Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Смејаћете ми се ви који знате да радије пијем вина; али код онога умора и онаке воде, не бих се никад сетио малвасије.
— А откуда ти, добар човече?... Е, е, баш ти хвала те си се једанпут и мене сетио! Не могу, ето, ионако да спавам, а немам се с киме ни разговарати...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
За то се ти не брини. Ја ћу већ наместити како ваља. — Е видиш, зато сам те звао. — Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ. Баш си драви шпекулант, у далеку те нема.
Пође у собу и погледа нумеру коју се досад никад није сетио да погледа, кад и ту № 25! Баш тај ће Му број дохакати најпосле...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио. Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... Али Лазар хоће Јелицу. И то мучки!...
— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. — Чудо! — рече кмет. — Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет
ближе Сави... Па се диже... Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе. Почеша се иза ува.
— Добро је. — Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... — Свега си се сетио! — Још се овде има пуно посла!... Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... — Је ли се склонило све?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у порту. — Та, ја сам се и сетио, али не знам ’оће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија.
Запушићу му уста, да ће памтити док је жив кад се са мном дишпут’о. — А можеш му и то рећи: да се доцкан сетио. Младић је већ разговарао са мном, а и Меланија ми се исповједила... То је већ свршено... Све му је забадава сад.
Тера Пера Тоцилов преко вашаришта, па и њему дошло тешко; сетио се Пера прошлог вашара и једног вранца за кога се ценкао, па га испустио, а био је још из мартоношке или башахидске
А сетио се и својих избавитêљâ, Аркадије и поп-Олује. Аркадији је купио високе ботуше, у којима ће служити у цркви, шал од три
Виде га расположена, па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади, и гђа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је
па им одлакну, а још већма кад видеше да се ето сам сетио да их изненади, и гђа-Сиду и Јулу, па се чак и Шаце сетио, купио му лепу пошу од црвене свиле, коју боју, као што је познато, сви бербери воле особито.
Нек вечерас буде формална прошевина, а кроз два-три дана и прстен. Нек оде ко по Аркадију. И њега сам се сетио на путу, е, а како га се и не би’ сетио!... Наспело ми да се мало провеселим.
Нек оде ко по Аркадију. И њега сам се сетио на путу, е, а како га се и не би’ сетио!... Наспело ми да се мало провеселим.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Остајем са почитанијем Сима Редић Кад је Љуба сво писмо добио и прочитао, одмах се сетио да је каква хунцутарија. Љуба је добар био, али частољубив, па се на то писмо јако разљутио.
Африка
губава места на црнцу, силом околности; тим рукама ја се доирујем по лицу, по огреботинама, њима уносим храну у себе. Сетио сам се свих прича Сјерошевскових о нарочитим селима губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где
се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима. Сетио сам се нарочито оних сцена на филмовима, где се виде губавци са веловима преко лица.
Нисам спавао ни неколико минута кад се са ужасом пробудих. У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу.
Он овде, овако безначајан, и расплакан толико да га се ни Фонтен није сетио, ни овдашњи црнци сетили кад сам говорио са њима, свакако ипак згрће богатство, на онај тајанствен и невидљив начин на
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као да се изненада био сетио нечега, кад је угледао лице у тог човека, Гарсули му се обрати, сад већ мирнијим гласом, скоро весело: „Палавичини,
Да се Божич можда предомислио. Међутим, одмах потом сетио се како је Трандафил, полазећи да кола доведе, викао: „Та што би се човек предомислио?
понављао, да је глупаво путовати у женском друштву, кад се путује тајно, јер жене много штошта питају и брбљају, сетио се и како му је Трандафил одговарао: „Та шта има оне да питају. Кажте ви њима да не лају! Та ми плаћамо половину!
