Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„То неће бити“, храбри је чича Марко, „док сам ја жив! Не!... Нећеш ми ти, сестро, остати без крова, а и дете“, вели чича Марко, показујући на мене, „треба нешто да наследи по чему ће оца спомињати!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А зашто? Да те Бог не покара! Чујем ја где неке бабе, а и неки људи, говоре мојој мајци: „Благо теби, сестро, кад ти имаш сина у кући тако учена, те ти може свеце казивати, да се у раду не огрешиш.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. — Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? — Кост му је само пребијена — није размрскана... Моћи ће!...
Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. — Стојо, сестро!... Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. — Боље је — вели Стоја озбиљно.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Петрија претрну и стаде као укопана. О, боже, гле нове сласти! Каке су мисли, куда се то носе? — Петрија, сестро, опрости ми! Женско срце одвугну, задркта и расплину се: — Анока, душо, да ти је богом просто! — Петрија, сестро...
Женско срце одвугну, задркта и расплину се: — Анока, душо, да ти је богом просто! — Петрија, сестро... Она је дохвати за руку, посади је поред себе, загрли је, и обе се заплакаше. Како слатко јецају — као сисанчад!
И месец као да је надигао оне његове обрве. — Петрија, срце моје, ја ћу да умрем! Ти ћеш ме, сестро, укопати! Метни ми доста босиока. Загризи и једну јабуку, па тури у сандук! Нико ме више не воли до тебе!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
најпохвалније изражавао о садашњој младежи, управо Омладини која је предлагала да се свакоме каже: ти, ти брате и ти сестро или: Србине брате, а свакој госпођици: Српкињо селе, а то ни једном попу није ишло у главу.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро! саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане...
Теодосије - ЖИТИЈА
И када је он упита: „Хоћеш ли да се удаш, сестро моја?“ она, чистоту љубећи, и пошто јој ова реч тешко паде, одговори му: „Ако ти сам избегаваш брак, зашто друге на
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
се људима свог народа, чак и ако су им сасвим непознати, динарски сељаци их ословљавају са брате, рођаче или стриче, сестро или тетка. У исти ред појава долази и динарска узајамна помоћ која постоји између инокосних кућа и задруга.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Не зове се више господине, госпођо, госпођице — но брате Србине, сестро Српкињо; место ви цео свет почиње говорити једно другом ти.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Прва буна ето већ га прође, Он устаде, па зборити пође: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори? Ко те младу догнао овамо, Где живују дивље зверке само?
Али брзо дође он себека, Па је моми ове речи рекâ: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори? Ко те младу догнао овамо Где живују дивље зверке само?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Од мог покојног Дане, каже она. Куку мени јадној, зар мој Дане умро, пљуснух ја рукама. Умро, сестро, оплакала сам га и сахранила како сам најљепше знала и умјела. — Па како се с том другом расправи, бако?
у мојим опанцима некаква друга бабетина, па ћу ја једног јутра лијепо зажмирити и гурнути је у најдубљи вир: хајде, сестро, низ Уну, доста си ти намучила стару Тривуну и дала је на комедију да јој се руга и кус и репат.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Злато, сестро слатка. Немој. Седи. — Зауставља је. — Има ко. — И показује на мене. — Ето га, нека служи он. Видиш ли га колики нам
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек? Она му одговори: — Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала.
А Стојша јој одговори: — Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк? Она га онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке
рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!
А Стојша јој одговори: — Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк? Она га онда одведе у другу собу; кад тамо, а то три вола печена, три пећке
рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!
и преклињала да дијете не води, а она не шћеде пристати ни за живу главу, већ јој рече: — Немој ми о том ни говорити, сестро моја, ти не знаш што је своје дијете ни што је мајчино срце.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА (О, боже, боже!) СУЛТАНА: Шта мумлаш, немаш свога посла? Сестро Луциферова, ти ћеш мене у гроб отерати. Шта си стала као проштац насред собе? ПЕРСИДА (пође).
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ја то сматрам просто као увреду. СИМКА: И коме остави? Коме?... Једној... не знам како да кажем? ГИНА: Кажи, сестро, кажи! СИМКА: Да остави једној ванбрачној девојки. ТРИФУН: Па оставио је и цркви и просвети.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И око и чело Све ти, сестро, весело! 92. Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо данице!
