Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тек после дугог времена, кад сам се мало умирио, сетим се на мога коња који је у механи остао. Вратим се натраг и видим још поиздаље где се и Стана са својом мајком враћа у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бранко Ашковић и Мијаило Теодоровић дотераше на скелу забрешку 300 дебели̓ вепрова, а они су ортаци мога стрица. Сетим се ја: помози Боже, ево новаца!
На вечери сетим се ја да је сутра Св. апостол Лука: „Хај, хај, да сам ја сад у Србији, ја би̓ вечерас код мога пашанца Молера био и у
— Неће момак. Ја повичем: „Удри, удри!” (Сетим се да они ̓оће да му пиштоље испразне). Потеже мој Иван, сву јабуку нашара драмлијама као дет̓о кљуном.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ах, како сам тада срећан био, и опет тако „неискусан”, да сам мислио: ништа ме од ње раставити не може!... После се сетим Марије, ах, те прве и једино истинске моје љубави! Сећам је се као детета, сећам као — жене, али — не моје жене!
Он је сав био мокар од воде коју сам сасуо на свећник. Жигице су се биле уквасиле, и ниједна не хте упалити. Онда се сетим да имам у новом капуту кутију с жигицама. Нађем је и паљкајући једну по једну потражим читаву свећу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та... она тамо... она поп-Спирина, гром их спалио! Немој ме ни питати. Не волем ни да се сетим тога, а камол’ да ти још приповедам. — Но, па шта је било то опет сад?
— Хе — уздахну поп Спира — посвађали смо се ми једнога баш лепог дана, али сад ми је сав црн, само кад га се сетим. — А како забога? — Та... оне наше жене... Жене к’о жене!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гадно је то све и ужасно одвратно кад се само сетим да је он онда, преда мном, кад се пијан кући враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза огледала и свуда на ужас
Ни у седамнаестој години нисам више био чедан. Ужасно ми је и пад се тога сетим и никад никога Другог не могу зато кривити до оног бедника, оца мог рођеног.
Африка
Само то што су јуче кашике пале у лагун начинило је пуно досадних, ситних непријатности. Кад се сетим да сам од детињства сањао поћи и залутати овим крајевима, без икакве спреме, без икаквих удобности, сам са дивљацима,
Иако ме Н. гледа скоро са мржњом, довољно је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране узјогуним и пођем.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНА: Молим! РИНА (расејано): Овај... шта сам оно хтела, не знам... заборавила сам... Кад се сетим, зваћу вас. АНА: Молим! (Оде.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нешто друго могло би да буде опасно овде где се свакој мачки прати траг. Твој М.” Покушавао сам да се сетим на коју се страну криви фискултурниково „М” у ђачкој књижици мојих сестара, а затим дигао руке од тога.
Меланија неће проверавати. Фискултурник се презивао Маркота, имена нисам могао да му се сетим, али оно није било ни важно. У месту као што је Караново човек не може да очекује љубавно писмо с потписом.
Нисам могао да се не сетим Владе. Његово љубавно поље било је ово гробље, као што је то и за већину карановских фрајера.
- махнух Атаману руком, једва један секунд утрчавши у разред пре профе. Сада би ме неко могао заклети да се сетим који је то час био. Знам само да сам све време буљио на трг испод нас.
Влажна и посивела, одједном је изгледала хиљаду година стара. Нисам могао да је се не сетим тамо крај прозора док је посматрала Маркоту а лице јој је изгледало као сунцокрет кад почиње да се расцветава.
Нисам могао да се сетим шта је то и грло ми се сушило од напора да се сетим. Пробудио сам се као да сам се пекао на роштиљу.
Нисам могао да се сетим шта је то и грло ми се сушило од напора да се сетим. Пробудио сам се као да сам се пекао на роштиљу. Кожу на лицу, раменима и стомаку нисам имао храбрости да додирнем.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ухвати ме паника када се само сетим колико смо времена до тада пропустили нас двоје. Одри и ја. Сећам се свега, баш као да се догодило јуче: управо сам
Лежала је сасвим мирно у послепоноћном жамору и звецкању прибора за јело. Покушавао сам да се сетим на шта ме подсећа, али ми то није полазило за руком, јер су поред мог стола брбљале две даме.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту ми барем јоште нешто треба — И тако ти посред јада свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до два крила лака, Кљусе, брате, наочито, красно, И штавише,
Шта ћу сада, Боже, и како ћу? Ако горе, погинути оћу, Ако доле — среће изненада! Ту се сетим нашије одара И њиовог убавога сада, Сада, брате, та нема му пара, Све коприве нарасле високо Да с' не море
Ја од пута бија малко трудан, Малко гладан, а малко и жудан, Па се сетим красни печеница, Намастирски красни посластица, Вина рујна и пребела леба, И остала што гр'оцу треба, Па намислим
Јао, брате, кад се сетим јада Што нас хвати онда изненада: Ни сад не знам како све бејаше Ма зачас нас Турци опасаше, Баш из земље кâ да
Широка твоја снажна плећа, За отечество каква срећа! Ти оћеш њему ото бити, У врагу као и ја рити. О кад се сетим они боја И премиленог оног зноја, У груди ми се срце смеје И већма ми се крвца греје! „За отечество, за слободу!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Ја вам не знам рећи више, до што књига ова пише, док не прође ова јава, што ми сада додијава, те се мојих снова сетим, ил' док опет — не полетим. У пештанској тамници, 1872.
Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти си, мила, ти си ми тај цветак била. И сетим се божјег слова небескога благослова, да покажем да га штујем, дарак његов исцелујем.
невидовна кад ми сломи крила пловна, па, док снова не узлетим, хоћу мало заветрине, тад се навек тебе сетим, будалине Саведрине.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
звиждала испод прозора или ми намештала заседе на ћошку и причала свој живот у лево уво, а ја после покушавао се свега сетим и куцао на писаћој машини с помоћу два прста.
Тако, кад нећу да заспим, а они ме љуљају. Господе, колико су ме љулали, кад се само сетим! Љуљали су ме у огромним количинама. А ако има ичег што не подносим, онда је то свакако љуљање.
Кад се само сетим колико смо Мишелино и ја путовали до старе Голфијане, тамо горе, у Кошутњаку! Најпре трамвајем, а затим одвајање
— Боже, ко све данас не путује у иностранство! — почиње она. Кад се само сетим оних дивних времена када сам с твојим дедом, покојним Гаврилом, Бог да му душу прости, путовала преко Фијуме и Абације
Зашто не мењаш програм сваке недеље, као и остали биоскопи? — Боже ... — настави бакута — кад се само сетим оних дивних времена, када је твој покојни деда имао једини ауто у овом кварту. Замисли — „Изота Фраскино!
Свашта, верујте ми на реч! Али, некако нисам. Невоља је, наиме, у томе што се тек после меча сетим најважнијих аперката које сам могла некоме да уваљам.
Јао! Само кад се тога сетим! Дакле, њих две су штрикале као шашаве и измењивале све саме научне законе. Прво је започела афектација из биологије:
Ето, то сам хтела да кажем доктору Манџуки, али нисам могла баш да се сетим свих фазона истог часа, па сам се после толико клопала да сам цео тај дан замишљала — с једне стране стола као ја, а
ПИТАЊЕ ЗА ПРВУ НАГРАДУ — ПАКЕТ УСЛУГА: У КОМ СЕ ГРАДУ НАЛАЗИ ДРЕЗДЕНСКА ГАЛЕРИЈА? ХВАЛА! Господе, кад се само сетим шта смо све уваљивали сиротом АНЕXУ-МАНЕXУ на преко свих пет континената, у огромним количинама!
Мућка, Анчи, мућка, па то ти је! Подмећу ногу на сваком кораку: удесили да се рат заврши на брзака, а кад се само сетим како се књавало у заробљеништву! Моје Циле не да ни да се прилегне после ручка, богами! .
Чему то, упитаћете сигурно? Па, на пример (не могу одмах да се сетим, у томе је штос), узмимо само систем по коме можете да оцените типове када уфуравају у кафану, још с врата, мислим,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Пипо спава? Рекли су ми да сте га ви спасли. — Мајке су за то, господине. И то није први пут. Кад се сетим док су још били мали! Питајте Лоњу шта би све она учинила за своје девојчице. — Поздравите Пипа сутра.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) САРКА: Ето ти сад, па не мораш ти зато плакати што је он умакао у сланик. ГИНА: Па не морам, ал' тако, кад се сетим, а мене гуши. САРКА: Остави, бога ти, то, него шта је теби, жено, те си се прилепила уз тај зид као таксена марка?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сјахао сам с коња, не бих ли растерао тај несрећан сан. Напрежем памћење да се сетим колико има часова како већ очи нисам склопио. Једва израчунах: четрдесет и три часа.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И ја сам ти тако нешто некад боловао, па ништа... прође, к’о ћуреће бобице. Сад се смејем кад се тога сетим. Него шта ја... хајде седи, молим те. Шта је ново код вас?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Да бежим, стићи ће ме! Да вичем, ко ће ме чути? Да се браним, како да се одбраниш од лудака? И, срећом, сетим се да га замајавам! ВАСИЛИЈЕ: Чиме? СОФИЈА: Сетила сам се улоге оне траваре из Прогнаног краља.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја стојим распет сам на зиду, а Месец ми благо пробада ребра. СМИРАЈ Сетим се, како су, у љубави, драги, први дани. Кад су руке топле, кад се очи следе, прелетајући оне кутове бледе, око усана..
