Употреба речи сестра у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

„Ко ти је ова жена?“ питао га је прота опорим гласом. „Сестра мога побратима, оче прото!“ одговори чича Марко дубоко уздахнувши. „А ко ће за погреб да плати?...

својим хтео сунце од света сакрити, а моја љубљена једнако са сунцем сјаје; јест, сјајна је она, божанствена, лепа сестра сунчева, владатељка кугле Земљине, а дивно јој је име: СЛОБОДА Ви велите да тога имена и нема у календару.

Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре... Никада не би човек веровао да су то брат и сестра. А, овамо су једна крв и једно млеко!... У кући Николе Белића сви су поспали, ал’ онај млади Гружанин не спава.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Петао и гпаги камен 149 116 Старац и злато 150 117 Папагал и мачка 152 118 Папагал и друге птице 154 119 Брат и сестра 156 120 Лисица и курјак 158 121 Лав и миш и лисица 159 122 Јагње и курјак 161 123 Крмача и курјачица 163 124 Лисица,

Сад да видимо која је од њих паметнија. У радости и благоденствију човек заборавља себе и бога. А друга сестра што чини? „Помјанух бога во скорби мојеј и' возвеселих сја”, вели пророк. Није ли ова паметнија? Премного!

119 Брат и сестра Човек имао је синчића весма лепа и кћер поружну. Ово двоје, као деца, играјући се једном око огледала, почну се

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Моја мати, јошт четири наше жене, сестра и сва деца ударе у запевку и плач. Кажемо им да ћуте, но свака своје што боље има да спрема у торбе, да се бега у

— (Већ је он чуо и знао да сам ја очô у Русију). Пита ме каква је надежда. Кажем да је прилична. — Његова сестра дошла и млого гостију има, одем скоро.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не кô жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли.

ТРЕНУЦИ Та љубав без циља и без сутрадана, Зла сестра вечности, у бесу свег хитног Носи знак највеће коби што је знана: Сав ужас пролазног и бол неумитног.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све. Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати,

Он пристаде. Сестра му с ћерком узе стан у близини, а он с поуздањем у бога уђе у болницу. У болницу, ту где сам га ја опазио.

Ни сâм се не сећам свега баш натанко. Причаћу вам колико сам запамтио. И моја од мене старија сестра зна за то, а мој млађи брат баш ништа. Нисам пао на теме да му казујем!

Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога

Чујемо ми мало после коњски топот и рзање. Не знам ја шта је то. Кад он после уђе, ја почех хркати, и моја се сестра учини да спава. Назва добро вече, па ућута. Ћути он, ћути мајка, чекам ја.

То је била страшна ноћ! Ми се с мајком затворили у другу собу. Она више не плаче. Ни сестра. Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро.

Он скопа оне новце и управо истрча из собе. Моја мати клону крај ковчега и обнесвести се. Сестра врисну. Ја скочих из постеље. И Ђокица скочи. Седосмо доле на патос крај ње; љубисмо је у руку: „Нано, нано!

” Дуго смо се тако молили. После моја мати уста, попе се на столицу па целива светог Ђорђа. И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо.

Напољу мирно, свеж зрак пада кроз отворен прозор, а пред иконом још дркће пламичак у кандилу. Моја мати и сестра бледе као крпе, очи им влажне, лице као од воска, крше прсте, иду на прстима и ништа не говоре, само што шапућу неке

То јест, знам: јер кад се вратих из школе, нађох све онако како сам оставио: моја мати и сестра седе с рукама у крилу; не куха се ни ручак: пролазе на прстима покрај велике собе и само отхукују — исто онако као кад

Али тек што се врата притворише, а моја се мати исправи у кревету. За њом се диже и сестра. Као каки дуси! Мати брзо али пажљиво уста и пође вратима за њом приста и сеша. — Остани код деце!

Сан ме хваташе. Слике се измешаше. Изиђе ми сестра и писмо. Сахат изби четири. Ја почех да тонем у некаку дубљину, све ми биваше нејасније. — Може бити... ко зна?...

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Ах, пардон, пардон, милостива! Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле, к’о да ми је рођена сестра. Дакле, доста до тога да је настала ’ладноћа међу њима через младога хер-лерера, тога младића.

прслука види се танка бела кошуља од српског платна, златом извезена спреда, а то му је извезла и послала његова сестра Јáна из диштрикта.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

, па се у њу заљубио. Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека. Љуба је госпођу Јелку још девојком познавао, а и она је сада знала за његову наклоност према Савки,

После ручка Љуба се разговара са Савком. Све је у реду, само да зна како стоји са миразом. Дође сестра, умеша се у разговор и дâ му на знање да мираз неће фалити. Она већ на том настојава.

и уквартира се код трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио.

Одважи се цело познанство прекинути. Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра. Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека.

Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра. Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека. Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити”, и оде.

У то дође и шеста недеља, а Чекмеџијић сасвим приправан крене се у Ш. Чика-Гавра и Сока, Чекмеџијићева сестра од стрица, са многим сватовима прате га. Све је већ готово да се венчају, само још једно фали.

Срећно је све текло, срећни пар лепо живи. Но, шта ће Алка девојка, другарица Мицина, сестра Маркова? Око ње једнако баје Јефта Ћирковић, а мати га добро гледа, јер има „состојаније”.

Ја то тако оставити не могу, па да ми је сто пута сестра. Ти мораш као адвокат Мицу заступати. Свилокосић је у запари. Сад је тек међу две стлице, а не зна на коју ће.

Требала је моју тепсију сестра моја да је вратила, но она не враћа. То је основ. Иначе, ја ћу све израдити, а ти ћеш само преписати и суду предати.

Јефта му пружи акције. Бабоња чита, маше главом. — Као што видим, ви сте, госпођо, Рогозићима род, сестра Рогозића? — На служби. — Па брат и сестра за такву багателу, једну питу, да се заваде! Зашто нисте тепсију вратили?

— Као што видим, ви сте, госпођо, Рогозићима род, сестра Рогозића? — На служби. — Па брат и сестра за такву багателу, једну питу, да се заваде! Зашто нисте тепсију вратили? Је ли још код вас?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Није овај свет овакав био: и ја сам била девојка. Па кажем вам: ја сам јој и сестра и отац и мајка, одавно смо остали тако. Кажем јурњаве, па само корзо, и шепају, тако шепају До неко доба ноћи.

Африка

Брзо одбацује и мараму па пушта да га сестра полива из калбаса. Та млада девојка, жена, опходи се с њим брижно и брижљиво, као према каквоме великом дерану.

(Ме, ко је била она дивна девојка или жена што нас је дочекивала кад смо долазили по тебе?) — Мон се', мусје (моја сестра, господине), — одговарао је Меј. — Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?

(Баш ту, али моја прва сестра је била кудикамо ружнија и мршавија.) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме.

иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане ипак онолико лепа колико је сад њена сестра. Мала је с оцем била остала уз пут у Феркасандугу, тако да јој не могу лично изразити своје наде.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Варвара онда узвикну: „Павле, сви ћемо са тобом, Павле! Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се!

Иако се чудио, шта га снађе, Исакович се упусти у ту игру, као да му је то нека мала сестра, коју нема, али коју је нашао.

Она није ни сањала да је Исакович ошамућен жалошћу, због тога што она личи на његову покојну жену, као сестра на сестру.

Марко Зимински био је ожењен женицом, врло лепом, која је имала исто тако лепу, али хрому, млађу, сестру. Та сестра је била, због тога, међу мушкарцима, јако уплашена. Да ће се икада удати, била је изгубила сваку наду.