Тек кад је, после три недеље, у истражном затвору, поменути мајор сетио се да је поменути официр помињао, свог рођака у Бечу, банкара, Копшу, на Флајшмаркту, Бургвахе потрча, да га потражи,
Госпожу Божич био је заборавио. На целој тој великој пучини вијенских кровова, није имао никог свога. А кад би се сетио прича свог поочима Вука, који је долазио у Вијену, приликом припреме за избор митрополита, Павлу би било још теже, у
Хорошо!“ Павле га није разумео. Волков му затим рече да се сетио да Исакович не зна руски, али да зна немецки, како му је Агагијанијан јавио.
грофа Кајзерлинга – која су вукли красиви белци – зашла у неку од тих мрачних, тесних, барокних, улица, Исакович би се сетио да му је Божич причао да је Беч огромна насеобина, свет чаробан, пун лепих жена, али да оне не умиру од љубави.
Исакович јој то рече, ни сам не знајући шта говори, а са призвуком подсмеха. Био се сетио оне Чрногорке из лазарета. Госпожа Евдокија, међутим, трже се, и подиже се на колена, па га за тренут погледа, као
Плач госпоже Евдокије, због те Чрногорке, у лазарету, које се случајно сетио, и коју је, случајно, ни сам није знао зашто, поменуо, био му је смешан. Сав се био, због тог, развеселио!
женским нагоном, госпожа Божич је, међутим, осећала да та жена негде, заиста, постоји, и да се Исакович, те жене, сетио, у њеном загрљају. Дуго је трајало, док је Исакович успео да је умири.
Исакович је био изишао, за Сепом, до степеништа, а тек се после сетио девојке, коју је у својој соби оставио. Она га дочека уплашено. Била је разрогачила очи.
Кајзерлинг је јако задовољан, да се и то свршило. Исакович је био на њих већ заборавио. Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му доктор Долчети рече да би
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ (пружајући му руку): Рачунам на вашу дискрецију. (Сети се и тргне руку.) Чекајте, сетио сам се овог часа једне велике услуге, коју бисте ми могли учинити. ЉУБОМИР: Молим!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
То мора да је јаче од њих, говорио сам сâм себи, све док нисам погледао у Неду и сетио се мајке и Рашиде. Сада сам знаш: Неда и Рашида биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би
У лопти с двоструким зидовима он је преносио дроге с континента на континент и нико се није сетио да посумња. Написао сам то, а онда схватио да је бућкуриш последње врсте.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Иди у шталу. Сад Полачек уђе у своју собу и прочита писмо. Пренеразио се. Од љутине не зна шта да ради. Сетио се шта мисли Шамика.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Свакоме је видео лик, сваког је познао, сваког се сетио где је који легао. Тако му се и остало што је било тамо, напољу, на киши, јављаше у широм отвореним очима, у мраку:
Брат му је у тим бригама био тако лак. На путу, он би га се сетио као неког неочекиваног дужника, чудног, под војничким клобуком, међу оним светом одевеним у антерије, са фесом и
Тако је, на земљаној пећи, крај њене постеље, осетио као да се узноси на небо. Ни за тренутак није се сетио брата, ни за тренутак не изиђоше му пред очи њена деца. Био је сам, у некој пријатној, високој хладовини.
високим читав педаљ, и грудима откривеним и ружичастим, као у оне Победе, на слици Принчевој, које се Исакович сетио.
да је одбије, она се дизала пред њим, страшна као нека вештица, претећи, тако да му је живот постајао мрзак, чим би се сетио да она може почети и кукати и прекоревати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али, сетио ме се, и то је било довољно од њега! Онда нас је једнога дана ослободио наш рођак, партизан. Био је опасан реденицима,
Појео сам тако играјући најмање пола киле вишања из бакине тегле, а онда сам се изненада сетио да Јелена, у ствари, уопште не чује музику док игра са мном, јер су слушалице биле стално на мојим ушима.