Страх од смрти пролази брзо, после битака, али, кад се сетим трахома, мене, и после толико година, подилази језа. Чини ми се да ми цури у загнојеним очима.
Стојим уштогљено. А у ушима ми и сад још, кад се тога сетим, зуји она песма коју је наша сиротиња певала кад је Аустрија била напала Србију: Аустријо, нека, нека, тебе гора судба
Веле, да изиђем, међ свет, све ће добро бити. Поздрављају ме, кажу, из Итебеја, Црњански. Веле, могу ли да се сетим сватова, кад се женио Милан Црњански, и кад сам и ја дошао у Итебеј, из Темишвара, па су ми се чика Игњатови ајгири
Мене је једном, давно, претукла бура пред Првићем, и горчина соли, која ме је давила, јавља ми се у устима чим се сетим мора. Сишао сам у залив, најмио рибара и изјадрио на море.
И, кад се сетим Париза, ја се смејем. И, кад возови звижде и пођу, ја видим да нема смрти ни у чему, испружим се и спавам.
1920. ЖИВОТ Све то не зависи од мене. Сетим се како беше леп, над водама дубоким неким, као Месец бео, са луком танким и меким, један мост.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Стигнем до обале. Две велике реке мирно протичу и умивају својом водом градске бедеме. Сетим се да ми је отац нешто причао о једном чувеном граду где су наши пролили силну крв, а као кроза сан се опомињем како
И политичар, и економ, и индустријалац, сваки је морао пропасти. Сетим се једног познаника, Србина, и ми их имамо таквих доста.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа... ИИ Покаткад моја мис̓о плане Као некада старих дана, Сетим се моје вечне ране, Негдашњих тежња и мегдана.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Зове се Вука, Вукосава. Пречанка. ЦМИЉА: Не би баш могла да се сетим. Ту сам од скора. Боље причекајте газдарицу, па питајте. Треба да расклоним чаше.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
САН 16 ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК 18 ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ 27 ИX УКОР 31 Х КРОЗ ПОНОЋ 32 XИ ЉУБАВ 33 XИИ 34 XИИИ КАД СЕ СЕТИМ 35 XИВ НА НОЋИШТУ 36 XВ МИЛА 37 XВИ ПИЈЕМ... 39 XВИИ ЈОШ...
Кад се сетим где сам се родила, Кад се сетим тад ми ничу крила; Кад се сетим, не треба ни више, Тад ми срце као цвет мирише; Кад
Кад се сетим где сам се родила, Кад се сетим тад ми ничу крила; Кад се сетим, не треба ни више, Тад ми срце као цвет мирише; Кад погледам милу Србадију, Тад се
Кад се сетим где сам се родила, Кад се сетим тад ми ничу крила; Кад се сетим, не треба ни више, Тад ми срце као цвет мирише; Кад погледам милу Србадију, Тад се дижем више звезда свију, Више
Ал' ето зора свиће, И ето прође сан; Ал' тебе нема, нема Нема да сване дан! Ђ. Јакшић XИИИ КАД СЕ СЕТИМ Кад се сетим, мила душо, Руменила лица твога, Тад не пијем друга вина, Него само црвенога.
Ал' ето зора свиће, И ето прође сан; Ал' тебе нема, нема Нема да сване дан! Ђ. Јакшић XИИИ КАД СЕ СЕТИМ Кад се сетим, мила душо, Руменила лица твога, Тад не пијем друга вина, Него само црвенога.
сам силно грешан према Теби, Ја нисам иш'о путем Твојим светим; Ја сам се само старао о себи, А никад Тебе Мајке да се сетим!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Тако је и учињено. Када год узмем ту књигу у руке, сетим се њеног васкрсења из гроба. О њој нисам имао више да бринем.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Правда је на нашој страни“, и опет наручим чашу вина. Али се сетим Берте и сневеселим се, па се сетим и Америке и њеног богатства и опет наручим чашу вина.
Правда је на нашој страни“, и опет наручим чашу вина. Али се сетим Берте и сневеселим се, па се сетим и Америке и њеног богатства и опет наручим чашу вина. И све тако и све тако док не обневидех.
