Употреба речи сестре у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Јест, баш! Не знам откад су козе курјачке сестре, и откад |су курјаци тако милосрдни постали! Иди, иди, слуто, овде ти лажи не пролазе.

„Немојте, браћо, — рече један од њих — ви добро знаше да су радост и скорб две сестре које једна за другом долазе, ви сте се малопре одвећ радовали, време је да мало и поскорбите.

Радост и скорб две су сестре, вели наша басна. Сад да видимо која је од њих паметнија. У радости и благоденствију човек заборавља себе и бога.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута! - иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

више деце, но ја ии’ упамтио нисам, а читуља је изгорела, кад су нам уз Карађорђев рат куће погореле, само још три сестре памтим: Станију, која је била удата за Живка Дабића у Јаутину, Марицу за Јованом Вилотијевићем у Ваљеву, и Марију

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре. И дандањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Онда сам се и сам обукао и отишао у собу где једемо. Кад сам ушао, она је вадила некаке поклоне од сестре за матер. — А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? — Не, био сам, госпођице.

Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете.

Тамо је било све тако тихо и тако пријатно. Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.

Био је сутоњ. Сунце је заилазило за Гучево. Она је водила донекле најмлађе дете моје сестре, које нам је говорило нешто немачки — ја не знам шта.

да! Ја их не волим. Но ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак. — Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво. — Ти си моја, — рекох ја — ма шта да си. Она се припи уза ме.

Уједанпут угледам писмо на столу. Познао сам да је од моје сестре. Отворим га. Ти знаш како сестре пишу. Цело писмо био сам ја.

Уједанпут угледам писмо на столу. Познао сам да је од моје сестре. Отворим га. Ти знаш како сестре пишу. Цело писмо био сам ја.

Деца моје сестре још ме непрестано воле — не избијају из моје собе. А моја сестра — ех, побратиме! Ти ме питаш: ама тргни се, болан,

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

К’о да смо сестре, или тако штогођ. Ако се сећате, ја сам вам још пре две три недеље рекла и пророковала да ће бити вашара између њих.

»Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несретним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате пожртвовање за род, а

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Чело гроба клече старије, матере, а у страну млађе: жене, сестре. И све, унесене у плач, кријући лица о гроб, плачу, наричу. Матере малаксало, старачки, а млађе јако, здраво.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио. Савка је била сада у гостима код сестре, но баш код куће није била; сестра је сваки час чека.

— Како изволевате. Љуба опет кочијаши. Настао је већ сумрак. Љуба јако тера. Сестре шапућу, смеју се, једна другу испиткује шта је Љуба говорио. Љуба прислушкује, али се не осврће.

И мало, па ми је доста; нећу моћи мирно спавати; још сад па ми стоји као кнедла у грлу, акамоли да је што више! Сестре се смеју. — А како би било да је још страшније? — Онда је човек као луд, не зна шта ради, а то нисам рад.

Чика-Гаври није толико требало, јер је куражи имао и без тога. Госпођа мамица напољу кува ручак. Анка и друге ситније сестре помажу. Дође и време ручку. Сви се наместе. Господар Белкић био је човек од старога шлога, али врло проницателан.

У вароши Г. има Љуба једног негдашњег друга, који има две сестре, једна је лепша а друга умиљатија. Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка.

— Молим вас, немојте ми шмајхловати. — Ја само истину кажем. Дакле фрајла Марта нема ни брата ни сестре? — Има још једног брата, још је млад, — фини младић, врло изображен, — говори француски, па тај неће данас сутра

И Рогозић, на перу снажан а спрам воље женине слаб муж, приволи се да против рођене сестре парницу подигне. Сад је за Свилокосића положај тежак.

Само су њих троје ту. — Аміце Миливоје, ја морам процес подићи против сестре своје Алке због повреде поштења жени ми, то је — Иаесіо хоноріс.

Африка

То је муж најлепше међ њима, неупоредиво лепе и јаке африканске Кармен, сестре Мејове. Њена рамена, руке и груди су нешто од најлепшег што је природа могла створити. Врло млада.

— Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?) — Мон се' мон мали, селуи вје ки азиз ала мезон (Моје сестре муж је онај старац што је седео пред кућом).

Почиње игра сасвим тесно. Појављују се сестре младине носећи на главама калбасе пуне кориа. Учесници су задивљени толиким поклонима: младожења, који је од оца већ

Црњански, Милош - Сеобе 2

Прва му приђе, са сузама у очима, Ђурђева жена, Ана, која му се обисну о врат и пољуби га, као што сестре љубе. Она га је мазила и тепала му, као да је дете, као што му је тепао и Ђурђе: „Павле мој, јадни Павле!

Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе. Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће! Немамо сриће!

Чинило се да ни сам Павле то не примећује и не разуме. Он је тешио ту жену, као што би ваљда био тешио своје сестре, да их је имао: „Не бој се, Шокице. Не бој се. Ништа ми не могу! Ништа ми неће!

Размештање гостију, по мраку, испало је помало језиво и аветињски, али је Павле, ускоро, заспао тврдим сном. Три сестре су, у својој одаји, наставиле да се разговарају и кикоћу, и да гачу као гуске, али су се и оне смириле, пред зору.

А личе као сестре. А што је дуже седео пред њом у колима, њене откривене груди, њена нога, њен поглед, њен глас, личили су, све више, на

Праштајући се од госпоже Кумрије, брзо, Павле је загрли и пољуби као неку сестру. А пошто сестре није имао, нити их је памтио, радио је то прилично неспретно.