Јањицх! Од Јан-јицх, постао је тако Жан Жик. Биен! Сетио би се свога порекла с времена на време, када би у »Еспресу« или »Пари мачу« читао чланке о себи.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Појури према шуми, седне на снег, да би се прибрао и сетио где му је кућа. „Изгубио сам се! Упомоћ! Пронађите ме!“, зајеца Зечић.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох узми је, нећеш се кајати, Она ће ти данке да позлати. А што мало потамне ми лице, Своје сам се сетио сестрице, Њу, кâ знадеш, земља већ покрива, Ја помислих: да је сада жива!
Ох, узми је, нећеш се кајати, Она ће ти данке да позлати. А што сета довати ми лице, Своје сам се сетио сестрице Штоно лане, Бог јој душу прости, У гроб спусти своје младе кости.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МУСА: Паметан човек на већем и не завиди! СУЉО: Погледај, дина ти, опет упалио прозор! Можда се сетио, па усто да нареди да се донесе вечера? А?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Кусни, Јоване. Обиђи. Ја баш за тебе оставих. Фала ти што си нас се сетио. — И не казује свој бол, не говори о себи, већем о мени. — Да му је отац жив, друкчије би сад било, а овако...
— Да му је отац жив, друкчије би сад било, а овако... Али хвала ти, хвала што си се бар ти сетио и дошô нам. — Ја! — викне ч’а Јован увређено. — Зар ја да заборавим ову кућу?!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пошто се сетио да у куполи нема отварач за флаше, Мишелино се врати поново унутра, као стари Тарас Буљба по своју лулу, те мазну и
Као да си рибара старог кћи! — То су ти њихови обичаји — објашњавала је тада маман. — Баш је лепо што нас се сетио! Мисли на нас, то је најважније! И ето, ко се последњи смеје најслађе се смеје!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
И кад је почело оно право, да сам се само сетио да је то то, да сам се сетио на време... али куд сам могао знати на овом острвцету! Ко би се сетио!
И кад је почело оно право, да сам се само сетио да је то то, да сам се сетио на време... али куд сам могао знати на овом острвцету! Ко би се сетио!
али куд сам могао знати на овом острвцету! Ко би се сетио! После кад сам видео, било ме је срамота да приступим; да не кажу: Ето приступа зато што је успело!
“ А овај млади Енглез, у своме чистом срцу, мислио је да му је част уништена и није се сетио да нико од његових кастиљанских пријатеља, ни људи из Толеда у то не би поверовао.
Његов лик сам био заборавио, али је очевидно био грдно измењен, самим тим што ме није ни најмање сетио на онај који сам једном видео. Велике плаве, болесничке очи гледале су ме болно и расејано.
— Не! — Дошла сам да вам ово испричам. Хтела сам баш вама, пошто... када сам чула да сте... — Немојте завршити. Сетио сам се; и није требно да кажете и то. — Кад већ нисте одавде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Штуцај, штуцај! — виче један пешак. — Доцкан си се сетио... Ми одосмо, а ти шкљоцај. Куршум звизну. — Држ га бре, не дај!... Ухвати га!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Мучи се, напреже памет, а све га заноси и опет хоће да наиђе оно црно, као пре... Ха, сетио се!... Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Добро си се сетио, „техничке”... СИМКА: Немојте, молим вас, да ме погрешно схватите... али се плашим да више није згодно да пробате
МИЛУН: Овде је убијен окружни начелник! Сад је време за жалост, а не за позориште! Да је среће, сам би се сетио! А не да ми мислимо уместо вас! ВАСИЛИЈЕ: Али ми имамо дозволу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
било само Славена, било је револуционара свих народа у Аустрији, али је схватљиво што сам се ја при томе, поетски, сетио Сења и Неретљана.
Тек се доцкан неко сетио да је ућутка. Епоха валсева била је завршена. Констернацију су, међу Бечлијама, изазвали тек мртвачки сандуци
) Оно што је било најлуђе у тој гужви, било је то, да се ни један члан кварта није сетио, да су над нашим главама каблови електричних трамваја, великог напона.
