Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сирота Ана! Ја се ухватих руком за груди и хтедох да очупам парче свога меса Писмо сестрино бацило ме је тамо одакле се Ана не види. Ја почех да очајавам — шта да радим?
Онда ми уједанпут изиђе моја мати и сестрино писмо, и онај сасвим други живот. Ја хтедох да вичем: шта да радим? Не знајући ни сам шта да радим, извадим махраму
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СПАСЕНИЈА: Видô си, дакле, својим очима Упале очи роба несрећног? Па немој штедет срце сестрино, Опиши верно муке његове, Да и Станоје живо осети Болова мојих слику жалосну!