Заручница му је, међутим, напрасно отишла са овога света. То је навело воскара да затражи своју јединицу, од своје сестре, а сестра му је онда, не само довела ћер, него је и она у Будиму била остала.

А остају за њима гробља, где сродници њихови, оцеви, сестре, браћа, заувек, почивају. Па ти људи греше, можда, јер су као у бунилу.

Дошла је да, код породиље, замени матер и сестру и јетрву и пријатељицу. Све су жене, каже, сестре, на овом месту. Оно, што је Варвару, највише изненадило, та жена, које се гадила, унела је била неку веселост у кућу,

Теодосије - ЖИТИЈА

му се о врат и плачући говараше: „Не остављај матер своју, чедо, смилуј се на удовиштво моје, сажали се на сиротство сестре своје, још девојчице. Ти знаш да поред Бога још само тебе и ну за утеху души својој имам.

Али опет младошћу сестре своје, јер не имађаше коме да је остави, задржан би. И када је он упита: „Хоћеш ли да се удаш, сестро моја?

То се дакле догоди са сестром преподобнога. Преподобни, по одласку сестре своје, попе се на гору која се зове Света, и осмотри око ње тражећи место где би подигао себи колибу.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА (потрчи му у загрљај). СПАСОЈЕ (гурне Анту): Ама, не ви; акционари, овамо на моје груди, браћо и сестре, акционари. (Загрли све колико може и кличе.) „Илирија”! „Илирија”! Завеса ТРЕЋИ ЧИН Радна соба код Спасоја.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Кад неко има три сестре и једног брата, то не значи тако мало. - Опет су те избацили? - шапну док сам пролазио поред ње, а у гласу јој је

Очи јој се увек зацрвене када чује за неки мој нови укор, иако осим мене има још две кћерке које су мени сестре, а Влади и Весни нису ништа.

И поновиле су се, јер то је било неумитно. Нисам ни прекорачио праг, а Драгана и Јасмина, које су мени сестре а Влади и Весни нису ништа, погледале су се преко рамена и рекле: - Ту је! - Јадна твоја мајка!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

се пазиле, кћи је тако поштовала матер, а мати је опет послушала кћер где треба, да би рекао: нису мати и кћи, већ две сестре које се пазе.

Профит баца око на њу, али она не да своје зенице, не да свог погледа ухватити. Схвата шта Профит мисли. Млађе сестре гледају слободно на Профита, па се мало смеше, а госпођа Сока у потпуној озбиљности. Све се њих двојица разговарају.

Црњански, Милош - Сеобе 1

једну дебелу Туркињу којој су висили очни капци и која беше при заузећу Београда пребегла, па чак и две Влахиње, сестре, за које нико није знао ни чије су, ни шта су.

Осетила је само да су оне женетине: једна Туркиња и две сестре, Румунке, које пре није марила, а које су јој долазиле у кућу скоро сваки дан, да јој причају своја чуда која су

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Кнежевић, В. М., 1957, с. 230) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА СВАДБИ — Наше сестре и невјесте свуд коло водиле, у колу веселе биле пјевајући и играјући, мушка чеда грлећи, у наручја их носећи до оружја

Најповољнији је положај мајке, домаћице, сестре и девојке, а најнеповољнији је положај нероткиње, невесте и супруге. Овај изнијансиран став према жени добро се уочава

¹¹ Браћа и састре. Старија деца већ негде око своје пете-шесте године почињу да чувају мању децу, своју браћу и сестре.

Старија деца већ негде око своје пете-шесте године почињу да чувају мању децу, своју браћу и сестре. Старије сестре, чувајући своју малу браћу и сестре, припремају се за обављање своје женске улоге када буду постале мајке.

Старије сестре, чувајући своју малу браћу и сестре, припремају се за обављање своје женске улоге када буду постале мајке.

једноставне вештине у традицијској култури дете усваја тако што гледа како то раде његови родитељи, старија браћа и сестре, а онда и оно само покушава да то изведе.

“²⁶ Први дечји посао је брига око млађег брата или сестре, односно љуљање или забављање одојчета.²⁷ Деца, без обзира на пол, која чувају и забављају бебе, у Скопској Црној Гори

Васпитањем детета се углавном бави мајка, баба, па тек онда (када одрасте) отац, старија браћа и сестре, стрине итд. Деца се углавном васпитавају угледањем (учење по моделу), идентификацијом са родитељима, подучавањем,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Ели, Ели, лама азавтани...— допирао је удаљени, вриштећи глас четврте сестре. – Колико смо дужни? — упита млади човек калуђерицу. – Ништа.

Имала је при том поглед медицинске сестре која је осуђена да седи покрај узглавља болесника чија болест не изгледа лепо. —Свеједно ми је... — казала је Азра.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Њихове жене, сестре и кћери, што под бременима понизно иђаху за њиховим стопама, приказиваху муку живовања, каквој тешко да има једнаке на

Милићевић, Вук - Беспуће

старинској, крупној високој згради, са стотинама прозора, одаја, полумрачног ходника куда нечујно промичу часне сестре као сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон,

Наједном је опазила неку промјену, а да није знала шта се је догодило; часне сестре биле су према њој усиљене, као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— мученички пуше Микан. — Ваљда опет хоџе ил каква друга напаст, а? — Е, ту су ти часне сестре, то ти је њихов кокошињак. — Кокошињак, велиш?