Љуља, као да жито шири, и рукама. Гледа те право у очи. Личи на Кумрију, као да јој је млађа сестра, али није као Кумра. Друкчија је. „А је ли паорка?“ питала је кћи сенатора Богдановича.

Зар у њега нема сестра? Пришла му је, каже, са тим тужним осмехом и помиловала га. Да је Зеко жив, отишла би она, и кад би знала да ће се

Павле помисли да Ђинђа не личи на њу, као млађа сестра, него – иако је немогуће – као да јој је кћи. При натезању штримфла, док је љутито говорила, указа се и њена, лепа,

Тај млади официр прати је, као сенка. Његова сестра јој каже да ни једна жена, откад је њу, Трифунову жену, видео, за њега не постоји.

То је навело воскара да затражи своју јединицу, од своје сестре, а сестра му је онда, не само довела ћер, него је и она у Будиму била остала.

Госпожа Јулијана рекла му је само толико, да су то туђинке, са којима, она, и сестра, никакве везе немају. То су, каже, врло отмене, красне, даме, које уче, музици, и страним језицима, Вишњевскову децу,

том, не помаже, нимало – него да је, очигледно, љубоморна на Варвару – или да се, неочекивано, показује честитија него сестра. Петар ништа није приметио.

Мирио их је, увесељавао, хвалио, као да су пример сретног брака, и као да им је он, и брат, и сестра. Кад би Петар, или Варвара, сетили се нечег, из првих дана њиховога брака, што није било добро, ни весело, Павле би им

Теодосије - ЖИТИЈА

Близу и сестри својој сагради колибу, те као брат и сестра живљаху, и строги пост и молитве к Богу упражњаваху. Ближњи, и знанци, и по крви рођаци дивљаху се чудесном изласку и

“ И пошто му дојади, уставши једном побеже. А сестра његова, осетивши, колибу без ичега остави и за њим пође. И дошавши до једне горе високе што се налази крај града

што се налази крај града Призрена, више села по имену Кориша, на тој гори застадоше да се одморе од напорног пута, јер сестра његова изнеможе и усну.

долажаху као да вуку са собом ону змију, која разјапљиваше чељусти своје а они говораху да га прождере; час као да му сестра долази јављаху му се и у ноћи плачући говораху: „Брате, брате“ по имену га зовући, „изађи, господине брате, изађи и

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ВУКИЦА: Не трпим је, па то ти је! СПАСОЈЕ: Али, душо моја, морамо је трпети, То је најпре моја сестра, од тетке додуше, али тек сестра, а затим то је једна врло богата уседелица. ВУКИЦА: Па? Јесам ли јој ја крива?

СПАСОЈЕ: Али, душо моја, морамо је трпети, То је најпре моја сестра, од тетке додуше, али тек сестра, а затим то је једна врло богата уседелица. ВУКИЦА: Па? Јесам ли јој ја крива? Што се није удала кад је требала?

СПАСОЈЕ (представљајући их): Господин Шварц, члан управног одбора „Илирије”, моја ћерка, моја сестра. ШВАРЦ (клања се). ВУКИЦА: Татице, ако би се ми нешто дуже задржале? СПАСОЈЕ: Ништа, ништа ја и иначе имам посла!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Друга слева, она висока с црвенкастом косом и пегицама, моја је сестра Весна, ако вас то занима. Она има шашаво име, кад га викнете у неком разреду, бар десетак девојчица одговори „ту сам”,

Кад будемо на пучини, неће моћи да ме врате. - А ако добијеш морску болест? - Искључено. Сестра је путовала авионом и свима су се пењала цревца у грло, а њој није било ништа. - Господе Боже, Рашида! Не измишљај!

он то био и да има нешто ужа рамена, али има ствари које није згодно да питате некога, чак и онда ако вам је тај неко сестра. Она је говорила и онда сам чуо да се врата испод нас отварају.

Даћу ти две стотине динара, Суљо, ако кажеш где ти је сестра! - смешио сам му се, иако смо обојица знали да бих му најрадије заврнуо шију.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и миловале. Већ Шамика иде у школу.

Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче. Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.

А кад се облачи, па кравату веже, дође сестра или мати да му помогну кравату намештати, и премда је у томе мајстор био, ипак њима је то допустио, јер им тиме радост

Мајстори почеше кућу рушити. Чује то Шамика, дозове пандуре, па позатвара Перу и мајсторе. Подигла је сестра Ленка парницу против Шамике, но без успеха. Отац фрајла-Јуце, Соколовић, разболи се нагло и умре.

Црњански, Милош - Сеобе 1

и кад му рекоше да га патријарху не могу водити, јер је у кући пуно гостију, пошто је тога дана стигла, у посету, сестра патријархова, госпожа полковника Рашковича, са својим ћеркама, Аранђел Исакович се увређено диже са клупе и, мада је

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

од тада овом детету помајка („мајкана“, „готова мати“), а њена деца су од тада посинку (задојеном детету) браћа и сестра по млеку, те им је као блиским сродницима („једнодојчад“) забрањено да ступају међусобно у брак.

(Вук, бр. 157) — Од зла рода нек није порода. (Вук, бр. 3962) — Сестра сестру удаје, а бачва бачву продаје (ако је удата сестра поштена и врсна, мисли се да је таква и неудата; тако кад ко

157) — Од зла рода нек није порода. (Вук, бр. 3962) — Сестра сестру удаје, а бачва бачву продаје (ако је удата сестра поштена и врсна, мисли се да је таква и неудата; тако кад ко види у кога добру бачву, он иде к ономе који ју је градио

најдрагоценије и најсветије: Богом, чашћу, душом, правдом, децом, огњиштем, сунцем, оружјем, очним видом итд. Сестра се куне братом, мајка сином, деца родитељима, вели Вук.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Из штале ће изаћи неудата сестра и казаће: »Види ме каква сам, што ниси јавијо?« и казаће још његовој жени: »Опрости, не могу да ти дам руку, полагала

« и пољубиће хладан новембарски ваздух изнад десног сестриног рамена, јер не воли да се љуби у лице. Сестра ће више него икада личити на њега кад мрзи себе, док их буде уводила у кућу у којој се ложи једино у кухињи.

Онда ће се сетити да није ништа донео кући. Онда ће неудата сестра стајати покрај лименог шпорета, а свима у кухињи ће бити јасно да се жртвовала, да је престарела за удају, да је

да је одвајала од уста, да је волела децу и да је остала покрај ова два гроба, а када свима постане то сасвим јасно, сестра ће се заплакати и изићи из кухиње. Онда ће и он изићи да види двориште, и спазиће нов бицикл.

повећане и ретуширане, мајци су обојили уста црвено, а оцу розете одликовања, између њих стоје он, ошишан до главе, сестра са јабуком у руци, и три брата којих се не сећа, сва тројица са белегом смрти на челу, а даље, лево: три уоквирене

Да смо у другим приликама, био бих као и остали, добар и учтив; да си ми у кући, да си ми сестра, рођака, кума, комшиница, али оне су све поштене, оне не улазе у кафану у једанаест сати; зна се где је место женама!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ујак се смијао томе, а будући имућан и неожењен, могло му је бити да живи по вољи. Јан и сестра му Лудмила од првог тренутка завољеше ујака и нађоше начина да се с њим кришом састају.

Бјеше плава, бујне косе, великих очију, малијех уста, у ружичастој хаљини. — То ми је сестра — рече ускок. — Види се господски сој — рече Крцун. — Аох, дивна ли је! — дода мати. — Је ли удата?

