Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње, па одмах остави рад и стаде и сама да се крсти шапћући: »О, боже, опрости мене грешну!
и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, — која је већ чула за госта, и одмах се сетила прексиноћњег сна и дошла амо пред кућу. Дошавши, поклони се госту, и овај њој. — Моја супруга... г.
Данашње су младожење к’о чикови; таман га упецаш и да кажеш: фала Богу! а он исклизи к’о чиков. — Ту се гђа Перса сетила свију негдашњих мајсторија којима су се послужили (и поред свију онако повољних прилика) да улове младога клирика Ћиру.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Истина, има ту педесет јуфака, али нису тако фине и суве, а иначе премашћена је. Одмах се сетила. Ту већ не помаже протестирати, кад је већ баклава исечена, у тепсијама нема разлике, нема — штете.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нека удобна клупа. Кад би, после, госпожа Евдокија лежала гола, на постељи, у топлој, летњој ноћи, она би се сетила Исаковича и зарила главу у јастуке, на којима није могла да заспи.
Само је у новонасељеним селима, немецких дошљака, врвело као у мравињацима и кошницама. Та празнина сетила је Исаковича онога што му је Енгелсхофен био рекао.
Тако то бива у женском животу. Варвара се гласно смејала у том тренутку. Сетила се тога сада, кад јој се дете родило, и кад јој се нашла та подводачица, коју презире – али да мрзи не може, јер и она
Црњански, Милош - Сеобе 1
извесне ствари, које са мужем никад није доживела, биле су јој се учиниле много више бљутаве, него сад, кад их се опет сетила. Девер јој није био баш сасвим недорастао, како је испрва мислила.
Око пет сати, отприлике, пробудила се и сетила коња које јој Аранђел беше даровао, па је слабим гласом наредила да им се однесе шећер.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
што јачу фреквенцију тога гласа; ево песме: С С СА СО САТ СОСА СОСА СА САТОМ САМО СОСА СА САТОМ СОСИНА СЕСТРА СЕТИЛА СЕ СОСЕ У ТРСТУ САКРИЛА САТ У СЕЖАНИ САД СЕ СОСА ПОНОСИ САТОМ САТ СЕКУНДИРА КАО СОСИНО СРЦЕ СОСО СОСО НОСИ САТ СА
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
остало што се десило по чаршији, махалама и кад јој мати, одговарајући, одједном, напречац, као да се тек тада, узгред сетила, прекине и почне по кога да хвали: — Море, Анице чујем, ето, Недељко ’арно се оправио.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Опет ти није нешто по ћуди. МАКСИМ: Бре да није овај дан, дао би ти, те се не би никад сетила бала. Али за данас нек те и то прође. СОФИЈА: Та ја и не могу добити награду.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Гди се на трошак не гледи, ту се лако може што и научити. ЈЕЛИЦА: Апропо! кад сам се сетила: имам неколико речи које нисам могла разумети, и које сам у мом тагбуху забележила.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
врло непријатно: она је већ опазила неке његове значајне погледе и хтела је одмах удаљити га сасвим од себе, али се сетила очевих савета: да је ћата велика сила у општини и да треба увек са њим лепо поступати.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Још не могу да верујем... ко да сам сањала! СОФИЈА: Да се ја ноћас нисам сетила Филипа, можда бих изгубила и главу, а не косу! ВАСИЛИЈЕ: Зашто Филипа?
Да се браним, како да се одбраниш од лудака? И, срећом, сетим се да га замајавам! ВАСИЛИЈЕ: Чиме? СОФИЈА: Сетила сам се улоге оне траваре из Прогнаног краља. То смо играли јесенас у Деспотовцу.
То смо играли јесенас у Деспотовцу. Па сам причала о травама све чега сам се сетила из њеног текста! Што нисам знала, то сам измишљала! Глумила сам, ко да је глава у питању! На крају ми га је било и жао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Молио је своју жену, Бечлику, да моли једну принцезу Виндишгрец. А моја ујна, Бечлика, сетила се сестричине моје матере, која је, заиста, била калуђерица у једном манастиру у Бечу.