“ Они ме гледају. Видим ја да ме не разумеју. „Браћо, кажем ја, ла патрие“, и одједанпут, онако као из рукава сетим се: „цомплèтемент“, кажем ја. Хоћу да им кажем да већ немам куд, да сам ствар. Они се поваљали од смеја.
Онда настави: — Стан ми је био близу, руе... Богами не могу да се сетим, кључ у џепу, спрат сам знао, трећи. И заиста нађем кућу, зазвоним, кажем ноувау лоцатаіре, јеп сам се уселио пре три
Али пре тога она мора сазнати ко је син мога покојног оца, чијег се занимања никако не могу да сетим. Поред све своје доброћудности ја почех да бесним, док нас је кочијаш зачуђено посматрао не знајући у чему је ствар.
Јао, вели, кад се сетим, сад ми дође кроз прозор да искочим. Ја, каже, сваки дан са сељацима разговарам џакам, и на вешт их начин
На оба места повреде су биле доста озбиљне. Затворим очи и сетим се свега што ми се десило. Боже мој, Боже мој, какав ужас, каква срамота! И зашто све то не беше ружан сан?
Не могу да се сетим дана. Али тако памтим да је било почетком јануара и да је одред, пре тога, цео један дан провео на острвцу Лазарету,
Земља јеси и у земљу идеш! СВЕТЛАНА Хтео бих не само да се сетим, него и да осетим. А не знам да ли могу, јер сам отупео, пресушио, окорео. Излизао сам се сувише за танка осећања.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Могао сам да се сетим и најситнијих детаља и најмањих неважних запажања у вези са својим експериментима, могао сам чак да цитирам странице
По правилу, покушаји се заснивају на теоријама које су тако погрешне да кад год их се сетим, не могу да их узмем озбиљно.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И данас, када се сетим свога детињства у Идвору, осећам да је главни смисао духовног живота на селу одржавање и неговање старих традиција.
” То је био разлог што у кући мога оца није више било слике цара Аустрије после 1869. године. Када се и данас сетим оних дана, осећам као што сам увек осећао, да је овај издајнички потез аустријског цара из 1869.
Остало је плаћено тестерисањем и цепањем дрва за потпалу. Кад год данас читам о Кајзеровим физичким вежбама у Дурну, сетим се тог лета године 1879., и питам се ко је одао ту моју тајну Виљему Хоенцолерну?
Када размишљам о тим данима и сетим се колико је мало физичара схватило смисао овог открића, и то тек после двадесет година када га је формулисао Максвел
Кад год чујем мотив Вагнерове Валхале сетим се оних незаборавних сцена победе бесмртног духа човека над смртном материјом.
Кад год се сетим колико паметних и културних људи не знају ништа о овоме, побуним се против система образовања савремене цивилизације.
А уз све то, када год се сетим нечега пријатнијег или интересантнијег, моје срце почне снажно да лупа и обузима ме хладна дрхтавица.
Правници су мало учествовали у свему, а говорили су само онда када су питани за мишљење. Када се сетим мојих преговора са Америчком телефонском и телеграфском компанијом, не сећам се било чега осим преговора са правницима.
Електротехничких Инжењера, Хербертову награду Француске Академије и нека друга признања која сам добио, увек се сетим оног професора који је кудио своју злу срећу због тога што није из врпце са теговима, на свом столу у учионици,
” Никада нисам помислио на дела ове двојице великих индустријалаца, Карнеџиа и Свејсиа, а да се не сетим да су ова два велика организатора америчке индустрије била вођена истим мотивима идеализма којим су вођени и велики
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
!. ЖИВКА: Одлична. Човек од реда, као што ти и приличи. Почасни конзул Ни... не могу да се сетим чији је конзул; али за тебе је свеједно. Иначе, Риста Тодоровић, трговац. ДАРА: Боже, мајка, па зар ја нисам удата!?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ А богатиш има тога, Ал’ је срца каменога. Нећу даље... грози ми се, Задршће ми душа жива — Кад се сетим да и данас Овде, онде тако бива.
Моруне беле, јесетре слане, Та и вас људи достојно хвале, Ал’ кад се само кечиге сетим, Све сте ми друге кô трунци мале. Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ја се на то пробудим и таки се сетим сна, јер тко би на твоје пољупце заборавио? Но кад даље размислим, падне ми на ум да метнем на лутрију на твоју срећу.