Куда ћеш ти по ноћи без вечере? — запита владика зачућен. — Дома, господару. Прекосутра ми се удаје сестра, па сам рад осванути онамо! — Рођена ти сестра? — Није, господару, но кћи Рака Мргудова, а ја ћу јој бити барјактар.

— запита владика зачућен. — Дома, господару. Прекосутра ми се удаје сестра, па сам рад осванути онамо! — Рођена ти сестра? — Није, господару, но кћи Рака Мргудова, а ја ћу јој бити барјактар.

“ Онда десни дјевер преда нове опанке брату дјевојчину, а овај отиде у пријеклад, гдје сестра чека у јединој кошуљи, а жене стоје око ње.

Лудмила писаше као што у таквој прилици може писати онака сестра. Писмо је имало осам страна. У првој трећини бјеху ријечи какве само осјећање наноси: радост, страховање, надање,

— запитаће Стево Бојов. — То није! — одговори Лабуд. — С те стране баш је задовољан! Сваке му недјеље пишу сестра и ујак, и опазио сам да је вазда весео пошто прочита писмо.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Мртав царе, а жив кући дође, и у кући мртву мајку нађе, где му крпи гаће и кошуље; сестра му се од старости смије, отац му се још родио није.

постићи што јачу фреквенцију тога гласа; ево песме: С С СА СО САТ СОСА СОСА СА САТОМ САМО СОСА СА САТОМ СОСИНА СЕСТРА СЕТИЛА СЕ СОСЕ У ТРСТУ САКРИЛА САТ У СЕЖАНИ САД СЕ СОСА ПОНОСИ САТОМ САТ СЕКУНДИРА КАО СОСИНО СРЦЕ СОСО СОСО

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

На кумство и Мурто-бег уити, Кулу своју главам' и(м) окити; Чула јаде сестра Анђелија, Поцикнула кâно љута змија, Те повади од појаса ноже И уби се, помози јој, Боже!

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Саћемо и ми да пресавијемо страницу! ХАСАНАГИНИЦА: Шта сам то Алаху згрешила да теби будем сестра? Па зар ти не схваташ какве гадости говориш? Па ти, брате, ни себе не поштујеш!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Моја сестра би да се опрости с дететом! Што ћутиш? Нећеш ваљда да превариш? Изнеси то дете, немо да си такав, нека га мајка

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ви бесте са села, скори досељеници. Продали сте у селу ваш посед и дошли у варош. Отац ти и старија сестра умрли, а ти с мајком остала.

Ах, девојко моја! да знаш како те волим и гинем за тобом! Дража си ми но рођена мајка и сестра моја, милија ми је твоја танка половина и равна снага, но све благо стамболско!

Ти си ми, синко, првенац! И мајка плакала: Јоване сине, Јоване! Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване брате, Јоване! Ти си ми цвеће пролећно! Заврши. Сви ћуте. Чује се плач. Шамијом же не бришу очи.

ИИ А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала. Нико њу није звао њеним именом већ „сестра на Рибнички“. Били су то напрасити људи, чувени као убојице.

Ита, и сâм видећи тај њен бол — муку да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао!

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова сестра сочивица. Гра(х) и купус земљом управљају. Ево време златно и весело, Кад нам није забрањено јело!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита! Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то

дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.

Онда она вели: — Дошао је мој најмлађи брат а твој шурак. Кад цар чује, он повиче: — Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: — Добро дошао, шураче! — Боље тебе нашао, зете. — Гдје си?

Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.

Пошто сестра одведе коња у арове, а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: — За кога си

А она кад види брата, бризне плакати, па њему око врата. После се узму за руке па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из

онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк“ рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше

Кад Стојша тако вечера, рече му сестра: — Сад ће пасти буздован пред кућу чак из другога хатара да се зна да иде змај.

Она кад види брата, бризне плакати па њему око врата. После се узму за руке па у двор. У двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: — Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из

онда одведе у другу собу; кад тамо, а то три вола печена, три пећке хлеба и три акова вина, „ето то му је оброк“, рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше

Кад Стојша тако вечера рече му сестра: — Сад ће пасти буздовон пред кућу чак из трећега хатара, то је знак да иде змај.

хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и почне натраг да бјежи, али теке се обрну, окамени се и он близу брата. Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, п он јој све

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: Од јед, од чудо. ЉУБА: Ајде да ти наместим, па да легнеш. СТАНИЈА: Мани се, кјерко, да си ми по богу сестра. ЉУБА: Али кад ти је зло. СТАНИЈА: Није, није. ЉУБА (дође опет код астала Милану): Дакле оћемо ли опет читати?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Данас први пут чу и ја од ње лепу реч. ПЕРСИДА: Бре, да видиш како је са мном поступала, као да сам јој сестра. СТЕВАН: Све забадава. Њу је морао ко или поштено издеветати, или добро изгрдити, другојачије није.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У свету

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

О чему је реч? Ја своју жену волим на један сасвим посебан начин, а тебе на други. Она ми је као сестра, на часну реч! Са вама двема — ја сам потпун човек!“ Како вам то звучи! А? А тек ово: „Имам тридесет и седам година.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Мила ради звали су исту вашу дражајшују матер „Паче“, а све ово знате ли зашто? Јербо је Батићева сестра од тетке удата била за брата вашега деда. То је оно што сам хотео доказати да сте сирјеч род.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Сам и сјетан, лутао бих градом и крај Уне заплакао крадом. Пред очи ти родно село дође, брат и сестра, забринута мајка, а однекле, из подводне равни, огласи се врбова свирајка.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Виђате ли га још? — Кад год идем у Мадрид. Није ме заборавио; понекад ме задржи на вечери. Његова жена и сестра свирају у четири руке. Лепо је провести вече усред тога домаћег мира.

— О, зашто? Слушајте само, шта му се догодило. Неко је дошао и рекао ми — сећаш се, Пипо? — како је сестра газдарице хотела, у коме је Енглез становао, затруднела и како се он онда уплашио и убио. Али ја нисам ништа поверовао.

где је био његов хотел и разговарао сам са целим светом, и видео сам врло добро колико су оне, та газдарица и њена сестра, биле рђаве и колико су слагале.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ти би боље урадила да га спремаш за пут — прекиде је мој отац. Моја млађа сестра као да није схватала о чему је реч. Њу је више занимало како ће ми униформа стајати.

— Сине, зар идеш? — Мати ми паде око врата. Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже. Заплака се и сестра, ваљда што је видела од мајке. Отац је гризао усну и са муком се савлађивао. Онда се обрати мајци.

— Сине, молићу се Богу за тебе, да ми те чува — и покри лице рукама. Сестра ми се обисну о врат. Дуго ме љубила, па ме онда ухвати за руку, да ме испрати.

— Е, још једном до виђења! — пољубих је и пођох журно са оцем. — Да пишеш и да тражиш одсуство! — добаци ми сестра, којој махнух руком, и онда затворих врата. Ишли смо једно време ћутећи.

тек једне ноћи, изненада, склопио је очи занавек мој добри отац. Мати и сестра, прибијене једна уз другу, тихо су јецале.

Била је баш изишла. Наслоњен на прозор пушио сам и мислио. — Шта си се замислио? — запита ме сестра. — Жао ми је мајке. Она остаје сада сама. — Не жали је. Она је сада ипак срећна.

Ручали смо баш, и моји су причали како је то било страшно када су непријатељски аероплани бацали бомбе. Моја сестра наједном заћута и раширених очију погледа у правцу врата. Окретох се...

