Јакшић, Ђура - ПРОЗА
да нећу према вама грешити ако их к себи примим — бар докле им старији брат не поодрасте да може своју сироту мајку и сестру издржавати... Ја сам ћутао. А шта сам могао и одговорити?
Па, ево, моја Стојна има у Книћу још једну сестру неудату, видео си је ти! Онаке девојке нећеш наћи ни усред Крагујевца...“ Па зар мислиш да је главе обрнуо?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда брат начне се хвалити да је врло леп, похуждавајући сестру као ружну. Ово весма огорчи малу девојчицу, која плачући оде к оцу, и начне се тужиши на брата свога, колик' да је
их, да им ову науку: „Ја хоћу да се ви сваки дан у исто огледате огледало: ти, сине мој, не зато што би се поносио, и сестру своју ружном називао, него што би красоту и благообразије лица твога са злонаравијем и непристојним поступком не
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића. То су вам два отресна, ваљана и вредна момка. Имају сестру — да је није шале у свој капетанији. Марица Павићева једна је по једна девојка и по лепоти и по вредноћи.
На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. И оба брата шапташе јој нешто, шапташе па рекоше: — Али тако му реци »биће у механи« — знаш! — Баш сте ђаволи!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А Јовица саже главу. — Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро. Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће... Знали се од детињства, па се и запазили.
Знали се од детињства, па се и запазили. Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину. Али, не лези ђаволе! Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају
За име Парашница свезана је и једна причица. Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Жена му умре, и он оста с једним женским дететом сам у свету. Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене
Долазио је лети у девет, а зими и раније, али неки пут превали и поноћ, а њега нема. То је моју сироту мајку и сестру пекло ја вам се онда још нисам разумевао у лумповању. — Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору.
Моје хаљине најлепше у целој школи. Али опет нешто ми је тако тешко било гледајући моју мајку и сестру: чисто постареле, бледе, тужне, озбиљне. Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду.
Више ње стоји мој отац. Упро поглед у њу и не миче се. Мало после приђе нашем кревету. Гледа нас све, гледа моју сестру. дође опет насред собе, опет погледа уокруг, па прошапута: — Спавају!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена, тихо цвили; онде час удовицу, сестру... И тако свуда. По где-где би, али то ретко, био какав мушки.
— Па што тражи да се мучи, да проси? Кад етете те ете... — мучила би се она да одједном целу реч изговори — ете има сестру. — И ту реч „сестру“ иронично би нагласила. Старци би се онда искашљивали, други окрећали од Назе, намигивали.
Кад етете те ете... — мучила би се она да одједном целу реч изговори — ете има сестру. — И ту реч „сестру“ иронично би нагласила. Старци би се онда искашљивали, други окрећали од Назе, намигивали.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба је био са госпом врло добро познат. Ова је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати. Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.
трговкиње госпође Цифрићке која је Персине заове мужа некакав род, а сестра од тетке госпође Јелке Сириџићке, којој је сестру Савку Љуба оставио. Госпођа Цифрићка је највећи непријатељ Чекмеџијићу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Девојка са шкрофулама на врату и образима враћа се из Београда очајна. Била је тамо да тражи своју одбеглу сестру гимназискињу, па све узалуд.
(Она прича, а увек гледа кроз прозор као да ће ону своју сестру угледати негде на ливади поред пруге.) Прича она и гледа кроз прозор, а Јуршићу се све чини да њега гледа, и ужасно му
Африка
— Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'.
) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'. (Не, господине, не могу ти дати своју сестру јер је удата и много за њу било плаћено). — Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?
— Добро, Ме, ја ћу ти дати два пута више, па ти врати старцу што је дао за твоју сестру, а онда је венчај са мном. — Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо
мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо умрети, и ја ћу онда опет продати своју сестру!) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.
) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.) — Селуи пети, мегл, вилен, мусје, ме мон племие се' етл аван
) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме. (Ти угој сестру, а ја ћу је платити и доћи да се оженим њом кроз три године.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он у својим сународницама, каже, никад не види женско, ни швалерку, него сестру. Удовац је и нема више намеру да се жени. Жене му и не требају.