— Кокошињак, велиш? Хм, ко ће ти натјерати ове моје крајишке заврзане да се умијешају међу часне сестре? Дивљачно је то, плашљиво. — Видим, видим — помирено мрмља командант.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А у кући остале само жене: ашчика, неке мужевљеве сестре и једна стара тетка му, која је сад замењивала свекрву. И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори...

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их. „Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре.

Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао?

Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

Најпослије један другоме рече: — Да идемо сестре наше потражити. и одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје.

и одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје. Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше.

Послије неког времена ови тројица, царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима

па вам добре дворе саградити“, но они њему кажу да су ожењени обојица, и цијелу му истину открију, како су пошли да сестре своје траже.

Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове.

Онда он пољуби мајку у руку, па уседне на коња и отиде у свет да тражи своје сестре. Идући тако по свету дуго времена, дође једанпут под један велики град.

Онда Стојша скочи на ноге па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је био и у друге сестре. А она кад види брата, бризне плакати, па њему око врата.

После тога Стојша оправи све три сестре, и крене све благо иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим

МАЈКА Биле двије сестре дјевојке, па им испане срећа и некако се брзо удају једна за другом. По земану у старије се изроди лијеп пород, а

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Кири, ни Грејс Кели, Чарли, ни она, јер и њу смо Чарли и њу, ни стара Перл Бак, ни Дафне ди Мори, ни Џејн Остен, ни сестре Бронте; јер и Шарлоту смо, Чарли, а и Емили смо, Чарли, и њу, и њу, ни Симон де Бувоар, ни Марија Домбровска, ни

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Првоме данку никојег брата, никоје сестре. - Бруком, по лаги светина гиља. Замиру слике, сенке и звуци. Погледај, Благи, кудеље магле, тмурне видике.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

разумевао: вуци су нам о братству говорили, медведи о правди, у вепру се чуо чукундеде глас, у птицама се огласише сестре неке, сиротице неудате ил нерођене, те много дана дуже ловисмо све праву да сретнемо звер.

На челу вам месечев топаз о сестре, зар не видите оно што човек на повратку из смрти види? СВЕТОГОРСКИ ДАНИ И НОЋИ Светогорски дани и ноћи Хладан

4 Молим се за оне што се теби моле расути међ стењем и бурама молим се за сестре у црном и сестре-слике што сваке ноћи прво све виде онда оживе молим за оне у молитвама боље нек издрже боси и посни

4 Молим се за оне што се теби моле расути међ стењем и бурама молим се за сестре у црном и сестре-слике што сваке ноћи прво све виде онда оживе молим за оне у молитвама боље нек издрже боси и посни по гудурама.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТАНАСИЈЕ (забринуто): Па шта ћемо сад? АГАТОН: Ја мислим, браћо и сестре, ми би за тај случај требали да будемо спремни. ТАНАСИЈЕ: Како спремни? АГАТОН: Па тако, да се споразумемо.

СИМКА: Само ти, Танасије, ћути! ВИДА: Ју, а што он па да ћути? ПРОКА: Браћо и сестре, зар ви не видите да ово није фамилијарни споразум и договор, него пљачка? САРКА: Пљачка, дабоме.

ТРИФУН: А ти, Гино, само бациш цвет па удариш опет у плач. ГИНА: Па јест! САРКА (женама): Право да вам кажем, сестре, ја сам на чистој штети кад носим црнину. Свако мисли да сам у жалости, па ме гледа с неким поштовањем.

ТРИФУН: Море, какав поштен, знам ја добро његово поштење. ТАНАСИЈЕ: Био је то, браћо моја и сестре моје, један обичан зеленаш. Замислите, од мене је наплаћивао камату.

АГАТОН: Па зет, адвокат! ПРОКА (осталима): Не можеш га ухватити ни за реп ни за главу. Ја вам, браћо и сестре, предлажем да се ми вратимо сваки у своју собу, па кад нам дође адвокат са полицијом, а ми да тражимо да се прво

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

осећам... — доња му усна задрхта. — Не говори о томе. Све ће добро бити. — Људи смо... ти знаш... пази мајку и сестре — он се опет уозбиљи. — Буди разуман и чувај се. Е, збогом, и срећан ти пут!...

При улазу је стајала маса луди и жена. Оцеви, мајке, сестре и жене преко ограде разговарали су са својима, саветовали се, заветовали и били. А било их је које нико није испраћао.

Али Коцељево су заузели Аустријанци. Доцније је дошла наша офанзива и Аустријанци су истерани. И две младе сестре решиле се да потраже гроб свога брата. Добиле су дозволу. Узеле су метални сандук и у пратњи два војника пошле су.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.

А за то време његово се мило гнездашце растурило. Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско

Стотинама питања и прекора управи она оцу, говорећи и питајући брзо, не знајући о чем ће пре. Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61.

Ми играмо и пјевамо Око скриње невјестине; Неве зове сестре своје, Да јој скрињу сребром поспу. 66. “Обазри се, лепа Цвето, мајка те зове.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Играо сам Астрова у Ујка Вањи. ЈЕЛИСАВЕТА: Ја сам у Три сестре играла Кулигина, Машиног мужа. ВАСИЛИЈЕ: Код Шекспира дувају буре и воде се борбе, крв се слива с точка на точак,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ископане очи, вино што се точи, у славу убиства и жртве. О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој.