Плава мора, и далека острва, која не познајем, румене биљке и корали, којих сам се сетио ваљда из земљописа, једнако су ми се јављали у мислима. Најзад, мир, мир зоре, полако је улазио и у мене.
Ја, да покажем колико сам образован, сетио сам их једне лепе Богородице, мало веселије, коју је Рескин назвао: соубретте пицарде.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е није 'асне, не мо'ш им ништа, вајка се ч'а Марко, а знам да се онда сетио многог момачког ђаволства. А кога сте ви, море, заборавили? подсећа их ч'а Марко гласно.
« помисли у себи. — »О Јустинијану. То је веома лако и занимљиво...« — »Ах!...« узвикну гласно, јер се беше сетио ноћашњег сна. »То је сигурно предсказање!...
Шта ћеш друго! Сад се баш сетио како се покојни ћир-Никола оклизнуо једне зиме на глатким степеницама црквеним. Марко се десио ту, па помогне старцу
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) ЈЕВРЕМ: Овај... чекај, Младене. Кад је већ ту, рекох, да измакнемо овај орман. СЕКУЛИЋ: Јест, боме! Добро си се сетио. 'Ајде држи! (Прихвате сва тројица и односе орман уз други зид.) Тако. Ето, видиш! (Провери на кључаоницу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Друго твоја наука, а друго моја практика! Хехе! Башка твоје знање, башка моје умење! — Славно си се сетио! — вели му Сретен. — А ја па таг да му кажем: »Е, па, господинкапетан, како ћемо саг?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Први пут се џамбас сетио да, ето, има сина, Па из кухиње, где су јела разних врста, Донео, у једној руци, млека и мандарина, А другом руком
Бог свети зна колико сам ноћи провео, тако, куњајући по редакцијама. Сетио сам се трамваја који су, горе, у Средачкој, спавали исто тако неудобно, као и ја.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Да мени падне шака Трифун Трипковић! Наместио ми затвор! Шта се он само сетио, фарбање бркова! Има ја у модро да га офарбам, и то у целости!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и шта све он очекује од њега, и видео је да га син не слуша и да се мршти гадљиво, као да гусенице скида с рукава. Сетио се Вукашина у гуњу и чакширама поред воза за Париз, па је поражено и разочарано викнуо: „Како те није стид да у том
Узео је јајасту четку, ону којом је Вукашин четкао зелено, хтео је да гађа старца у огледалу, не, сетио се, видеће по разбијеном да сам луг, па ми више ни новац неће тражити.
У Грабовици, пред механом, нагло је зауставио коње. Хтео је да сиђе, али се сетио ноћи кад се враћао с пута, с рабаџијама и Толом, сетио се бачених ђинђува, острагуше на коленима, страха од хајдука у
Хтео је да сиђе, али се сетио ноћи кад се враћао с пута, с рабаџијама и Толом, сетио се бачених ђинђува, острагуше на коленима, страха од хајдука у Јасичкој планини, па оног плача у механи, у соби за
Ако сам добро запамтио, тако је деда рекао. О чему сте разговарали кад ти је то рекао?“ Зашто се баш тога сетио? Испричао сам му: „Кад су бежали од Турака, отац и мајка оставили су га у врбаку поред Мораве.
Мати је била домаћин куће, а он је увек био њен слуга и воденичар. Као да јој није био муж и чочек.“ Сетио се разговора између његове мајке и њене сестре. Дошла је у госте и заноћила.
Летели су. Он нема за шта да се каје. Али, зашто Му је Вукашин после две године боравка у свету писао: „Синоћ сам се сетио нашег разговора пред мој одлазак и целу ноћ мисли о о деди Луки.“ Месец се с прозора попео на кров.