Многе мајке прокукаше, Шљемена се преломише, А огњишта угасише. Кукај, сестро, до вијека, Без лијека! ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ 97. Жетву жела вила и дјевојка, Вила жање, а дјевојка веже.
225. Наградила сестра бареницу, Па ми зове брата на вечеру: “Ајде, брате, са мном вечерати!“ “Не могу ти, сестро, на вечеру, Синоћ сам ти у маале био, С Турчином сам кавгу учинио, Сада Турчин тражи моју главу, Или моју, или
“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!“ 226. Ој ђевојко, имаш ли драгога? — Имала сам брата и драгога, Пак
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: А што! Ако ћеш по чем, дете има право. ПАВКА (пренеражено): Ију! Помери се, сестро! СПИРИНИЦА: Није него, зато што Јеврем хоће да буде посланик — да дете пропусти своју срећу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк.” Онда га сестра одведе у другу собу, кад тамо, али во печен, пећка хлеба и аков
је оброк” рече сестра, а Стојша кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!” Кад Стојша тако вечера, рече му сестра: „Сад ће змај бацити буздован пред кућу да се зна да иде кући.
” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк?” Она га онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке
рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, | па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!
” А Стојша јој одговори: „Сестро моја, кажи ти мени шта је његов оброк.” Она га онда одведе у другу собу; кад тамо, а то три вола печена, три пећке
оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!
Брат је пита: „За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?“ Она му одговори: „Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АНЂА (моли мимиком Миту да не говори). МИТА Што ме гледаш, што ме молиш? Не може више, сестро. Мора да се говори, мора да се зна. Не могу (показује на Јовчу), па после на мене све да баци, да сам ја за све крив.
Не може се више, сестро, мора, мора да се каже... Ја теби лепо говорих: Гледај, гледај док бата Јовча није дошао, стежи га, не дај му да се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Сестро по гресима, клекни поред гробнице и исповеди светом мученику све грехе тела и душе. Кад то учиниш, ако је ноћ, ако је ж
Као што га у воденици видиш, такав је и у постељи. .И оно ради као да ујам узима.“ — „Побогу, сестро, како га тршиш?“ — „Трпим га јер је крвопилан радник. Мени су деца све и свја, а он, нека га, нек ради.
Алал ти млеко, сестро! Види се, мушко су срце грешком у тебе закуцали, удри бар ти, жено, кад је Прерово без мужева. Еј, да сам те млађи
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида; Реци твојој друзи Ох, не реци, ћути, Не знам ни сам шта
“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути Боље је нек'
“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Твоју верну другу; Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад
Девичанство вечно, о дубока туго! О победна сило, чиста јаловости! О жалости општа, - жртво, сестро, друго, О крином венчана кнегињо, опрости!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ѕаінт Qуентін тсхомбé. — Шта каже, шта каже? — Воуѕ дітеѕ? — Пао, вели, Сен Кантен. Је л' те', сестро Ѕтепхенѕон Ѕаінт Qуентін томбé? — Маіс оуи, Ѕаінт Qуентін тцхомбé. Н'еѕт-це паѕ ц'еѕт тцхрèѕ біен.
— Ох, оуи, оуи. Ц'ест плус qуе цертаин. Ц'ест qуелqуе цхосе цомме вицтоире, воус савез! — Мерци, мерци, сестро Степхансон. — Да, да, па на јесен Србија. И ви с нама, даће Бог! — Мерци. — Ау ревоир! — Тханк yоу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек? Она му одговори: — Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала.
Док одједном, изненада, из неког шумарка, бане, брате, пред њега тета лија. — Добар дан, побратиме! — Бог дај, сестро! — А куда ћеш ти, побратиме? — упита га милостивно и слатко тета. Он јој све поредом и по истини каже.
Ћипико, Иво - Приповетке
Довечераваху. Деца и не опазише мајку, док се не јави комшиница Јурка: —Цвијето, сестро! Кад стиже? Бићеш се уморила? Сједни! — и приђе њој.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Јабланову главу, но је сама пажљиво спусти, па приђе Вујани н болно је загрли, овлаживши је нелажним сузама: — О, сестро, колико би била срећна да мој син лежи место твога Јаблана!..
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сан тундер, мамзел. Сан тундер. ЕВИЦА: Ја нисам ништа разумела што је овај господин говорио. РУЖИЧИЋ: Сестро Мелеагрова, богом преобрашчена в ћурку! Небесна хармонија из Ружичићеви усти прелива се.
