако тирански
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мужчина? Је ли Ландбеситзер? А Исакович му рече да је то сународник, из истог села, милији, каткад, серцу, од рођеног брата. И то је очен интјересно, рече Волков.
Она је полудела, кад чу да се он налази у Енгелбирти и хтела је да га види. Није могла серцу да одоли. Хоће бар једанпут да га загрли. Несаница је мучи! Хода као луда по кући. Где је био, тако дуго?
Ено Текелије сад у Росији. Али, ако име Текелије није знано у аустријским армијама, они, Исаковичи, носе то име у серцу свом и носиће га, док год и један међу њима, на овом свету, буде уседао коња.
Он је дошао да се Божичу представи. Не мисли да крије шта се зби. Ако је чиста, у свом серцу и намери, нек се врати оцу. Кад буде чуо да је напустила мужа, он ће по њу доћи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дакле, ми покажи височајше благо, Кротко, њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу олтар љубови њежноме јунаку Који уме
Твоја, Видо, објатија, Видо, твоје лоно, Твоје благо серцу моме серце кад је склоно, Ја сам виши од царева, ја презирем в'јенце, Ја уживам стада мога пасући првенце, И будући
„Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!“ Друга на то у свом серцу: „Заљубљен си, Павле! Ја сам чек'о до најпосле то слово одавно: Што сам такав, ево, буди свему св'јету јавно.
1816. Еустахија Арсић МИХАИЛО ВИТКОВИЋ ЉУБОВИ Пуста љубов шта учини, По мом серцу шта почини! Сву тишину изгна, прогна, И веселост моју попра до дна.
Или без ње или с њоме, Тешко бедном серцу моме! При састанку тајно стењем, При растанку плачем, гинем, венем. Други кој' у љубви страда, Он се добром концу
Желио бих да ти могу сваки дан Учинити мали дарак бар један, Јер си сребра, злата вредна, Серцу моме ти си једна Утеха.
Кад ја дођем и упитам, казаћеш ми стање, Тај ће вопрос бит мом серцу најслађе питање. 1838. Никанор Грујић ИДЕАЛУ Полету мисли виспрених, танког из Облачка дивно,
Ми католици морамо се сложити, ту истину ја ћутим веле у серцу моме.” Иначе, извесне Кузманићеве примедбе самим Илирцима, па и Теодору Павловићу, у погледу чистоте народног језика,