Окретох се... Сва у црнини, убледела лица, и тамних колутова испод очију, као сенка, појави се сестра изгинулих Петковића. Тихо зајеца и покри лице марамицом. Стајао сам збуњен. Требало је рећи коју утешну реч.

Али ми је изгледало да би свака моја реч изазвала још већу бујицу суза. Дохватих је немо за руку. Сестра је приведе столици. — Примири се — тешила је нежно моја мати. — Шта можеш. Судбина... Промисао Божја...

Судбина... Промисао Божја... — Али зашто је и тај Бог био тако... немилосрдан према нама? — јецала је она. Моја сестра је такође плакала. — Дете моје, не говори тако. На крају, сви ћемо ми изићи пред лице Господње.

Неко раније, неко доцније... Једни се рађају, други умиру. Али, чедо моје, не хули на Господа. Сестра Петковићева спусти руке на крило, главу обори и дубоко уздахну. Заћутасмо.

„колић“... Презиме: Ах, Никола Николић! „Ту је“, викнух. „Са њим је сахрањен тај Никола Николић. Брже, брже!“ Сестра је гризла усне и ломила прсте. Срце ми је ударало, мислим искочиће... Војници зарише ашове.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

о томе како је он готов на све услуге, просто и једино због нене самоће и сиротиње, јер зна да тако исто чами и његова сестра, па ваљда ће се наћи добра душа да и њој помогне...

пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко. Шта му би одједном!... Полуде, свете ми Петке!... Кâ да му је сестра, или ти жена... Мишљах и он ће се претурити од жалости ... О, часни га, и те жене !«...

Влајко и Љубица одоше на рад; гнездо остаде само. После два дана дођоше им у походе Љубичина мати и сестра. Љубица не зна шта ће пре од радости.

— Баш си дивно наместила! рече јој сестра, гледајући по стварима и намештају, распоређеном по соби. — Хајдемо у друге собе, да видите.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

удава; Што су врата од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера. 2.

Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера. 2.

— Ако ће је дати за Месеца, Он се мења за годину дана Пуно право до дванаест пута, Дванајст пута сестра удовица; Ако ће је удати за Сунце, И Сунце је нагло и жестоко, Припалиће сеји нашој лице — Даћемо је Муњи из

“ 222. Шта с’ оно чује на оној страни? Ил’ звона звоне, ил’ петли поју? Нит’ звона звоне, нит’ петли поју, Већ сестра брату свом поручује: “Ја сам ти, брате Турска робиња, Искуп’ ме, брате, из Турски руку; За мене Турци млого не

“ Ал’ сестра брату отпоручује: “Нисам ти, брате, Турска робиња, Већ сам ти, брате, Турска царица.“ 223. Сунце зађе међу две

225. Наградила сестра бареницу, Па ми зове брата на вечеру: “Ајде, брате, са мном вечерати!“ “Не могу ти, сестро, на вечеру, Синоћ сам

“ “Ајде, брате, сестри на вечеру, Сестра има до три мила сина: Милована, мајке у милости, Радована, мајке у радости, Симијанче, што ми књиге знаје, Оће

има до три мила сина: Милована, мајке у милости, Радована, мајке у радости, Симијанче, што ми књиге знаје, Оће сестра једно да ти даје, Да замени твоју русу главу!“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Само кад ме прошлости сећаш, и нешто ново и боље обећаш, рајске ми тајне непознате кажеш: да хоћеш ко сестра брату да ми помогнеш... На мом се лицу све угаси, и ђаво се јави у једној гримаси, што се смеје и гади.

За време карневала, на Ријеци, облачио сам и ја маску, а сестра Зубранићева облачила ме је у женско одело. Такав сам улазио у кућу тих разних младих девојака, и у њихово друштво, и

О којој, да постоји на свету, ни појма нисам имао. То је била једна госпођица Вујић, сестра од тетке моје матере, која је хтела да се уда, пре много година, у Панчеву.

Не игра више весело ни Ромилда Морпурго. Сестра Зубранићева не чита ми више Кардучија и Леопардија, него каже да је велики песник Данунцио.

Пијем га, изговарајући често најлепши Миличићев стих: „а Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља“. Сâм сам, далеко од својих, и од обешењака. Нисам песник, нисам учитељ, ничији слуга.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Једног радног дана, пре подне, тетици паде на памет да прошета по парку. Сестра је пусти с Косом. Беше јако узбуђена... — Маченце... кад дођемо у парк... хоћеш да послушаш твоју тетицу?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СПИРА: Ето, опет ти! Ама, што мораш свуд да се трпаш? СПИРИНИЦА: Ама, немој да си такав, човече божји! Сестра сам јој, па ко ће јој помоћи ако ја нећу? ПАВКА: Па јес', то ће најбоље бити. Реци јој ти, ја боме не смем.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Бори се танка свила Са злом вољом априла, Оцвали трн и вишњица, ко брат и сестра, стоје; Од суснежице Очврсле им латице, Па пљушти, пљушти Ко по рибљој крљушти, А оне пљусак пију, као да су га

Од раздања до вечери обузет сам Пролазношћу, У дворове своје Тугу радо примам као гошћу; Драга ми је и њена сестра, по имену Тиха Сета, Њој посветих 5.203 сонета.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

МРВАЉЕВИЋ ВУК ТОМАНОВИЋ МНОЗИНА БОГДАН ЂУРАШКОВИЋ ВУК МИЋУНОВИЋ ВУК МАНДУШИЋ ВУК ЉЕШЕВОСТУПАЦ ПОП МИЋО СЕСТРА БАТРИЋЕВА ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, кадија СКЕНДЕР-АГА МУСТАЈ-КАДИЈА АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ ФЕРАТ, зачирски кавазбаша РИЏАЛ

НРОЂОШЕ СВАТОВИ. — МАЛО СТАДЕ, ЕВО ПОКАЈНИЦЕ УЗ ПОЉЕ, И ТУЖИ СЕСТРА БАТРИЋЕВА ПРЕД ЊИМА. СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој соколе, од дивнога јата твога, брате рано?

НРОЂОШЕ СВАТОВИ. — МАЛО СТАДЕ, ЕВО ПОКАЈНИЦЕ УЗ ПОЉЕ, И ТУЖИ СЕСТРА БАТРИЋЕВА ПРЕД ЊИМА. СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој соколе, од дивнога јата твога, брате рано? Да л' невјерне не зна Турке, Бог их клео!

и јуначку чалму свежем, сестра грдна! У крвничке сад си руке, платили те! нагрдиће красну главу, прекрвници! Ти ћеш много браће наћи, куку нама!

КАКО СЕ САСТАШЕ С ЊИМА, ЗНАДОШЕ ШТО ЈЕ. СЕСТРА СЕ БАТРИЋЕВА ЗАГРЛИ С ЂЕДОМ БАЈКОМ (КНЕЗОМ), УГРАБИ МУ НОЖ ИЗА ПАСА И УБИ САМА СЕБЕ; БАЈКО СЕ ПРЕНЕМОГНЕ И ПАДЕ СПОРЕД

КНЕЗ РОГАН Невоља је, браћо, да с' убије! Кам би цркâ од ове жалости, а не сестра за онаквим братом, е предиван бјеше, јад га нашâ!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Она тој фамилији није била ни кћер, ни сестра, већ нека даља рођака. И ко зна зашто је, већ као велика, заостала девојка, ту доведена.