“ Питао је тако јер се био сетио да ће деца пре рећи дедино име него очево, зато што деца радије говоре о деди. Питао је и зато што се, кријући наду од
Најпре је сумњао у њихову искреност. После се сетио: док је Адам био мали, сви су говорили: „Исти Ђорђе.“ Сада говоре да је висок и крупан.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нити је ово било време за говор, нити је његово сазнање било цело. Сетио се оног згрушаног мрака у Карађорђу и по други се пут опоменуо: откуд му смелост да поверује да је сва искушења већ
Свега се сетио у часу када је, тек што је стигао у Трст, осетио како нешто тамно, као просејан, зао прах, пада на његову снагу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„У Александрију!“, узвикну Архимедес, а радостан осмејак обли његово лице - сетио се златног доба своје младости. „Да, Архимеде, онамо - да не служимо ни Римљанима ни Картажанима“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ко, је л’ ја? — Па ти, дабогме. — Е јесам, признајем. — А што, бре? — Па ’нако, жао ми, сетио сам се. У десном реду, код средњег стуба, поднимљен на дугој маљавој и кошчатој руци, лежи на свом кревету, више кога
и да њима управља по својој вољи, притисну лепљивим прстима врело и знојаво чело и слепоочнице да би се још штогод сетио и да би, колико-толико, умирио бурну и мутну узбуну утисака што су без везе навирали у немоћном мозгу који се тренутно
“ Још синоћ му она уши пробила свео томе истом, па је то Јаћим целе ноћи сањао и сетио се тога чим се освестио. Прибрао се и прикупио брзо, па се још више надуо и наљутио што га, без сваке потребе, буди.
И наједанпут тек, звизне и пукне прстима, па се удари шаком по колену, бајаги пропаметио се наједанпут и сетио се, а оно није, него га стид да остане и даље тако пред Икетом, и не може више ни да издржи онај његов подсмешљиви
— Е фала Богу — каже Икета. — Таман сам се уплашио. Може човек наједанпут, знаш како је... — Једва сам ти се сетио, признајем — правда се Мија. — Сећам се сад добро, како да се не сећам Милића. Па бога ти, Ико, што ми лепо не кажеш.
И тако смо покуњени опет ћутали неколико тренутака. За то време ја сам се понова сетио сестре и, свакако, само због ње, она ми се лаж учини гнусном толико да сам сад једино мислио о томе како да је признам
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Да ли ће ми донети хлеба и воде ?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати. »Да сам се бар сетио да понесем што од куће; но све једно, данас могу и гладовати.
— Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!... Ко би се тога сетио... — Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде. Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших
— Ничему... рекао је тада сам у себи. И сад се сетио чворкова... Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни
— запита он Станку, сетивши се сад тек да је она била у великој опасности од потере. — Где сам била!... Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?... Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у води и схватио да је она запушена.
Кад сам 1900. године остварио снажна пражњења од 100 стопа и када се струја распрострла око Земље, сетио сам се оне прве мајушне варнице коју сам угледао у својој лабораторији у улици Гранд и доживео узбуђење слично ономе
када ми је прошло кроз главу да ми је управо тог тренутка уручен телеграм са тужном вешћу да ми је мајка на самрти. Сетио сам се свог дугог путовања кући без тренутка одмора и како је она умрла, пошто је неколико недеља била у агонији.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Вратио сам се мојим шареним торбама, погледао их и сетио се да ми их је мајка направила, па кад сам осетио да је бар један делић моје слатке родитељске куће уз мене, мало сам
Посумњао сам да ћу икада успети да научим реч-две овог необичног језика. Сетио сам се сељака из Идвора и њиховог говора на поселима, њихових крилатица од којих је свака продирала право у моју душу.