Једва су га спасли наши наполичари и моја добра, мала, нежна, баба Јула. Сестре мога оца нису биле срећне: једна је умрла млада, а друга је била несрећно удата, у Загајце, за богатог трговца,

Путници, породица моје бабе Јуле, кажу, према својим читуљама, да воде порекло од Јелице, сестре Тодора од Сталаћа. Она је била удата за Јована Путника, чији је син, Гаврило, био генерал у војсци Марије Терезије, а

Онда немамо шта да разговарамо!“ Он је био усвојио, усинио, као нежења, сина своје сестре, Душана, и надао се да ће тај млади официр сачувати име Путника.

Мени су се нарочито свиделе две сестре, које су становале прекопута Академије, а биле лепе, и снажне, као два атлета. Оне су се звале: Церњајски!

А Београд сам волео као што човек воли своју фикс‑идеју. Моје сестре су ме водиле у зеленило Калемегдана и у гунгулу младића и девојака, пред Универзитетом, где је врвело као у мравињаку.

Лакомислен као што сам био, дошао сам у Нови Сад и остао само због једне лепе, младе жене, сестре тада чувеног музичара, која је, са своје две мале девојчице, исто тако, била дошла да летује код брата.

болници на Ријеци наилазио сам на многе од оних са којима сам некад тако весело играо, али је то било као у неком сну. Сестре Церњајски биле су и сад лепе, и снажне као атлети, али су у болници биле бледе и тужне.

А погурени и бледи, и сухи као ђерам кад изиђоше пред жене, сестре, и мајке. Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито ниче?

Зашто? То нема баш никаквог смисла. И познаници, и познанице, кажу ми да сам се много променио. Сестре Церњајски сад раде у оделу болничарки, лепе су, и снажне као атлети, али не играју више весело.

Како то раде Индијанци, из племена Сијукс. Имао је две врло лепе сестре, чувене по лепоти, у Темишвару, много старије од нас.

Нико овде не зна моје име, а да се срушим из ове висине, сви би ми постали у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

И нико, и никад, не дотаче вреле Усне твоје, нити реч ти нежну зачу. Само, ко две сестре у безгласном плачу, Две су душе наше у милошти среле.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

моје очи извађене, очни виде! Коме браћу ти остави, братска хвало, и старога баба Пера, куку, Перо! и три младе сестре твоје, кукавице? Седам снахах што ошиша? њима празно!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И све, и сестре и мати, утркивале се која ће што више да му угоди. Што год би урадио, учинио, за њих је било свето. Нису могле замислит

Њене сестре одавна то некадашње богаство прежалиле и поудавале се за ситне трговце, бакале, већином скоротечнике, док се Софкина

Само је за тебе и месила. Мати чисто суревњива на ту лудост те Софкине тетке а своје сестре, као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и

дође, пошто се ижљуби доле са Софком, ту и остаде и сита се наразговара, па тек онда оде горе код „оне“, матере, своје сестре, и осталих жена. Али чим тамо оде, мало после, кад као дознаде за продају куће, Софка овамо чу њено одупирање, свађу.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Е, не могоше, а од шта?“ „Нека их чоче, може им бити!“ прекиде сердар. Па опет мало блаже: „Ето имам залуду три сестре, па ни једна да дође у род данас, као што је обичај... Може им бити!“ „Што не дође мајка ти, Спасоје?...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Срби отуда приповиједају да су некад биле двије сестре: Вида и Ковиљка: па Вида градила Видојевицу, а Ковиљка тај град Ковиљачу; па послије кажу да су људи засули Ковиљачу у

2 Прича се да су некад биле две сестре: Вида и Ковиљка. Њихов отац није имао никог другог до њих две, а био је врло богат.

Па онда умре. Сестре се одмах растану, једна оде на једну а друга на другу страну. Вида се устали на планини Видојевици, где сазида велики

ТРОНОША И ВОТЊАК У Јадру имају два намастира: Троноша и Вотњак. Онуда приповиједају да су их градиле двије сестре (Лазареве кћери), па једна другу запитала (кад су се састале) колико је која начинила; онда она што је градила Троношу

Наше сестре и невјесте из дома ходиле а коло водиле, по холу се гиздале, свијем колом њи'але, све оглавља бијела, образа свијетла

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

па је запита откуда је и кога је рода, а она му каже да је царска кћи из тога и из тога града и да су биле њих три сестре па их вихар однео све три. Кад то чује | Стојша одмах јој се покаже: „Ја сам твој брат.

” Онда Стојша скочи на ноге па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је био и у друге сестре. А она кад види брата, бризне плакати, па њему око врата.

После некога времена змијина жена затрудни. Онда је стане питати мати, стану је питати сестре и сви њезини: „Како ти са змијом остаде трудна?

Казује оцу све шта је и како; | отац му се врло обрадује и велико весеље учини. Оне друге двије сестре пошто виђеше да им се сестра најмлађа вјери преко њих живијех и старијих, почну јој о глави радити и домишљати се како

Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их. „Подајте“ рече „тако не били проклети.“ Потом цар умре.

“ Средњи вели: „Ја не дам сестре ноћас | да се води.“ Али најмлађи вели: „Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?

“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам.“ Средњи вели: „Ја не дам сестре наше.“ Али најмлађи вели: „Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?

Најпослије један другоме рече: „Да идемо сестре наше потражити.“ И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје.