ЈОВАН: Е, лако је вама, јер сте утекли у подрум, али ја сирома! И сад ме сврби кад се сетим какав сам бој за то извукао. ФЕМА: Да си врат сломио, кад си таква несрећа!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим. Зар знам што сам знао зар знам што ћу знати: скелет усамљени изгубљено име дивно усклађене с празнином што
Петровић, Растко - АФРИКА
Само то што су јуче кашике пале у лагун начинило је пуно досадних, ситних непријатности. Кад се сетим да сам од детињства сањао поћи и залутати овим крајевима, без икакве спреме, без икаквих удобности, сам са дивљацима,
Иако ме Н. гледа скоро са мржњом, довољно је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране узјогуним и пођем.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих милих, драгих покојника. ЛВИИ Кад нам мили на пут пођу, Пуни смо жаљења, Рукујућ’ се говоримо: „Збогом, —
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нико пушку да опали. Светислав уздахну и запали цигарету. — Сад, лежећи овако на мекој постељи, кад се свега тога сетим, чудим се самоме себи.
полегао по столу и цупка ногама, па ће рећи: — Јест, баш јуче посматрам оно наше магаре које нам носи воду, и тада се сетим тебе. Вас двоје живећете сто година. Ама, господине потпуковниче, тога човека ни глава да заболи!
Говорио је прибрано као да су тамо немирна деца коју ће он штапићем умирити. Ја сам се непрестано мучио да се сетим шта сам оно хтео питати. А знам, било је важно.
Рат је, дакле, њихово животно опредељење, а смрти нема без суђена дана. — Командир се замисли, онда продужи: — Кад се сетим у каквим сам све тешким ситуацијама био, па изишао читав...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Два ми се прасца већ гушише крвљу, пенушише с’ други. Срамно ми с’ учини трпит без освете силу и љагу. Бога се сетим и свеца, и живо сад к мосту похитим.
Дрва ко гора, девојче к’о јагње, а ја ти баш ноћ пре Снивах о слатком чеду да ми с’ пољубит даде. Одмах сетим се мог сна, и у недри ми срце Штрецне, и сва ми умах крв у жилама стане.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Добро, онда даље... (Чиновницима.) Па припитајте га и ви штогод; ја већ не умем да се сетим шта још да питам. ВИЋА (Алекси): По чему си ти посумњао да је тај младић сумњиво лице?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Непрестано ми је у ушима зујао онај уњкави глас, али ми никако није успевало да се сетим његовог лица. Била је ту једна мрка мрља из које су се помаљали час нос, час очи, час чело, час брада, час уста са
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Изјурена тако кô рђава жена, Дрхтала сам чисто, чесна и поштена. Кад се тога сетим, ја се само јежим, Из коверте своје дође ми да бежим. Шта је после било?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Те лепе слике ја се увек сетим кад год читам који аутентични опис тоталног Сунчевог помрачења. Оно изгледа, отприлике, овако.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Мирону): Ох, дедо, и сад када се сетим онога твога: да, кад сам ти руку љубио, да сам мислио да је то рука сина мога чивчије, а не рука мога свештеника,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Е, тим смехом насмејем се и ја увек када се сетим оних ђака који ће кроз четири или пет стотина година учити историју.
затим један тренутак мукле тишине, при коме сам ја размишљао колико је четири пута седам и никако нисам могао да се сетим, а она, не знам шта је мислила, ал' знам да је чачкала зубе, јер јој се било заглавило измеђ' зуба једно дрвце.
— Па онда — наставља директор и фиксира професора земљописа — не могу да се сетим, али било је стихова и о другој господи наставницима...
је она мене волела, знам да смо се једно другом заклињали да ћемо се и иза гроба волети, па ипак, ето, не могу да се сетим која је то била.
И тако се, ето, и крај свих напора, не могу да сетим моје седме љубави. Осма ми је љубав од почетка до краја била по рецепту који је уопште усвојен за љубав.
— Па се наједанпут тргнем и сетим се да су преда мном акта и да сам ја о њима узео размишљати, те се приберем, вратим се себи и узмем поново размишљати:
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Око града, Да ли се сећаш? Кад се сетим, моје је сећање онда јаче од свести. Кад се сетим да онда аероплани улетеше светлуцајући.
Око града, Да ли се сећаш? Кад се сетим, моје је сећање онда јаче од свести. Кад се сетим да онда аероплани улетеше светлуцајући. Они су били тамо, Ти дивни храбри авијатичари Под кожним капутима.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
што ни треба други, викам ја, при, ете, нашога Манчу? Наше си је дете... Сам ћу гу — ако се, кад минем кроз чаршију, сетим — сам ћу гу, викам, однесем до њег’...