Памти се да из амама готово није избијала. Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали. Три пута бежала као девојка. Три пута се турчила.

— грлећи је, али полако, да јој не поремети ни косу, ни одело, пољуби је, не у чело, као мати — већ у уста, као сестра: — Ваистину васкрсе, чедо моје! И теби срећан дан, и жива и срећна ми била!

Прво што је она од њега била старија, а и што је то била Маркова, „батина“ сестра, која им је, у осуству његовом, била старешина.

И онда се сасвим приви уза Софку. И држећи је за руку, не као свекрва, старија од ње, него као сестра, никако Софку није испуштала. Сватови на то, сви срећни, заграјаше: — Ја, свекрва, ја, свекрва, већ не пушта снају!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

СМРТИ Ти си лепа сестра милостива, Клеветана, ружена, сликана Као ужас за створења жива, Као узрок свију наших рана; А вечна си сестра

сестра милостива, Клеветана, ружена, сликана Као ужас за створења жива, Као узрок свију наших рана; А вечна си сестра милостива.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

По цијели дан трчао је по селу и околини, играјући се са сеоском дјецом. Сестра се готово није раздвајала од њега. Једине им дужности бијаху да буду јутром и вечером на молитви а иза молитве за

Друмом ишли су комад, па опет сврнуше широким пријечацем, пут грофова дворца на хумку. Брат и сестра одавно су се томе надали, те не само да се не зачудише, но измијенише значајне погледе, као да шћаху рећи: „Е нијесмо

Лијепа глава, са плавијем очима и с бујном, расплетеном косом. „А ко је то?“ запитаће Јоке. „Ово ми је сестра!“ „Збиља?“ Оне се боље загледаше. Стана кад чу ту ријеч, остави вез, па приђе и она да гледа.

“ „Ово ми је од поочима, о коме сам ти причао...“ „А да, од онога доброг чојка. Је ли вјере ти?“ „Јест. Па и сестра ми пише“, рече Јанко тронут, „не знам шта је, сад ћу ви причати“. „Ела брате, читај...

„Шта казује књига? Је ли што добро?“ запита сердар. „Зла није у толико што су живи поочим и сестра ми, а за друге ми није ни бриге!“ „А шта ти још пишу, Јанко мој?“ запита Јока њежно, јер јој се ражали.

„Па што ти говори, тај поочим?“ упита сердар. „Он свјетује и нуди, да се покорим!“ „А да сестра, што ти она пише?“ „То ћу вам прочитати од ријечи до ријечи, јер је укратко.

Не знам што више, нити имам времена. Збогом, мој драги брате. Твоја сестра Елвира.“ „Јадна!“ рекоше женске, кад Јанко доврши. Он покри лице рукама, па остаде тако.

Бих те свјетовала као сестра, ако хоћеш да ме послушаш.“ „Говори! говори!“ изговори он једва. Зуби му цакоћаху, као да га је грозница ухватила.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

кукавица, а односи се на легенду из Темнића: како је кнез Лазар посекао слугу Стевана, свог благајника зато што је сестра овога украла кључеве од ризнице и из ње покрала благо. Наш газда истук’о газдарицу!

— Штета и лудому очи отвори. — Нема штете без користи. — Зла добит штети је сестра. — Задња врата кућу штете. — Поштен добитак, — сладак ужитак. — Јамац и штета кô нокат и месо.

(Снежне пахуљице) 207 — Бије те, а не видиш га? (Ветар) 208 — Брат и сестра родише се, вазда скупа путоваше, један другог не виђеше?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Дошавши онђе, помисле да не ће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се уњ попели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од

” Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи

| Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна сједила за златнијем ђерђефом и златном жицом везла.

и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.

” Онда се узму за руке, па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из

” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк.” Онда га сестра одведе у другу собу, кад тамо, али во печен, пећка хлеба и аков вина, „ето то му је оброк” рече сестра, а Стојша кад

” Онда га сестра одведе у другу собу, кад тамо, али во печен, пећка хлеба и аков вина, „ето то му је оброк” рече сестра, а Стојша кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

” Кад Стојша тако вечера, рече му сестра: „Сад ће змај бацити буздован пред кућу да се зна да иде кући.” Тек што она то рече, а буздован зауји више куће, а

А она кад види брата, бризне плакати, па њему око врата. После се узму за руке па у змајев двор; у двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, она му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај огњевити, све ватра из

онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, | па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше

” Кад Стојша тако вечера, рече му сестра: „Сад ће пасти буздован пред кућу чак из другога хатара, да се зна да иде змај.

Она кад види брата, бризне плакати па њему око врата. После се узму за руке па у двор. У двору сестра брата лепо дочека и угости, а кад буде пред ноћ, онда му рече: „Брате, сад ће доћи љутит змај | огњевити, све ватра из

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

уз Васку ЈОВАН, слуга СЛУГА (коњушар) СТОЈМЕН, чивчија ПРИЈАТЕЉИ из Призрена, први, други, трећи АНЂА, Јовчина сестра од стрица МАРИЈА, жена Јовчина, трећа ВАСКА, кћи Јовчина и Маријина ВЕЛА, снаха Јовчина, за Томом СОФИЈА, снаха

жена Јовчина, трећа ВАСКА, кћи Јовчина и Маријина ВЕЛА, снаха Јовчина, за Томом СОФИЈА, снаха Јовчина, за Арсом МАГДА, сестра Јовчина, удовица НАЦА, сестричина Маријина СТОЈНА, чивчика НАЗА, стара Циганка, врачара ЗУЛФА, млада Циганка, с

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ова наша стрина, именом Босиљка, била нам је наместо матере како год двема кћерма својима, Синђи и Соломији. Наша сестра, од свију нас најмлађа, именем Јулијанка, остала [је] у Семартону у дому дедову, гди по неколико месеци преставила се.

Госпођа Калиновичка, сестра домаћинова, уздржавајући се од смеја, почне беседити: „Преосвештени господине, како нас ви описујете, ми смо жене на

Син мој има и други[х] пријатеља, но таку љубов, какову к теби има, ја нисам видела у животу мојем.” Старија сестра — од две године за добрим и вредним мужем, у кога би[смо] морали сваке недеље по један ред сви заједно частити се;

и по много реди за исту реч имао кога питати. Старица, мати учитељева, жена његова, сестра, брат, сна[х]а и ко би год у кућу из комшилука дошао, сви су то били моји предраги и мили учитељи, и желим им срдечно

Као да су ми рођени брат и сестра и као да се надусиљују ко ће ме од њи[х] двоје љубезније, милостивије и слађе гледати, гласом душе и срца свога чрез

И једва и[х] дочекам. На неколико недеља затим дође из Харвича госпође Ливи сестра, мистрис Телар, и брат њејзин, Мг. Кôк, на посештеније.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше да га је њекако сестра преварила. Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму

М. Ракић ЛXВ ВРАЋАЊЕ Кад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ' меком руком место где га боли.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Краљ, стасит, леп човек, заузе место у средњем од намештених престола, десно од њега седе његова сестра, и супруга у исти мах, слична по лику своме мужу и брату, бујна хладна лепотица; лево од краља седе његова ћерка из

беше ћерка диадоха и македонског краља Лизимаха, а његова друга жена, која се такође звала Арсиона, беше његова рођена сестра. Зато га и назваше Филаделфос.

“, викну радосно госпођа Смит. Деца појурише кроз врата и доведоше, уз тријумфалне узвике, свог ујака у трпезарију. Сестра му паде око врата. „Баш лепо, драги брате, што си дошао!