Али је Исакович прошао крај ње, као да је она гроб, у турском гробљу. Пољубио се на растанку са њом. Пољубио је као сестру. Исакович је намеравао да из Будима јаше до Беча, кришом, странпутицама, са пиштољима у пасу.
Божич је причао да је његова жена, можда, једина официрска жена у Вијени која не јаше. Монтенуово има сестру, која је деведесет година, али, веровао Исакович, или не, да му из душе каже, та баба и сад долази, свако јутро, у
Сватови су, међутим, још дуго, кришом, прилазили таљигама, да виде младу у Павловом загрљају. Он ју је, као неку сестру, успављивао. Она му је лежала у крилу, али не као у брачној постељи, него као мртва у загрљају. Ћутали су.
Она није ни сањала да је Исакович ошамућен жалошћу, због тога што она личи на његову покојну жену, као сестра на сестру.
Марко Зимински био је ожењен женицом, врло лепом, која је имала исто тако лепу, али хрому, млађу, сестру. Та сестра је била, због тога, међу мушкарцима, јако уплашена. Да ће се икада удати, била је изгубила сваку наду.
Све до данас, он, Зимински, имао је једну наду, да ће њену сестру удати, за Павла. Нема више ту наду. Павле је, до данас, био горостас у његовом оку, бор, који иде право, а не силази с
Жалости људске, тако, почињу, рано. Праштајући се од госпоже Кумрије, брзо, Павле је загрли и пољуби као неку сестру. А пошто сестре није имао, нити их је памтио, радио је то прилично неспретно.
Показује једну, црнку, као своју жену – са њом има синчића. А другу, плавушу, показује као женину сестру. Прву је купио – купио – од мужа, који је био на путу у Кијев.
Она, коју је Вишњевски представљао као своју сваст – а која нимало није личила на своју сестру – била је плавуша. Необично обилних груди. Она је Павлу причала да су оне, обе, Бирчански.
Дошла је да, код породиље, замени матер и сестру и јетрву и пријатељицу. Све су жене, каже, сестре, на овом месту. Оно, што је Варвару, највише изненадило, та жена,
Вишњевски је силан и моћан, а подмукао и подао. Курвар, иако је отац њеног детета, иако је и њену сестру имао. Сестра јој се сад удала. Нашла врећа закрпу. Нека се дакле узме на ум. Нека се чува Вишњевског.
Теодосије - ЖИТИЈА
клањајући се говораше: „Господе, ти све знаш, и ти знаш срца мојега жудњу за тобом, да из љубави према теби и сада ову сестру моју саму у пустињи остављам, јер хоћу да ничим неспутан послужим теби, Богу мојему.
Ја вољу и завете дајем, а ти трпљење и до конца живљење у пустињи овој даруј ми. Молим се и за ову рабу твоју, сестру моју: твојом добротом благоизволи, и анђелима твојим добрим одведи је тамо где ће у покајању теби угађајући живот свој
одлажаху: И опет дођоше, и тресући пештеру и вичући на светога говораху: „Зашто ти причаш да се бојиш Бога, а сестру своју зверима за јело у пустињи оставио јеси?!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- додао сам. Она само климну главом и ја сам могао да будем сигуран да ће она довече поделити шамаре са мном. За сестру која је то само упола (њена мајка није и моја мајка, али је зато мој отац и њен, што је очигледно по дужини наших ногу
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу. Пресвуку се. Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави. Дође Катица.
Ви сте добар господин, ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа. Фијакер можете окренути. Збогом! Брат искочи из фијакера и оде кући.