“ И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје. Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше.

Послије неког времена ови тројица царски синови тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

осијати и просветити, да на свој језик прево|де, састављају и на штампу што издају; да се постарају за матере своје и сестре, за супруге и кћери, преводећи им избране књиге учени[х] народа, дајући им на ови начин благопотребну забаву,

би ми најмање доброходства показали — за сродне и пријатеље, све жене које би ме само љубезна погледа сподобиле — за сестре и сроднице вмењавати. Овде ми се чини да почиње први почетак живота мојега.

Овде ми се чини да почиње први почетак живота мојега. У деветој или десетој години возраста, без оца, без матере, без сестре рођене, почео сам себе као страна и пришелца у истом месту рожденија мога сматрати, и моје срце почело ми је као

пређемо у Хорватску, и недалеко од Гаревице дођемо к дому и братији мојега друга, гди њега све сродство његово, браћа, сестре и снаје, тако весело дочекају као да је из некакова ропства утекао. Ово је ујесен било.

Рече ми да га пођем у том и том дому у Петрињи чекати и да ће он ту прекосутра бити. Мој љубезни Антун отпрати ме у сестре своје колеси до Турова Поља. Ту се загрлимо и изљубимо и он ми даде свога познаног човека који ме доведе у Пе|трињу.

Али би тешко мојој души било да сам сасвим Корф оставио не споменувши матер Андрејеву и две сестре његове. Његова родитељница да ме је родила, не би ми могла боља ни милостивија бити.

Често би му се зет и сестре заклињале да му верују да зна, само да их се прође. Како је ласно и пријатно учити кад се лепо и разумно предаје!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Као да јој није био муж и чочек.“ Сетио се разговора између његове мајке и њене сестре. Дошла је у госте и заноћила. Аћим је с братом и сестром лежао на слами поред огњишта, а њих две су чаркале ватру.

„Ево, и сад лепо видим мајку и оца, своју браћу, сестре, а около тушта и тма народа. Не умем да ти испричам, али вадим“, говорио ми је отац и рукама млатарао по мраку.

Једна богомољка заноћи у мом селу и, кад угледа месец, паде на колена и поче да запомаже: „Браћо и сестре по вери! Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!“ Настаде отварање црквица.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Оно што девојчицу посебно изненади била су лица луткица и лутана, сва различита. На једном од њих опази црте своје сестре. Друго је личило на лице њене најбоље другарице. Треће је било слично лицу њенога брата. Четврто је било њено рођено.

— заинати се девојчица. — Она не чује ни кад је будна! — Мислиш? — унесе јој се у лице лутка с очима њене сестре. — Татага не чује оно што не жели да чује! Она не чује одрасле. Али нас и децу и те како чује! — Ко сте ви?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

“ Одмах је, дабоме, видео и ону гомилу дечурлије, браћу и сестре, како трчи, са смехом, кроз неки тежак кал, а пете су им беле и босе, као неживе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Зашто не би и Исак пошао истим путем као ти, вратио се у своју постојбину, старао се за своје, сестре удомио, брата извео на пут, па напослетку, основао и своју породицу да у њој, на свом властитом земљишту и у овом

Њутн остаде у Улздорпу до у јесен године 1666. Он преузе од мајке бригу о управљању имањем, поучаваше сестре и брата и забављаше се са њима, али посвети својим студијама дуге зимске вечери и добар део ноћи.

Онда потражи своја кола и коње и одвезе се кући. „Шта си нам донео из вароши?“ запиташе га сестре и братац. „То ћете дознати тек на Духове“, рече им мајка, па оде са својим сином у његову собу да јој преда куповину.

,Моја нећака Катарина’, рече он представљајући ми је ,ћерка моје сестре Хане’. Ја је погледах, изгледала је заиста као анђео“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„Живеле, вели, сестре Чешкиње! Понесе, дакле, Јаћима она матица живота што све носи за собом. И тада, кад то рече, он лепо осети да је после

Здраво! Здраво! Здраво!“ „Живеле сестре Словенкиње, чуварке наше на далеком северу па сви ово громко прихватише и за Јаћимом се поведоше, те он, ето, сасвим

Ишло је, и поред тога, много брже него што су се надали, јер са оним упутним листом окружнога физикуса сестре одмах одјурише докторима, па се, после тога, узмуваше, жену одведоше у купатило, а онда је у болничку кошуљу обукоше.

А после тога сестре су час улазиле час излазиле и пажљиво отварале и затварале врата од соба што су се једна поред друге, с једне и с

Последње што сам видео, увело лице моје болесне сестре, било је довољно да неуздржано вриснем и да се у најболнијем јецању загрцнем чим су се кола кренула, и то бих

И тако смо покуњени опет ћутали неколико тренутака. За то време ја сам се понова сетио сестре и, свакако, само због ње, она ми се лаж учини гнусном толико да сам сад једино мислио о томе како да је признам да бих

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

било је у потпуном складу и с најосјетљивијим чудоредним обзирима кад су постојале двије времешне, по правилу неудате сестре, од којих је једна подучавала клавир а друга стране језике.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад га већ старост дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их. „Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре.

Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: — Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?

Најпослије један другоме рече: — Да идемо сестре наше потражити. И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје.

И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје. Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше.

Послије неког времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору с њима

Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо, ал̓ ево ти његове сестре најмлађе, руке шире па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове.

ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА Осироти у некаквом селу једна ђевојка без оца и матере, без брата и без сестре, и нигђе ништа није имала него три-четири стотине гроша, па пође код једне бабе у селу и упита је: — Што би рекла,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Позваше нас браћа из мртвих равница, Понижене сестре и клонуле груди, Јаворове гусле покиданих жица, Закопана звона, оковани људи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Једино одело које сам имао, носио сам на себи, а сестре су ме убеђивале да је модерно и да у њему личим на правог варошанина.

Примио сам писмо од сестре у коме ми је јавила да нам је отац напрасно умро после кратке болести. Рекла је и то да је отац, када смо се пре

Бичерове фотографије које сам виђао шетајући Бродвејем, учврстиле су ме у уверењу да је он био достојан своје велике сестре. Младом Луканићу и његовој сестри била је позната Бичерова слава.

У бити то је био однос старијег брата који се брине о сигурности, удобности и срећи своје сестре и све ми је то личило на сличан однос узидан у српским народним песмама.

- У првом моменту те нисам препознала - рече ми мајка - када сам те први пут угледала у колима твоје сестре, али онда си се насмејао на исти начин као некада када си био дете и онда сам пролила најслађе сузе у свом животу.

Једног дана, на почетку зиме те године, стигло ми је писмо од сестре у коме ми је јављала да наша мајка није више међу живима.

Ово се догодило нешто пре цареве смрти. Џексонова мајка и његове две сестре биле су у дужој посети Халеу. После два дана осећао сам се као да сам поново у Њујорку, и био сам веома срећан.

Никола ми је читао мисли и када је поменуо моје америчке пријатеље, мислио је на Џексона, његову мајку и сестре у Халеу. И тако, они су “дошли, видели и победили.

Пре повратка у Сједињене Државе посетио сам своје сестре у Банату. Једна од њих је живела у Идвору. Једне августовске недеље ручао сам у њеној башти.

Ћипико, Иво - Приповетке

Одгојила се у једној сиромашној, тежачкој кући и дуго као дијете мишљаше да су јој родитељи, браћа и сестре она кућна чељад међу којима живљаше.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Српске Илустроване Новине« 1881. ЈЕДНОЈ ДЕВОЈЦИ Воли те отац, воли те мати, Воле те сестре, воле те браћа; Ја нисам чуо да ко са тебе Свој поглед брзо, мргодно враћа.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А ми од тога живимо... Такав је посао. У њеном гласу било је нечег леденог. А у оном одрицању од своје рођене сестре огледала се сурова логика њиховог чемерног живота. После нервног надражења као да је њоме овладао замор и нека досада.

Причао ми је тада да се он у Греноблу налази већ два месеца... Тек пре пет дана упознао се са две сестре Белгијанке, које су ћерке неког банкара, а живе овде као избеглице.

Учини ми се као да чух лако: „Ах“! Поздравио сам се. Том приликом мој се поглед упи у лице млађе сестре... Испод токе провиривале су коврџице црвенкасте косе. Очи су јој биле плаве као споменак.

— Арлет — изговорила је са оним грленим „р“ што је нарочито пријатно чути кад даме изговарају. — А ваше госпође сестре? — Пауле... Паулетте. Заћутали смо. Посматрао сам је испод ока.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Како грлица, друг верни тица, горко ридају, на тја помишљају, љубазна. Радост велија, сама Талија ни сестре њене не могу мене тешити. Адову бездну Орфеј, љубезну во јеже спасти, прешед без страсти невредим.

За вас бдим, јадна; с плачнима очима Под бледосјајном луном гледим Лево на Дрину, на Тимок десно. Јошт браћа, сестре, оцеви, матере И кротка деца слатко почивају. Каква ји, бедне, код вас живих Жалосна судбина сутра чека!

Од нас бежиш! Куда тежиш? Мети тавној, Ником јавној, Коју сматра Мисли ватра, Која лаже, Не помаже. Сестре виле Там’ су биле, И теб’ кажу А не лажу: Код нас ишта, Тамо ништа — Голе стене Без промене; А шећера И

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ово су дјеца моја, сестре моје и браћа моја. 'Оћу да и' ожалим. Нико и' неће онако од срца ожалити нô ја... Силом је одагнају с гробља, али се

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

нас један зором кô опело буди, Страх један нас гони с помраченим видом, Страх један нам ноћу мржњом пуни груди: Сестре су под стидом?

ИИИ Јер видео сам све у теби тада: Сунца и сестре, матере и сене, Звуке и боје, реч и дрхтај пене. У мозак мој је дах твој био уткан.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

склад патријархалне породице, крунисан је отвореним, исходним задовољењем етичког кодекса - Стојановим даривањем сестре оштећеном младожењи. Тако, насупрот Одисеји, нема убијања просаца.

У обиљу мотива српске народне лирике треба истаћи често понављани мотив бескрајне љубави сестре према брату, нежни однос снахе и девера, уздизање девојачке части, што осветљава ведрију страну патријархалне културе.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ВЕЧЕРЊЕ ЉИЉАНИ Топи се дан. По златном одру девице мру, драгане болу, сестре моје миле. Путују несмехнуте за нечим што су сниле. Сâм ја. Топле пониру реке.

Смрћу позлати. Мирисне моје, топло ли умирете. Раскош је ово и у мени сете. Кропи у јесењи дан. Кропите, сестре, вољене вас преживим, с јесени до јесени гуснем у злато.