„А шта фали теби, драги брате?“, запита га сестра. „Мени? - Хвала богу, ништа. - Живим срећно и задовољно“. „И чиниш друге срећнима!

“, рече он, очаран њеном лепотом. Обоје поцрвенеше. „Но“, рече апотекар, „загрлите се као некад, као брат и сестра!“ Њих двоје стајаху ту, узбуђени и не знадоше шта да чине.

Стореј схватила је, са племенитим самоодрицањем, сву величанственост Њутнова порока; они се пољубише као брат и сестра и разиђоше се у непомућеном пријатељству.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и поновио да нема бољих пријатеља од нас, а ми смо љубили снајку у руку, уверавали је да нам је она од данас рођена сестра, да је Никола најпаметнији, најхрабрији и најсрећнији човек на свету и да ће га она волети тек кад га боље буде

— Тај гроб а напрезао се он да говори мирно — осрамотила је моја сестра. — За име Божије — узвикнух запрепашћен — то не може бити!

и дугачким рукама, не скидајући погледа с Николе, рецитовао је: Ја сам газио у крви до колена и немам више снова. Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе. И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена.

Па се нагло отворе врата павиљона, појури студен споља као бес и сестра Ѕтепхенѕон улети задихана, са покислим руменим образима и црним мачетом на грудима испод шала.

Малочас сестра Степхенсон саопштава радосну вест — ти звиждиш. Све ти равно до Косова, разумеш! Човек мора бити осетљив, бога му.

То је био карамбол, господо! Међутим кад сам се освестио и погледао, у мом загрљају налазила се главом мисс Тебе, сестра наша Енглескиња, велика добротворка, чију кошуљу (да споменемо само пристојно парче рубља) и сам носим на својим

Тада је поред њега увек мала, мила сестра Поунд да га поврати из грча. И наслоњен на њено раме и докле га она милује својом пуначком, голом руком, он долази к

ја тебе познајем боље него што ти познајеш оног старца што јечи, хугисту и патриоту. Није за тебе никад била сестра Ѕтепхенѕон, сањалицо!

Поред једне тресе се и цвокоће зубима у наслоњачи први хугиста, кога је опет спопао патриотски грч, и мала сестра Роунд умирује га нежно.

Живио говорник! И усред оног живог, бурног и веселог жагора који настаје, појављује се сестра Ѕтепхенѕон и журно пролази кроз павиљон са црним мачетом испод шала.

Сви ће нас љупко и радознало загледати јер смо тако млади и сви ће се питати да ли смо брат и сестра јер смо обоје плави ...

троје, и сваке године, и нећемо никад пропустити да видимо твоју Францускињу, и више неће нико мислити да смо брат и сестра, и бићемо све срећнији, је ли? — Мучим се кад тако говориш, ужасно се мучим.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Уврх коврчица танка црвена машна. Глава се лелујала у месечини. То јој је била сестра. Постоји неки дубљи, тајни афинитет између водених глава и мјесечине.

Преко уличице, у узаном Егидијевом дворишту, из кога је заувијек нестала Калпурнија, њена најмлађа сестра, мала Алда, израсла је у дјевојку. Као да је раније нисам уопће био примијетио.

Ускоро се укаже ред високих јабланова. То је био Зеленик. * — А што ћете сад? — питала је забринуто дон Петрова сестра. — Увјеравају нас да ћемо добити осигурнину. — Али готовина брзо оде, синко мој! — бринула се даље она.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тада се управо и замомчио. Мајка му срезала дуге кошуље од убељена конопљана платна, сестра му их извезла црвеним и црним памуком, и уз њих му спремила широке тканице са девет разнобојних пруга и памучне

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Дошавши онђе, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се у њ пепели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од

Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а цареви га кћи

Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је ђевојка једна сједила за златнијем ђерђефом и златном жицом везла.

— па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита! Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха.

дође у авлију, и онде га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.

Онда она вели: — Дошао је мој најмлађи брат, а твој шурак. Кад цар чује, он повиче: — Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: — Добро дошао, шураче! — Боље тебе нашао, зете! — Гдје си?

Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо, а сестра средња срете га у авлији, руке шире па се у лица љубе; води брата на кулу.

После некога времена отиде најстарији брат сестри у походе; кад тамо, а то кућа велика, не може боља бити. Сестра се врло обрадује кад види брата, а кад је брат запита како живи, она му одговори: — Добро, не може боље бити.

После некога времена отиде и најмлађи брат. Сестра, кад га угледа, врло се обрадује, па му рече: — Само, брате, немој да учиниш као што су наша браћа учинила.

Он није знао шта су они учинили, а ни сестра му није хтела више ништа казати до само то. Кад дође зет кући, и он се шури врло обрадује, па му рече: — Частићемо се

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

моје уплакане очи, да би у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга које јој чита моја сестра. Сваки од ових призора, чинило ми се, покретао је нову бујицу суза. На крају сам се некако смирио и престао плакати.

веровао да Бичер проповеда ново јеванђеље, америчко јеванђеље човекољубља; исто оно што је проповедала његова велика сестра. Сваки члан његове пастве изгледао ми је као верни поборник ове доктрине.

“Чистоћа је сестра побожности”, - био је његов мото, а под чистоћом је подразумевао одсуство рђавих навика сваке врсте.

” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж. Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем и да ме проведу кроз идворске

Када нас је угледала, брзо је принела марамицу очима а моја сестра рече: ”Мајка плаче!” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај.

После одприлике месец дана боравка у Кориу, стигло ми је писмо од мајке. Писмо је писала моја најстарија сестра и у њему изразила мајчино задовољство што сам одлучио да лето проведем у Шкотској да бих размишљао о животу и раду

Ћипико, Иво - Приповетке

— смрси, и мјесечина трагом униђе у кућу. — Да ми је знати гдје си досада био! — јави се из постеље сестра му усједјелица. — На вечери, као и други људи, — одговори Дангуба мирно. — А да, како си вриједан!...

—Што тражиш? — окоси се сестра. —Нешто духана био сам оставио овде... —Паметан си! — мирније ће сестра. Миши однесу што гођ нађу, а да неће духан. .

—Што тражиш? — окоси се сестра. —Нешто духана био сам оставио овде... —Паметан си! — мирније ће сестра. Миши однесу што гођ нађу, а да неће духан. . .'Ајде, умири се, пусти ме да спавам.

—Иди! Што си долазио? —Дошао сам да се гријеха одречемо, да једно другоме опростимо и да се као брат и сестра растанемо, рече он тужно, и осјети како му сузе на очи навиру. — Чујеш ли звоно, Морача? Пријети, опомиње...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

поетике, Црњански као потврду наводи Миличићеве стихове из Књиге радости: „А, Земља, нека је срећна, сирота наша сестра, Земља.“ Доцније, у коментару уз песму „Посланица из Париза“, описује Миличића како 1921.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Али је зато и на ову другу - готово по извесној аналогији са оном првом - пало проклетство, јер је Маркова сестра починила неопростиви прекршај згрешивши са синовцем арнаутскога племенског старешине Ахмета.

Да ли што га као сестра, мати [породична љубав] толико жали, бди над њим, што га толико воли, или као жена, девојка [еротска љубав].