ЈОВАН: Але пре пана боха, не виђиће же ме бије. МИТАР: Но, моја лепа сестро, дед сад! ФЕМА: Ја сам њему сат поклонила. МИТАР: Поклонила, а зашто да му поклониш? ФЕМА: Ја сам тела поћи за њега.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
А твоја милост путеве одводи У ружичњаке јасне, сестро крина, Измењена звездама одсутним у води Над којом лебди њезина дубина.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ох, румено чедо, Пролеће и цвеће, Знаш ли ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Тебе мелем вида, Мене туга мори, Срце ми се кида.
Ај, румено чедо, Пролеће и цвеће, Ја знам ону песму: „Ој, пелен-пеленче!“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој реци, реци...
“ Сестро моја, селе, Одлани ми тугу, Ој, загрли, сестро, Своју верну другу, Па јој реци, реци... Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути.
Сахранисмо ј’, — а гробље је Тад на брегу било, Било брегу на обронку, Пак се одронило. Сестро моја, нежни цвете Старих успомена, Нит’ је срећа, нит’ несрећа Што ти гроба нема.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ја јој не браним. — Па се смисли и вели: — Иди, Цвијето, иди, сестро! ... а ако ти буде криво, знаш гдје си се родила. Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Још горе. НАЗА Па шта је, за Бога, то тако страшно? САРОШ (привлачи Назу у поверењу): Слушај, сестро! НАЗА (зарадована): Знала сам ја да сам сестра за тебе. САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Павиљон је наједном оживео, Један пешадијски поручник пита свога друга како се на француском каже: „Сестро, ви ми у стражњицу забијате колац!“ — Људи...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1913. ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ Како си лепа, Сестро Павина! Поноћ је, је ли? Сврх врата бије Часовник стари. Напољу вије Ветар, и сипа У окна наша Пахуље беле.
сточић тамо, и мани сада Анђеле целе, Па седни овде уз одар мој, До зоре беле Да гледам само: Како си лепа, Сестро Павина! 1924 — 1925.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И девет пута поносне речи јуначке вере испуниле су град и поље: Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио...
Ал' говори Бошко Југовићу: „Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио, ни из руке крсташ барјак дао, да ми царе поклони Крушевац; да ми рече
Вели њојзи Југовић Војине: „Иди, сестро, на бијелу кулу; не бих ти се јунак повратио, ни цареве једеке пустио, да бих знао да бих погинуо!
Кад јунаку срце заиграло, проговара Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко, која ти је голема невоља, те преврћеш по крви јунаке?
И одоше три војводе бојне: њи ја данас по разбоју тражим“. Ал' бесједи Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко, видиш, душо, она копља бојна, понајвише а и понајгушћа?
Виђе јунак код воде ђевојку, па је поче богом сестримити: „Богом сестро, лијепа ђевојко, баци мене једну крпу платна, извади ме из воде Марице, честиту ћу тебе оставити“.
Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем
“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата Мустаф'-агу“. Проговара добар рањен јунак: „Сестро моја, Туркиња ћевојко, иди кажи брату Мустаф'-аги да ме носи двору бијеломе; код мене су три ћемера блага, у свакоме
“ Девојка се до земље поклања: „Здраво да си, делијо незнана!“ Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа била! Красна ти си стаса и узраста, руменила, господска погледа!
Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Драга сестро, Косовко девојко, не шали се, у воду не скачи, немој себи смрти учинити, немој, секо, душе огрешити!
Зашто би ме Арап погубио кад ја имам, сестро, доста блага, — могô б’ платит све Косово равно, камол’ не би за се свадбарину?
Преклања се дињар Бањанине, пред ђевојком црну земљу љуби: „Богом сестро, лијепа ђевојко! Ти ћеш бити љуба Радулова, тамо су ми два нејака брата у тавници Влашића Радула, не би ли их како
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако ли који не може мировати ни помучати, боље брате, сестро ли, ишетај се напоље да другим, који би слушали, не чиниш квара...
Зато сам ја од Бога и послат доћи к теби на поуздано. Толико послушај ме, сестро моја, и прими од мене ови за чудо весео, за твоје добро исказати глас. А на твоју велику свагдар хвалу бит ће ти то.