Зар не видиш да си оголио и да је рат неком брат, а нама рат. Идеш у несрећу, а мене остављаш саму.“ Она, кад би се сетила Београда, имала би у очима увек ону ужасну слику: видела је свог покојног брата, Николу, кота су стрпали у лудницу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софки и сада, кад год би се сетила лудог тетина Ристе, месо би неком одурношћу заиграло. Сећа се да због тога као девојчица никада није волела ићи к
Софка сети да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им шаље, и то не њему, него матери, да се он не би нашао увређен, и да сада не долази
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Каже: Шабац, шуногла, шустикла, шибица, штоф. ИКОНИЈА: Ви то ко из буквара, Боже ме прости! Сигурно би се сетила, да сам је видла. Познајем сваког у фасу. Ето и ви. Дошли сте први пут, а да вас видим кроз десет година, знала би.
Сигурни сте да није свраћала? ИКОНИЈА: Побогу, човече, па нисам блесава! Кажем вам да би се сетила да јесте! СКИТНИЦА: Ако се деси да некад случајно наврати, немојте ништа о мени да помињете! Оћу да је изненадим!
ИСЛЕДНИК: Чудо да ниси, кад је толико озбиљно? АНЂЕЛКО: Одма ћу да ти објасним! ЈАГОДА: Чекајте, знам! Сетила сам се! А она чворуга? А маснице? А расцопано уво? То ће свако да примети!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Некада, док би облачила кошуљу, називала је она њега, само у мислима, „мој чворак“. Вечерас се сетила тога заборављеног и никад неизговореног тепања, с уживањем и поносом гледајући у своје крупне дојке које су бежале
тепања, с уживањем и поносом гледајући у своје крупне дојке које су бежале једна од друге и надимале кошуљу. Сетила се, засмејала и прошаптала: „Мој брадоња.
у животу та ноћ с лескавим кукурузима, мрклим дрвећем, мрачним топољацима и белим, таласавим путем, а чула се Морава. Сетила га на воденицу и на оца Луку, увек га месечина и врштање реке на спрудовима подсете на оца, чуло се безнадежно,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како се тога раније није сетила? Лептири? Зар неки од њих не би могао да буде локвин цвет? Бела жаба замоли шарене лепотане да застану, али ниједан
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
душа је пре овог њеног земаљског живота у нематеријалном свету сагледала те чисте облике стварности, и сада се њих сетила. Она их је, тим сећањем, донела из другог једног идеалног света у овај наш земаљски“.
Ћипико, Иво - Приповетке
Никако друкчије но „по закону”. Првим четвртком он је, пошавши у варош, своју одлуку извршио. Жена се сетила да је то урадио, јер му је познавала ћуд. Кад ћути, хоће рећи да је нешто тврдо одлучио.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
јер са малом платом... ЖИВКА (удари се шаком по челу): Па разуме се! Видиш, никад се на то не би' сетила! Па, разуме се! Е, баш вам хвала, дали сте ми добру идеју.
ЧЕДА: То сте јој, дакле, ви саветовали? ВАСА: Е, па ко би други, она се тога не би сетила. ЧЕДА: Па добро, ујаче, онда купите ви још данас фластер за нос, а ја ћу да спремим куфере да путујем са женом у
Краков, Станислав - КРИЛА
вама не смета? не? обратно се лекар Душку, који није ништа разумео. — Ни најмање. Ивон се тек тада сетила, да се извини лекару што је дошла само у лаком кимону, кроз који се прозирало њено голо тело, да обиђе овог тешког
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— А већ се по њеном гласу, лицу, видело да се сетила свега [њиховог]. Он се чинио невешт. Унесено, мирно, завијено, одговори јој: — Снашке, коме ја на пут стајем?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Знаш колико сам синоћ била срећна и весела, што сам се тога сетила. Сад ћу ја то. (Виче): Стано, донеси оно, што је за деду спремљено. Чује се Станин глас: Сад, сад, снашке.
Али, и ти си човек. МИРОН Да, да, али није ред, не могу. ТАШАНА (обрадовавши се што се сетила): Па добро, ако није ред овде да једеш, а ја ћу све ово да увијем и да пошаљем твојој кући. (Обрадована): И боље.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— 'Ајде сине, 'ајде, матораћ мој, да сад мало поразговарамо као људи. — Па онда, као да се нечега сетила, као да се покајала за тон, повикну некако строго: — А где је теби матурантски штап? зашто сам га купила?
Сока се на то још једаред загрцну, али као да се одједном нечега непријасног сетила, намршти се и уздахну дубоко. А било је у ствари то да је синоћ направила маћехи већ другу сцену тога дана, а отац,
Али добро је спавала после буре, и тек сутрадан се опет сетила шамара, и осећала да је цео догађај пече. Но и то је нестало кад је чула да отац тога јутра опет има температуру.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...