Црњански, Милош - Сеобе 1
наредио да се за њих троје постави у соби, изнад капеле, на јужном углу дворца, где је иначе смештао, да спава, своју сестру и неку тетку, кад су му долазиле у госте.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Тако, на пример, пази се шта ће оно прво рећи: ако каже мама, добиће сестру, а ако каже тата, добиће брата. У Црној Гори „када је жена бређа, ваља питати дијете шта ће родити, пак ако оно рече
(Вук, бр. 157) — Од зла рода нек није порода. (Вук, бр. 3962) — Сестра сестру удаје, а бачва бачву продаје (ако је удата сестра поштена и врсна, мисли се да је таква и неудата; тако кад ко види у
(Радуновић, М., 1988, с. 70) — Мајка ти још једну сестру родила! (Мартиновић, Н., 1969, с. 73) — Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! (Кнежевић, М. В., 1937, с.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Плашили смо се за нашу малу сестру и питали једни друге шта ће најпре учинити када се после два дана и две ноћи вожње нађе на станици Гаре де Лyон.
Приметиле су их још пре него што изиђоше на зараван испред цркве. Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне. – Ели, Ели, лама азавтани... — цвилела је затворена монахиња.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? — викну Драго. — Ето то! Пошао нам и он бјеше као званица, па кад разабра шта би, немаде кад причекати, но посла сестру, Стамену Миркову из Кустудића, с овом поруком.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
(Застане, очекујући да Хасанага нешто каже. Како Хасанага ћути, бег наставља.) На жалост, ових дана удајем сестру. Ваљда си чуо. ХАСАНАГА: Начуо сам понешто, прича се. Нисам се распитивао.
Јесам ли ја теби за спрдњу? Шта значи ова кљусина? Чујем хвалиш се како сад сестру удајеш за бољег! Тај коњ, да ли то значи да сам ја био магарац? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Да својим ушима не верујем!
Па зар не видиш да си сам себе нагрдио, и своју рођену сестру, бистра главо! Водаш је уз тог коња, као да је за коња удајеш! Мислиш ли тако по целој Херцеговини?
МУСА: Што ти будала нађе време за шалу... АХМЕД: А ко ти каже да се шалим? Не зна бег ко му је сестру испросио... Да си ти жив и здрав, Имотски ти је кадија умро још давно, пре седам година!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Причају, а и он колико се пута хвали, како је био некад имућан: држао бакалницу, имао дућан, кућицу и једну сакату сестру.
Диже се непрестано, иде код женских; оне га гурају, он им се намеће. Чича Тома једнако зове тетку, своју сестру, да му седи до колена, наздрави му и запева... Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја! — Није дан, неће.
поче да нариче о некој својој сестри, која је била одавно умрла, а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају
А опет су се они, браћа јој, пазили. Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева. И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су. Особито њу, сестру, Аницу. Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело.
Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева. И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су. Особито њу, сестру, Аницу. Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. Само су једнако мотрили на њих две.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте,
Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао? — па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита!
Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше.
Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао? — па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде.
Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је
Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.
поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.
Кад царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.
Кад изићу на чардак онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је
Отворише га и виђевши ово троје ђечице у њему, обрадује се и зачуди, добави дојиљу и подхрани их до оружја браћу а сестру до удаје.
Стога јој бијаше тешко што свог евлада нема, па би јој се врло ражалило кад би помислила на своју старију сестру. Све је спомињала што барем њих двије нису близу, и често би говорила: Кад би ми нешто њезина дјеца била пред очима,
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Вами је познато да има у Русији фиршт Демидов, који је најбогатији у целој Европи; овај има рођену сестру барона Голића за супругу. Марко: Е, онда му је лако трошити.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Газдарица је живела са једним младићем и овај је завео њену сестру и обе су биле пропале жене. После је та девојка затруднела и то казала младићу а младић јој рекао: „Ето тај Енглез,
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Па онда шта знаш: може ова девојка имати какву старију сестру, а може и тетка имати какву млађу сестру. МИЋА: Да, таква би се комбинација могла узети у обзир.