самог бискупа постављен је у једној засебној соби изнад капеле, у јужноме делу дворца, где је обично спавала бискупова сестра.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Каква мајка? Гледај ме у образу, мислили би људи да сам ти млађа сестра. Учи се по моди говорити: мамице, мамицхен, или ако ћеш сасвим француски, мама, а немој довека бити паорка, као твој

Петровић, Растко - АФРИКА

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци — На срцу камење. Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да

Прими и песму ову, Приклони к њима лице, — Та песма ова мала Сестра је љубичице. ХХИ „Може л’ сунце сјати И у црној ноћи?“ Одговор ће дати Твоје црне очи.

Тражим лица своје деце, Што су рано у гроб пала, — Спојила се, —- а кроза њих Смеши с’ сестра моја мала. Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо моја! И сузе се моје суше На светлости тога споја.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Дира га потпоручник Ратомир, који још иде на штакама: — Ах, прођоше они твоји лепи дани, кад сестра Жер-мен седне на кревет, па ти приноси својим лепим прстићима цигарету, а ти пушиш.

— У заблуди сте... Ја сам пошао — одговарао сам збуњено. — Она вам је сестра? — Могуће... кажу — говорила је расејано. — Њу сви воле, мене мрзе. За њом трче људи, а од мене беже.

За њом трче људи, а од мене беже. — Ах, није тако... — Јест, јест... Казали су ми да не говорим да ми је она сестра јер се после посетиоци од ње окрећу... А ми од тога живимо... Такав је посао. У њеном гласу било је нечег леденог.

— Можда то није случајност — говорила је старија сестра двосмислено и погледала враголасто у Тому. — Утолико боље, ако је наш сусрет „предестиниран“ — он застаде и готово се

Осуда се морала извршити. Мадлена, најстарија сестра, предложи: — Пет пута у уста, или двадесет и четири пута у образ. Било је и једно и друго. Ватра ме нека обузела.

Ево је коса! Видели су се заиста свиласти праменови жуте косе. — Боже, шта ли би дала негова мајка или сестра, да има ову косу! — размишља војник.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Гди су сад ближњи моји? И сестра остави, сасвим мене презрјела, помоћи не јави. Ах, Сербије пребједна! Сви тебе презрјела, и сосједи и друзи већ те

Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди! Босна, сестра твоја, на тебе гледа, И не жели теби никакова вреда. Ко тебе ненавиди, не боји се Бога, Од којега теби иде помоћ многа.

Пали! Погледај те Марсово Поље оно кроваво! Погледајте с Авале Синов' мојих гробове свуда! Сестра моја Венгрија За ме заборавила, Нит' велика Росија Чује воздиханија моја. Моји младенци невини, Витлејемским подобни!

Гдје сут ближњи моји? И сестра остави! В помошч сили своји Мње она не јави. Ах, Сербије бједна, Помошчи лишена От других и сосјед!

Онда му се сестра од стрица, по имену Наника, удавала, и у њени сватови врло је весео био, свирао је у колу у Пеце свирца гајде, а после

Строфа четврта из 1841. год. постала је последња, шеста, у редакцији из год. 1827, и гласи: Сестра моја Венгрија Мене помоћ не могла, Нит’ велика Европа Чујет воздиханија моја. У једној рукописној песмарици из 1847.

33: На празник Св. Илије Милица је забележила како су јој тога дана мати и сестра отишле у цркву, оставивши на њој бригу око доготовљавања ручка.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А Босна плаче — плаче Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким даном више жртвује: Слободу, народ, цркву, светињу.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

в.). Да се ј. носи болесноме као понуда, то је апсолутно правило код нас; у приповеткама о неверној жени, мајка, или сестра, или жена претварају се да су болесне и као сасвим природну ствар траже од јунака да им донесе ј., али ј.

се употребљује у враџбинама да би се сачувала љубав и мир (етимолошка магија: мајка или сестра дају к. млади »каранфила, да се не карате«, Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118).

Ту се прича како је снаја, из мржње према заови, заклала рођено дете и мужу рекла да је његова сестра учинила, и он је жени поверовао и наредио да му се сестра растргне коњима на репове.

према заови, заклала рођено дете и мужу рекла да је његова сестра учинила, и он је жени поверовао и наредио да му се сестра растргне коњима на репове. Даље се каже да је из крви невино убијене сестре никло с. и босиље (Вук, Пјесме, ИИ, 5.

Ћипико, Иво - Пауци

Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих

Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви. Раде, посједавши, заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан. Куд ће сада?

На први мах сестра је којекако одбацивала: човјек јој није код куће, већ на радњи, а без њега тешко јој се одлучити. И старци су се

— Има новаца, дједе! — повика Петар и, извадивши кесу из њедара, просу новац по столу и, прије но што су старци и сестра могли га сагледати, покупи га брже—боље, тури у кесу и, држећи је у руци, њоме звекће. —'Ајдемо! Идите са мном!

— Немој писати, — опази баба, — док не чујемо што даје. — Ја одох! Нема овдје мога човјека, — сјети се изнебуха сестра Петрова угледавши перо у писаревој руци. —Господарица си да радиш што ти је воља, опази писар, — али .... — Ево пара!

— А да! Да вам право кажем: Петар купује мачка у врећи. Ја не бих, али свако је господар својих пара! Старци и сестра слушају. Помислише: „Ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!” .

У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се. — Немам времена дангубити!

— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком постави криж. Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци.

— повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком постави криж. Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци.

— завеза стари. Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле. —Да смиримо и њу, па што бог даде ... . — вели оцу.

— насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти... —А ја ћу по њихову, — прекиде сестра. — Један је бог! Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!

Цурин поплашен поглед паде на Радивоја. —Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде. —Хоћу! — прихвати сестра и привине се боље Радивоју. — Добро је!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

5. Ето ту је мати са две своје кћери, За којима јуре градски каваљери: Ема је тек зимус клостер оставила, А Олга јој сестра несравњено мила; Рукавице носе до лаката обе, Читају романе и спремају собе. б.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Седи! Сад ће Стана донети. (Да скрене разговор): Ето баш пре неки дан била је код мене Лена (седне), твоја сестра. И не знаш колико ми се хвалила тобом.

(Потресено): И мојом кривицом је морала она толико да плаче, сирота моја и добра сестра, моја »лала«, моја добра и мила душа! Улази Стана са мањом софром, тањирићима, бокалом вина и чашом.

Зар ти је толико тешко? А ми, ја, сестра твоја, и сви, толико ти завидимо што си тако велики постао, што те сви, сва варош толико поштује.

И ево, ја сам сва твоја не као жена, већ као сестра, кћи. И ако ти то чини добро, ублажава бол, кад год зажелиш, дођи и седи, докле ти хоћеш. Ево ти и моја рука.

Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба? И да покојник остаде у животу, остала би ми сестра. А ти си према мени толико добра, толико мила била.

ТАШАНА (више за себе): Црна твоја мајка и сестра! САРОШ (гануто): Зашто спомињеш моју мајку и сестру? Велиш: кад ти не можеш да ме чуваш и негујеш, што бар оне нису

САРОШ (привлачи Назу у поверењу): Слушај, сестро! НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо!

НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо!

НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо!

Ја то не рекох, и сада то име да се не спомене! (Нази): Јест, она, Ташана. И види колико си ми сестра: што ни рођеној матери не бих казао, ево теби казах, јер знам да из твојах уста неће изићи. НАЗА Нема сам као ноћ!

СВИ БЕГОВИ скупљају се око њих. НАЗА и САРОШ (остају сами у једном углу позорнице). НАЗА Ћути! Је л’ сам ти сестра? САРОШ Јеси. НАЗА Па зар сестра сме да пусти да јој се брат убија и упропасти? САРОШ Сад ме уби.