Зашто је наша слава морала да подлегне? ХОР ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ Запојте ми, сестре, Никад не остави Бог Ни срамно у ропству, ни љуто у јаду Народ свој најдражи, Избрани љубљен свој.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

и њене, њихну кућу, која горе, око сахат-куле, истина је била доста имућна, али оне одавно остале без матере, она и сестре јој, и цела кућа без домаћице била као обезглављена а још пуна њих, женскадије, те није баш изгледала као што треба.

је била најмлађа од свих сестара и готово била остављена само да ради и трчи по кући, као нека слушкиња, док су остале сестре, старије, већ у годинама, гледале себе и спремале своје дарове.

Око њега по соби већ су биле празне постеље матере, тетке, стрине. Откад умро отац, све готово сестре материне, тетке му, ту су спавале, седеле, а и доцније увек по једна или две.

као и пре, само онако слатко, унесено, по соби, кући, готови, спрема, с млађим братом се забавља, похађа своје сестре, а оне да јој долазе.

чинећи се свему невешта и пуштајући да јој снаха, мати, плива у срећи, задовољству, да оне две, као неке друге, сестре, не престају да одлазе, долазе, договарају се, спремају.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

црвене (Софрић, 1. с.). По једној скаски из ‹Сарајева› р. је постала из крви невино погубљене сестре (Матіца Хрватѕка, Хрв. нар. пјеѕме, 5, 116, в. ТРЂ, ННЖ, 5, 9).

Даље се каже да је из крви невино убијене сестре никло с. и босиље (Вук, Пјесме, ИИ, 5. Упор. и ТРЂ, ННЖ, 5, 9). Овде, можда, имамо етиолошку скаску о постанку с.

У песми »Двије сеје брата не имале« праве сестре брата од шимшировог дрвета [у нади да га оживе?]. У једној жетелачкој песми помиње се мртвачки сандук од ш.

»трава самовила која има цвет као грозд«, има важну улогу У обреду за печење болести које су изазвале самовиле (»сестре«).

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Напустио је своју браћу да би помогао оним који су дошли да нас харају и пале, да силују наше сестре, кољу нашу децу и руше оно што су наши преци и преци наших предака градили у зноју лица свога.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Али је гувернанти било довољно да укратко понови оно о чему је моју браћу и сестре подучавала па да то схватим и запамтим. Зато ми нису ни бранили да спавам коликогод хоћу, та био сам нежно, слабо дете.

У очинском дому остадоше само наша мајка, баба и обе сестре са својом гувернантом. Али за време школских распуста, оживе опет наша кућа.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

– Оца и сина, супруге, кћери, Брата и сестре, друга што вјери, Сродника мила, пријана радка, Нијесу ми тако имена слатка, Ко твоје име, које ћу знати Свеђ' љубит

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре: сузе, боље рећи сузу, ону севдалинску једну сузу која стоји у оку непомично, светли, нити отиче нити усахњује.

година, наређено је било да крене с адвокатом и са свима потребним стварима, то јест, да се коначно пресели код сестре. Гос-Тоша и његова жена, на тај начин, стекоше дете.

По други пут је Јулица од мужа прешла у стан своје помајке и сестре, сада са дететом. Доктори су одвели „маркиза” на посматрање и нашли да на телу и на души има болести.

Баба прича нешто што се нама младима чини да није никада постојало; мало дете моје удате сестре цео дан дречи; ја читам, учим, или сецкам перцетом по тамбури, као бајаги свирам; а мој отац, мали чиновничић, вечито

нека Влаовић поједе што је Влаовићâ Јосиф је четири године дана седео непомичан, и био ношен и преношен на рукама сестре његове. Лекса је управљала кућом „тихо као светлост”. Понекад само, с малим пакосним обрачуном.

Без матере, без брата и сестре, Јана је живела у кућици мирној као завод за глувонеме, са служавком Анчом и са својим необичним родитељем.

Само код мајорице, морала сам, дошла мојој кући да ме моли — шта није било истина — па сам зато морала онда и код њене сестре, капетанице. — Ната лаже, али ради. Исплатила дуг, послала матер у бању.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Интересантна је појава да сам се ја, дошав на свет, убрзо свикао на нову околину. Мајка, отац, браћа и сестре били су ми некако, већ од првога познанства са њима, врло симпатични и осећао сам се међу њима као код своје куће.

Ја сам затекао читаву генерацију луткица моје сестре, које су све у друштву, као о каквоме журу, седеле у једноме прозору.

на дневни ред пред суђаје, те је у оној другој соби, где се вечерало, прекинут сваки даљи разговор о удаји једне моје сестре од тетке који је дотле вођен.

предмета била су ми увек тако неразумљива и тако су ми подједнако задавала муке да сам их ја још тада сматрао као две сестре уседелице, пакосне на све што настаје да живи, те управо створене за то да загорчају младост.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Војници!... Не заборавите да вас зову деца ваша, да вапију ваше жене и сестре, да вас преклињу за помоћ изнурени родитељи ваши... Ми крећемо на далеки пут за своју земљу.

Коста је гледао у леви угао. Осетио сам неко олакшање и пријатну срећу што ја нисам тај. Дошао је и лекар. Сестре болничарке носиле су неке флаше и гумена црева.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Најлепша рука каткад најцрњи занат деље, Најсветије беху руке дрводеље. Руке су ваша деца и две близнаке сестре; Десет прстију су им синови, исто их прати надање; Бдите над њиним играма, припазите да се не жестре, И до

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, коме да се обрати? Кога да пита за савет? Родитељи су отишли да зараде кору хлеба. Брата и сестре — нема. Да има сестру, сестрица би му свој златни појас дала. Помоћу њега он би се спустио низ кулу.