СИМКА: Па онда шта знаш: може ова девојка имати какву старију сестру, а може и тетка имати какву млађу сестру. МИЋА: Да, таква би се комбинација могла узети у обзир.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ту је он... мој брат, мртав... Изиђосмо. Неко рече да зовнемо свештеника. Можда ће он знати. Погледах у сестру. Наслонила се на кола и подбочила главу. Била је бледа. Донеше нам столице.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли. Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају... учитељица, као и ви...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Јесам навезла, нисам повезла; Нестало ми је свиле тавлије, Свиле тавлије, и ћулвезије.“ 62. Изведи, брате, сестру на углед. — Извео би је, ал’ ми је жао.
ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла, Сестру нема с којом би певала, Мајку нема,
Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа мана: Лазар мајку нема; Брата нема с ким би у род пошла, Сестру нема с којом би певала, Мајку нема, разговара нема!“ 153.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Поред ње, упознао сам Фијумане, као талијанске романе. Зубранић је имао лепу сестру и она ми је читала Кардучија, и Леопардија, у оригиналу.
Кад га је моја мати посетила, познао је сестру. Кад сам га ја посетио, гледао ме је, немо. Никола Вујић имао је две кћери и два сина.
РОБОВИМА Не убијајте псето ни вука. Нећете скинути јарам с врата – нема слободе, док вам рука милује децу, и сестру, и брата. Не тражите по улицама мрачним, риту и блуд, што црвени.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ево ја ћу, ја ћу да је храним и чувам. А ти, ти? (То се сигурно односило на матер, њену сестру.) Уста немаш, језик немаш. Што му ти не говориш? Него — муж ти је!
И сваки му је чинио, угађао, више него својему. | Али после се видело шта је. Марко је имао сестру, и то једину, коју је, хотећи да је поштеди да се не би удала за каквог њиховога сељака и била изложена тешком
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
С Милуном је живјела ни пуну годину, а три мјесеца по његовој погибији, обрадова старе и сестру безбратницу, мушкијем чедом, једином узданицом готово истражене куће.
Пошто се и он ижљуби са свакијем, и за здравље упита, сједе. Петар ка да очима питаше сестру, тако је гледао, па најзад рече њему: „Јеси ли данас из Црмнице?“ „У данашњи дан сам кренуо отуда!“ одговори медик.
Дај Боже да ово писмо нађе мога брата у животу и у здрављу и да он послуша стрика и своју несретну сестру. Не знам што више, нити имам времена. Збогом, мој драги брате. Твоја сестра Елвира.“ „Јадна!
ђе ти је мјесто. Отац ти је неотац, велиш, а мајка немајка, али имаш онога чојка, који гине за тобом; имаш сестру... претрпјећеш мало, али ће ти се опет накнадити.“ Она је изговорила то на предушак.
“ „Но, остави предговор, па ми кажи у кратко: како ја тебе могу усрећити?“ „Ако узмеш моју сестру!“ одговори Јан, растежући и раздвајајући сваку ријеч, као да их некоме у перо казује. Адолф зину и избуљи очи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Прсне опет): — Бам зато, ако су једном, неће другом, ја их тамо нијесам шиљао. (Овако му говоре и за сестру, и за шћер, итд.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду.
Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште.
По том најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је
Браћа његова завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га и
да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
Кад дође време да старац умре, он дозове своја сва три сина па их закуне да сестру даду првоме ко дође да је проси, макар ко био.
Сутрадан дође царски син са женом у лов, она | одмах позна своју сестру по хаљини, покупи сву парчад од ње те однесе маћији, и нађе свога оца код куће, он се врло обрадује кад види своју
нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: „Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте,
“ Али најмлађи вели: „Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?“ па сестру увати за руку и дајући је рече: „Нека ти је сретна и честита!
“ Они се препану н отворе врата и неке силе страховите почну говорити: „Дајте ђевојку средњу сестру, ми смо дошли да је просимо.“ Вели најстарији брат: „Ја је не дам.“ Средњи вели: „Ја не дам сестре наше.
“ Али најмлађи вели: „Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?“ па узме сестру за руку и дајући је рече: „На, нека вам је сретна и честита!“ И она сила с ђевојком отиде.
“ Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: „Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.“ Старији и средњи брат повичу: „Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову, најмлађу сестру знати, куд |
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Кад је изгубила сваки образ! ГОСПАВА: Цмиљо, молим те! Ко сестру! Ако ми не можеш лепу реч, немој ни ружну! Цмиљо, кумим те Богом! МИЛЕ: Требало би ошајдарити опајдару!
Проблем ће нам бити само стан. Али и ту се може нешто учинити. Па сви да се скупимо, како и волиш. Довешћу млађу сестру на школовање, тетку да нам кува, ујну да чува децу, братанца да се запосли у пивари.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
наслонио, и као да је један сврх другога своју по|носиту главу помолио како ће лакше ону красновидну долину, сестру своју, и поток, њена љубитеља који је загрљену држи, и оне који покрај њега пролазе, гледати и сматрати, и како ће у
У Итебеју пођем искати сестру матере моје, Јевру; но, не нађем је, јер се давно била преставила. Поп Давид, ујац мој, пође са мном у друштво.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје... — Шта? Удаје се Антица? За кога? Па шта то одма не кажеш? — рече Бакоња сједајући поново.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када је пре дванаест година посетио своју сестру, нашу краљицу Марију Антоанету, није пропустио да и нашу Академију наука почасти својом посетом.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
огрћу шињеле на врућа тела, обувају болничке папуче на изнемогле и дрхтаве ноге, и ужагрене, радознале очи опкољавају сестру Степхенсон која се труди да говори њиховим језиком и да их овесели.
подмукло, са пуно похотљиве радозналости, упрте све њихове светле очи што оздрављују и у сласт гутају бујну и бајну сестру Степхенсон. — Ох, оуи, оуи. Ц'ест плус qуе цертаин. Ц'ест qуелqуе цхосе цомме вицтоире, воус савез!
— Ти говориш којешта. — Не, не говорим ја којешта, него си ти бесан на сестру Ѕтепхенѕон, у коју си заљубљен насмрт, која ти је неко време давала повода, и која се сад окренула другоме кад се
Па Петроније Свилар погледа трећу рану и нове, модре ожиљке преко ње. И сети се кад је сестру, сву у дроњцима, срео у одступању на каљавом путу Јанкове клисуре, међу карама, избеглицама и комором рањеника.
Врло давно изгубио сам највољенију сестру, младост племениту и нежну, дивне косе, валовите и плаве, сивих великих очију и болесно румених образа.
А кад се легне и све смири, задуго се чују уздаси у постељама: мучимо се. Ја сам имао болесну сестру, и увек је слутња несреће тиштала наше растанке.
Али кад сам последњи пут погледао сестру, коју су, иако добро умотану, салетали да се поврати у собу, ја се нисам могао сасвим уздржати, те осетих како ми се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Једна кућица са даном орања око ње и једна њива у планини — беше му све наслеђе од оца. Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету.
А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас суседи, пријатељи, кумови, па све весело и лепо... А гле сад...
И одједном потекоше из очију две вреле крупне капи. Гледа, а неке жене из гомиле бришу очи. — Поздрави сестру, Спасу... нека те бар она гледа... И, ако можете... подигните ми један камен на гробу... — Јединче мој !...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако они отиду.
Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру ђе сједи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште.
Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је
Браћа његова, завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца и преобуку га и
да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.
уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад, овај час да је водим, јер ја не чекам, ни ти ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте,
Али најмлађи вели: — Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао? — па сестру ухвати за руку и дајући је рече: — Нека ти је сретна и честита!
Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: — Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: — Ја је не дам. Средњи вели: — Ја не дам сестре наше.
Али најмлађи вели: — Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао? — па узме сестру за руку и дајући је рече: — На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде.
Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је
Старији и средњи брат повичу: — Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.
поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Да ко ће?! — изговори тихо цурица и погледа на брата. Уто се и он приближи. —Што би? — упита сестру. —Овај ми вели хоћу ли у њега на радњу. —Можемо, вала, обоје! —Не треба нико него она...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
24 Она се међусобно орођују, жене се и удају, имају брата или сестру. Понека девојка посматра их како се играју, такмичи се с њима нарочито у лепоти и вредноћи, а може пожелети и да се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Главни јунак двоструко сања. А када се збиља пробуди, пред собом види - место Чарнојевића , од ког ни трага нема - сестру у краковској болници, и чује како га прекорева: „Ала ви немирно спавате, плачете и вичете, мора да сте опет дуго
Петровић, Растко - АФРИКА
— Тоа доне моа тон се', Меј? (Хоћеш да ми даш за жену своју сестру, Меј?) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'.
) — Но, мусје з' не пе доне мон се', мусје, малие, пеје боку мусје мон се'. (Не, господине, не могу ти дати своју сестру јер је удата и много за њу било плаћено). — Ки етр мари тон се'? (Ко је твој зет?
— Добро, Ме, ја ћу ти дати два пута више, па ти врати старцу што је дао за твоју сестру, а онда је венчај са мном. — Но, мусје мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо
мали мон се' мулил вит, мон се' вандл анко' (Не, господине, мој ће зет брзо умрети, и ја ћу онда опет продати своју сестру!) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.
) Пу тоа отл се', пети се'. (За тебе имам другу, малу сестру.) — Селуи пети, мегр, вилен. (Ону малу, мршаву, ружну.) — Селуи пети, мегл, вилен, мусје, ме мон племие се' етл аван
) — Тоа ангресе тон се', Ме, моа пеје тон се' венир марие дан троа зан, Ме. (Ти угој сестру, а ја ћу је платити и доћи да се оженим њом кроз три године.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
О, муселиме! Као вижљу га бичем ударај, Гази му мајци кости старачке, Олтар му руши, он ће трпети!... Сестру му силуј, он ће гледати Погледом тупим роба несрећног!... Узалуд ће се за пас машити, Онде му нема верне обране!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И ја сам о том Премишљао дуго — Да л’ то беше санак, Као и све друго... ЛВІ Имао сам сестру једну, Јермилом се звала, У Иригу питомом је Вечни сан заспала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одвраћао сам га, молио... аја! Био је поносан... — Да ли је имао кога од породице? — Мајку и једну сестру — командир шмикну кроз нос и руком превуче преко очију. Затим ме погледа отворено и прибрано: — Ваша улога је завршена.
Она се готово неприметно трже и показа му очима на млађу сестру. Тома је разумео, и нагињући се преко полете, обрати се Арлети: — А ви, Лулу, јесте ли задовољни својим каваљером?
Друштво је било весело. Мој друг Драгутин, или како су га они сада прекрстили „Шарл“, дирао је најмлађу сестру да је она заљубљена у лекара њихове куће. А кажу, господин доктор Жерар био је страховито ружан човек.
Ужасавала ме је и сама помисао. Мрзео сам неодољиво ту замишљену личност... па и њену сестру, која ми је измамила реч. А Полета се међутим проводила, и баш сада можда била разголићена у Томином загрљају.
Ћипико, Иво - Пауци
Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.
—Јок !... Гдје је то? — преврну Петар. —За сва три дијела дајем оволико. Старац погледа у Петрову сестру. — Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици. — Мало је!
— Треба учинити два писма: једно за старце, а друго за сестру, — опази писар. И, уозбиљивши се, диже се, па им вели: — Дакле, ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше
Сестра и на улици још држи новац у руци. Ишли су чаршијом донекле заједно, па старци у свијету изгубише Петрову сестру с очију и не поздравивши се с њоме.
Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру... А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати... Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим да му на
— Ма'ни ти то, стриче, — вели Раде мирно, већ нека она рече коме воли. И упита сестру: — Цвијето, коме волиш? Волиш ли Радивоју? Цурин поплашен поглед паде на Радивоја. —Хоћеш ли поћи с њиме?
Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде те је по овакоме времену к њима дошла.
— прекиде ћутање Радивој. Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори. А Раде једва дочека, па одврати за сестру: — Не срамоти она тебе, већ се ти сам срамотиш... Какав си ти човјек кад жена од тебе бјежи?
Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру. Брата познаваше са свеучилишта. Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице.
Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију. Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости. Он им назва добру вечер и устави се код њих.
Погнувши се, уљезе унутра. Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију. Нико не проговори ни ријечи. Сви очекиваху напето што ће надоћи... Наједном почеше косо падати крупне капље.
Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче. А Иво криомице посматраше брата и сестру. Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
15. Нејаки Јово, да би спасô сестру, Диже се крадом преко хладне Дрине, Ал' овде паде, на овоме месту Погибе мучки од заседе њине.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Син тога владара, Птолемеј XІИИ, није хтео да призна за сувладарку своју сестру и супругу Клеопатру, као што је то захтевао тестаменат његовог оца, него јој је радио о глави.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Знаш, ми жене, и кад умремо, хоћемо да смо лепе. Али то је друго. (Као увређена на Миронову сестру због њеног издајства те њине тајне): А она ти је то казала? Е, гле ти ње! Ах, само док ми дође!
ТАШАНА (више за себе): Црна твоја мајка и сестра! САРОШ (гануто): Зашто спомињеш моју мајку и сестру? Велиш: кад ти не можеш да ме чуваш и негујеш, што бар оне нису онда ту... Видиш колика си и каква, Ташана? Ох, видиш?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У нашем крају, зна се, има огњиште и имају се деца, и имање и кућу преузимају огњиште и деца. Ја имам сестру, а она ће, даће Бог, имати децу. А после тога, то је тако далеко!
вежби назебао, и умро; живица око куће затрњала; излупани прозори замузгани и пуни паучине; удовица довела млађу сестру, сеоску јуродиву богомољку, и јуродива чува двоје деце, а здрава служи. Па је здрава нашла здравог и отишла.
Да, да, ја сам пре осам година још имао ону детињу тешкоћу да лепо кажем р, и имао сам оца, матер и сестру. Сад знам казати р, али имам само оца... Осам је осам, господо!
Марта је имала стару мајку, и стару неудату сестру, и стару двоспратну кућу између дивног старог пута Виа Апиа и дивног брежуљка на којем стоји класична црква Сан Ђовани
Јосифова никада нико није чуо да јауче или да се жали, или тражи начин да промени судбину — Јосиф, несрећник, тукао је сестру сваког месеца једаред лудачки — тако да смрти њене нико није од ње слушао причања о Влаовићима, ни о њиховој слави и
Прекидали су је напади гнева. У таквом једном нападу дочепао је сестру, која му је приносила лек и шољу с млеком, ударио је шољом у главу, окрвавио мало, а затим избио душмански.
Понекад само, с малим пакосним обрачуном. Кад Јосиф и кроз сав мрак свој напипа да удари сестру, она би ударила песницом о тврди орахов сто за којим је ручавао дед Марко, чуо би се тресак, на што се несрећни Јосиф
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мојој радости, разуме се, није било краја. Одјурио сам кући, те загрлио и пољубио мајку, сестру, а млађем брату од узбуђења опалио шамар, пошто сам претходно, још пред школом загрлио и пољубио фамулуза, који ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Тешко ми је много... Не знам шта ће са мном бити. Ако стигнеш у Србију жив, друже, загрли ми мајку и поздрави сестру. Твој Драгослав.“ Ноћ се била спустила... На фронту су блештале разнобојне ракетле...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, коме да се обрати? Кога да пита за савет? Родитељи су отишли да зараде кору хлеба. Брата и сестре — нема. Да има сестру, сестрица би му свој златни појас дала. Помоћу њега он би се спустио низ кулу. Некако би дошао до принцезе.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (Коштани): Е с’г деде онуј: Како к’д Куманово чума би, к’д се луди и бесни Стојан загледа у Стамену, од ујку сестру, па или град да пали или Стамену да узме. И три дана цркве затворене, три дана чаршија затворена.