НАЗА и САРОШ (остају сами у једном углу позорнице). НАЗА Ћути! Је л’ сам ти сестра? САРОШ Јеси. НАЗА Па зар сестра сме да пусти да јој се брат убија и упропасти? САРОШ Сад ме уби. Где си, за Бога, била? НАЗА Тамо где сам требала.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

шнајдер, који није могао служити војску ни као болничар; мајка, слушкиња; брат, пева тужне песме на уво несрећнима; сестра — то се у последње време говорило у варошици — удата за столара који прави мртвачке сандуке.

Тамо на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.

Па се дигла слутња, или бар питање, да ли ће Јулица, тако друкчија него и отац и сестра и поочим, да ли ће моћи бити прави извор радости у кући.

Али јој се природа нешто много променила. Наравно, не смем заборавити да јој нисам сасвим рођена сестра, а нисам никако мајка... Сви су људи непровидни, тешко је човека добро судити...

Видиш по датуму да су дошла једно за другим, а ти си лежала. Пише, да ми даш, колико мислиш, као мој мираз, сестра сам ти, каже, и да онда идем код ње у Трст. Сама је, каже, већ је и стара и болесна, па не може више без свога детета..

је ли Јулици тешко у кући? је ли посреди рачун, или љубав? Доста је брзо ипак свела сукобе у себи на следеће: као сестра, морала би попуштати; као мајка, не смем ништа пропустити, морам управљати тим полуболесним и слабим створењем.

Оца сам запамтила највише из доба кад више није ваљао; мужа су ми убили; једина сестра ми је полутуђа, а ја се држим и заборављам...

А кад се вас двојица збринете, зна се ко ће га држати: моја сестра, Јулица, а она нема ћерку за тебе! Немој тако напразно да говориш, Србо! Грехота је и због покојног Лазарића.

— Грехота је да кажем, али сад ми тек јесте рођена сестра, и погинућу за њу. — И гинула је, само полако. Страховито се променила, збабала се; стално је била главобољна, и

Има тако Влаовића на два гробља, али их нема више у животу. Не сувише давно живела су још два потомка, сестра и брат, чудаци обоје, живели на остатцима имања и са остатцима породичног поноса и пркоса.

Надживела је изумрле Влаовиће Лекса, Лександра Влаовићева, у године зашла неудата сестра последњег нежењеног Влаовића који је носио лепо библиско име Јосиф.

— Кад је Марија Влаовићка после годину дана сахрањена, остадоше брат и сестра у скоро сасвим празним собама. Меланхолија код Јосифа изби сад свом силином.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Разуме се, мајка је мој захтев да скинем сукњу посматрала са друге тачке гледишта. Преда мном је била сестра и ја сам носио све сукњице које су њој окраћале; ако их напустим, нема ко да их носи.

нисам ни обраћао пажњу на ногу апотекаричину и ногу судијину, које су се тако пријатељски опходиле, као рођени брат и сестра.

Одговор: Да, брат моје жене има једну тицу која лепо пева! Питање: Није ли ваша сестра од тетке род сестри од тетке мојега нећака? Одговор: Да, моја је сестра од тетке род сестри од тетке вашега нећака!

Питање: Није ли ваша сестра од тетке род сестри од тетке мојега нећака? Одговор: Да, моја је сестра од тетке род сестри од тетке вашега нећака! Питање: Јесте ли видели ножић мога стрица?

Одговор: Мој старији брат не говори француски, али он има један перорез. Питање: Једе ли ваша сестра радо сира? Одговор: Да, моја сестра једе радо сира.

Питање: Једе ли ваша сестра радо сира? Одговор: Да, моја сестра једе радо сира. Као што се из ово неколико примера може видети, ова је Олендорфова метода необично подесна и добра за

Тако је, једном приликом, папскоме нунцију, који је седео с његове десне стране, рекао: — Једе ли ваша сестра радо сира? А када га је маркиза Инес од Херера, жена шпанскога посланика, запитала: — Говорите ли ви енглески?

Мени је увек изгледало као да је та хипотенуза сестра од тетке хипопотамусу. Сећам се да сам једанпут, на часу опште историје, добио питање: — Дедер, реци ти мени имена

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Јаој, да хоће. Коко, Кокане, а, око нељубљено, а, књиго нечитана, а, цвете немирисан! Наишла је мало затим и сестра Францускиња носећи велики шприц. Приђе мени. — Wа ва?1 — Ил не ѕ’апелле паѕ Сава!2 — добаци један.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам. Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три.

Неко плаче у мени, неко плаче у мени, Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат. Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба,

Станковић, Борисав - КОШТАНА

И мајка плакала: Јоване, сине, Јоване, Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване, брате, Јоване, Ти си ми цвеће пролећно! (Узрујано): Је ли то, тетка, та пуста, тамна, голема гора?.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Сваки, жедан, Прима пуно ведро што му пружа или Жена или сестра. И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у набреклој жили.

Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне... Знаш ли звук харфе када подрхтава Од слатке чежње?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И АГА ОД РИБНИКА 595 60 ЛОВ НА БОЖИЋ 612 62 ЈАНКО ОД КОТАРА И МУЈИН АЛИЛ 644 63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА 657 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА

У сусрет том пуном животу јурила је наказна смрт. Љуба је испраћала војна, сестра брата, мајка сина. Милица је девет пута хватала за узду братовљег коња и девет пута склапала брату руке око врата.

Зато Марка, и поред свих његових херојских подвига, прати убитачни прекор да је „турска придворица“. Кад му је сестра Леке капетана рекла то у очи, Марко ју је свирепо казнио, јер Марко је „зао при укору“.

Истом трагиком обојене су и песме о времену Бранковића и хрватских банова. Ропство је већ почело, сестра седи болесном брату више главе и освешћује га сузама — да је заштити од насиља и срамоте.

Бан Деренчић и његова сестра Доротеја из песме о боју на Крбавском пољу иду међу најтрагичније личности овога доба. И историјски посматрана, битка

Погинуо је због своје дуге косе коју му је у милошти однеговала сестра Доротеја. Погинуо је и његов син Павлић. Вратио се из боја — захваљујући добром коњу и ноћи — само кнез Перазовић,

Овамо долази и онај јединствени опис Лекинога двора (у песми Сестра Леке капетана) који може да се пореди са описом Алкинојевог двора у Одисеји и, нарочито, описи узбуђења према спољним

“ „Ето књига, двије аге драге!“ „Ето књига, два брата рођена!“ „Ето књига, двије четобаше!“ Тако се осећа у песми Сестра Ђурковић–сердара девојчин исти одговор тројици Турака, али увек са нешто друкчијим последњим стихом: девојка први пут

Љуба Мусићева — то су све жене које су са стрепњом испраћале мужеве у бој. Сестра Деренчића бана — то су све сестре које су остајале без браће.

Сасвим тако може се рећи за неколике друге наше песме (на пример, Сестра Леке капетана, Марко Краљевић и кћи краља арапскога), јер је наш народни песник — у свирепим условима живота — умео,

то у оваквој стисци — могао је да именује (на страни 312) свега пет песама: Женидба краља Вукашина, Женидба Душанова, Сестра Леке капетана (ко ли је ту жупски властелин, Марко или Лека?), Бановић Страхиња, Марко Краљевић и бег Костадин.

(Дурмитор и Скадар), песма Марко Краљевић и Бег Костадин је географски неодређена, а остале три: Женидба Душанова, Сестра Леке капетана и Бановић Страхиња везане су за средиште немањићке државе (Призрен, Прилеп, Косово, Крушевац).