— опомену је. — Сабери се и ради што и остале твоје сестре. Свет људи и свет звезда неспојив је. Звездица тихо уздахну.

Зар је то могло да остане непримећено? Једна за другом уходиле су је сестре, али је она успевала да се искраде, да побегне. — На опасне си се стазе, кћери, упутила!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

ВАСКА (с досадом): Ћути, молим те! Цео свет лаже, само он, твој брат Стојан, не лаже. (Јетко): Ево, ми смо му сестре, ти чак рођена, па шта нам је за овај празник дао и чиме поновио? Ништа. Ни »зелен лист«.

Сина, јединца, Јована јој заклао. Па... мајку, оца, сестре, све их натерао да играју и да певају. — Отац играо и плакао: Јоване, сине, Јоване, Ти си ми, синко, првенац!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА 738 72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ 744 73 КОСТРЕШ ХАРАМБАША 753 74 СТАРИ ВУЈАДИН 760 75 МАЛИ

И у песми он је окружен љубављу, али не љубављу хајдука, него љубављу своје браће и сестре Јевросиме, о којој историја ништа не зна.

и кићено, како се у песми описује, мегдане су делили, зубима се клали, у чету ходили, братимили се, један другом сестре и кћери отимали па турчили или покрштавали, и узимали за жене, како је то у песми опевано“.

неки његови противници у низу песама, добра и зла снаха у песми Јакшићи кушају љубе, младожења старац и младић у Удаји сестре Љубовића.

Мато; описе девојачког одела и лепоте у песмама: Бан Зрињанин н Бегзада дјевојка, Женидба Милића барјактара, Удаја сестре Љубовића; описе опремања коња у разним песмама о Марку; описе мегдана у песмама: Бановић Страхиња и Марко Краљевић и

о руху и оружју војводе Кајице, о мегдану између Страхинића и Алије и између Марка и Мусе, о лепоти цуре Љепосаве и сестре Љубовића. Наравно, то утолико више вреди за описе који нису општа места, и којих има у великом броју.

Љуба Мусићева — то су све жене које су са стрепњом испраћале мужеве у бој. Сестра Деренчића бана — то су све сестре које су остајале без браће. Пријезда и Јелица — то су сви људи који су страдали од надмоћне силе.

СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО Оправља се војевода Јанко, оправља се на Косово равно, и он води Секулу нећака; ал' беседе сестре Секулине: „Ујко Јанко, немерено благо, ти не води Секулу нећака, Секула је јошт нејако дете, да Секула не изгуби

Млав-планино, кравава крајино, чудно ли си у крв огрезнула, млоге ли си мајке ојадила, млоге сестре у црно завила, удовице у род оправила! Да л' ћеш данас мој' ојадит мајку? Да ли сестру у црно завити?

Млав-планино, крвава крајино, чудно ли си у крв огрезнула, млоге ли си мајке ојадила, млоге сестре у црно завила, удовице у род оправила, — да од кога, веће ни од кога, од Новака и од Радивоја!

Не остави сестру без заклетве, и тебе би сестре жао било; врати њега, нек иде Удбињи“. Стојан своју сабљу повратио, бегу боле попритеже руке, па га прати натраг у

Отле ошли у Приморје равно, здраво ошли, весела им мајка! Њима мајка, а мене дружина! 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА Откако је свијет постануо није лепши цвијет процватио него што је овијех година насред равна поља

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Неће тебе твој стрико, шалим се ја само. По висини Стриц је личио на свог брата од тетке, очеве сестре, крупну сеоску момчину Николетину Бурсаћа.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ако ли о том пак не узмарите творити, то Богом осуђени остаћете. Послушајте, оци, браћо чиче, стрицеви, сестре, стрине, баке, старо и младо, све мало и велико, до водоноше баше, слуге и слушкиње, децо и детићи, свим једнак говор

Многе су те и разлике људске смрти, моја мила браћо и сестре! Него ли док смо да смо! Добро да чинимо сваком а понајбољма у своме роду, зашто ко не мари за свој род, тај се је

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ништа не купују на пијаци!... Кад си их видео у парку да се шетају кô други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или, рецимо, свастике?!... Или увече на концерте да дођу?!... Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!

А онај чапкун зар је прилика, он, кријумчарски син, спроти теб’ и сироти други Замфирови зетови?... Сестре ти се поудаваше све за људе трговци, а ти што искаш?!... Помисли се на кога си керка!

А за Зону имамо си веће прилику! — вели Уранија. — Кој си је нашеја прилике за стареје сестре њојне, тај ће и саг ласно да нађе и за њума. — Од нашога Манчу има ли, деде, збори си, поубава прилика?

Једнога дана, у први сумрак, баш кад се умотана у бунду, пошивену зеленим атласом, враћала Зона преко сокака од сестре Костадинке, која је у другом сокаку становала, искрсне Мане из мрака и стаде пред њу.

А имала је три зета у околини. Спреме је у П*, па тамо нека поседи код сестре, — може јој се каква срећа јавити тамо. И тамо има богатих трговачких кућа, а лепотицама се баш не може богзна како