Стамена кука и моли: — Стојане, море Стојане, Где се је чуло, разбрало, Брат сестру море да зема? А он, пусти и бесни Стојан, одговара: — Стамено, мори Стамено, Стамено, сито пролетња, Стамено, зрно
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али је ипак на самртном часу имао снаге да своме убици препоручи своју сестру Јевросиму уместо невернице Видосаве у жељи да се роди јунак и човек сличан њему, а не кукавица и злочинац као што је
У тренутку кад треба да погине он не жали ки мајку, ни сестру, ни љубу, ни имање, него жали што ће умрети „без замене“. Он уме да доскочи подмуклом Турчину и да избегне смрт.
Кад се Момчил' виђе на невољи, он дозивље сестру Јевросиму: „Јевросима, моја мила сејо, пушти мени једну крпу платна, не бих ли ти у град утекао“.
Краљ похара дворе Момчилове, па он узе сестру Момчилову, по имену дилбер-Јевросиму, одведе је Скадру на Бојану, и вјенча је себи за љубовцу.
“ Силна ђеца баба послушаше, те на своју сестру кидисаше, ал' је не да Страхинићу бане, шуревима ријеч говораше: „Шуре моје, девет Југовића, што се, браћо, данас
Не дам вашу сестру похарчити, — без вас бих је могао стопити, ал' ћу стопит сву тазбину моју, немам с киме ладно пити вино; но сам љуби
Павле узе злаћене ножеве, па их вади из сребрних кора, — али ножи у крви огрезли! Кад то виђе Павле господару, трже сестру за бијелу руку: „Сејо моја, да те бог убије!
Да л' ћеш данас мој' ојадит мајку? Да ли сестру у црно завити? Да ли дати моју заручницу за Грујицу, сина Новакова?“ Тако пјева Грчићу Манојло, гледају га из горе
Да, л’ ћеш данас мој’ ојадит мајку? Да л’ ми сестру у црно завити? Да ли дати моју заручницу за Грујицу, сина Новакова?
“ Кад Илија сестру разумио, одмах ти се бјеше досјетио да је главом Мара Ђурковића, пак Анђуши сестри проговара: „Анђелија, моја секо
Кад четврто јутро освануло, два су брата сестру изводила. Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, сватовима очи засјениле од господског лица и
“ Па заману сабљом окованом, а ђевојка подбацила руке: „Не, Стојане, твога ти јунаштва! Не остави сестру без заклетве, и тебе би сестре жао било; врати њега, нек иде Удбињи“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Овамо, брзо! Послије пет минута стигоше усташе. Претурали су по Николиној кући, викали на његову матер и сестру, тражили пушку и питали за Николетину. Најзад одоше пријетећи: — Чекај ти, стара, пашће он у наше шаке!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
лукаво с мунитвом одговорише обојици, Емореју и Сихему, несуђеном зету своме: »То никако од нас не може бити, нашу нам сестру дати за необрезана човека.
у град, те их махом до ноге свију искресаше и тога господина уједно са сином посекоше без очина им знања, а Дину сестру им доведоше дама. И опет сви уједно одоше те попленише домове.
« На то синови му не имадоше што одговорити. Толико рекоше му: »А они не били прокурвати нашу сестру.« У томе каза Бог Јакову, те се пресели у другу нахију; одонуд у Ветил место, и закрили га Бог те не иде потера за њим.
разуму и јунаштву до самога цара турскога Амурата у Цариграду, корсем зета му рђавца што му Мару кћер држаше за собом, сестру овога Стефана Ђеорђевића.
му те их оправи лепо с пешкеш, посла их нека слободно иду к цару Амири Амураговићу и да надгледају кћер му своју и сестру. Одоше они с опроштењем се од оца и матере им с неколико катана јоште пратилаца им на добри коњи.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
летве, и ословљавао би је речима, као што се обично деца ословљавају; а затим би је редовно запитао за њену старију сестру, Костадинку, прву лепотицу у граду, која је била пристигла на удају.
! Кој су они, што су па они побољи од теб’?!... Море, мен’ ми мука и жал ми за мен’ што си ја немам нику сестру, ама спроти теб’ прилику, — па ја да гу украднем и даднем, ем сас какав алал!...