Међутим, ”жутокљунац” какав сам био ја, све је то прогутао и то са задовољством. Тада сам се сетио и погледа на Карловачку катедралу, палату српског патријарха, коју су ми на сличан начин са брода показали карловачки
Кад сам се пробудио, сетио сам се писма које сам мајци послао из Хамбурга пре годину дана, обећавајући јој да ћу се скоро вратити са пуно знања и
Али, кад сам је чуо, сетио сам се деце продавце новина и чистаче ципела која су пре пет година играла улогу судија онда када сам ја бранио моје
Мало после овог инцидента приступио ми је капитен момчади бруцоша и позвао да се прикључим његовом тиму. Сетио сам се мишљења младог Луканића о веслачима на Колумбији, тако да ми је ова понуда била велики изазов.
Кад год бих видео човека да ради полугом, сетио бих се оне историјске полуге која је у Архимедовој филозофији била прва основа науке о статици.
Кениг је погледао на свој сат као да се изненада сетио неког важног састанка, окренуо се и отишао без уобичајеног наклона и поздрава.
“Математичке заврзламе о којима је говорио, биле су врло једноставне теоријске анализе. Сетио сам се својих другара, одличних студената који су се спремали за ”трајпос” испите у Кембриџу и њихове способности да
Ћипико, Иво - Приповетке
У тој невољи он се сетио мајчиних препорука и сав подао молитви. Тражио је заштиту од Пречисте девице. . Сутрадан приђе олтару њој посвећеном
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тада сам се сетио старих мајстора за писање кратких прегледа. Ваља признати да ми је у томе највише помогао Павле Поповић, који има
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) ДАРА и РАКА (долазе за њом). ЖИВКА: Кад га, несрећник, метнуо под миндерлук и напунио га орасима! Ко би се сетио да га тражи под миндерлуком?
Краков, Станислав - КРИЛА
Нагнута болничарка почела је да расеца завој. Тада се сетио свога голог тела, које је било прљаво и жуто, и хтео се руком заклонити... — Чему? као да се насмешиле женске очи.
И он се хтео да пита: — Зашто се људи убијају... али се нешто збркало у њему. Бол је био непријатан, али се он сетио како бароница има витке чланке, и како болничарке гледају крвава, гола тела мушкараца...
Петровић, Растко - АФРИКА
губава места на црнцу, силом околности; тим рукама ја се доирујем по лицу, по огреботинама, њима уносим храну у себе. Сетио сам се свих прича Сјерошевскових о нарочитим селима губаваца у Русији, где им се храна доноси на читав километар, где
се пале ватре на земљи коју су они дотакли својим ногама; свих прича о губавцима који у Кини живе само на гробљима. Сетио сам се нарочито оних сцена на филмовима, где се виде губавци са веловима преко лица.
Нисам спавао ни неколико минута кад се са ужасом пробудих. У сну сам се сетио да сам главу приклонио на груди и да су ми доњи део потиљка и врат тако изложени сунцу.
Он овде, овако безначајан, и расплакан толико да га се ни Фонтен није сетио, ни овдашњи црнци сетили кад сам говорио са њима, свакако ипак згрће богатство, на онај тајанствен и невидљив начин на
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди! ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кажи јој, бре, Бућо, ако се жив вратиш, да сам је се и на самртном часу слатко и весело сетио... — Где то, где, велиш, да имаш пара? — пита неко трећи састраг.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Признајем, нисам се ни ја осећао угодно... Мислим се, шта да радим ако налете. Сетио сам се. Бранићу се! — Светислав се насмеја, јер је видео да су они околни очекивали нешто друго.
Тада сам се наједном сетио баш оне змије. Као да ме нешто смлати. То мора бити неко пред сказање. Хладан ме зној проби.
Ова усамљеност мучила ме. Почео сам да уображавам да нас опкољавају И да ће нас живе ухватити... Сетио сам се тек тада да ја при себи ни револвера немам. Шта да радим?
Оружје ми је потребно, али не да се браним — шта можемо нас тројица? — већ да себи одузмем живот. Једва сам се сетио. — Скини бајонет! — рекох војнику. Он ми га даде гледајући ме шта ћу да радим са њим.
У том моменту баш звизну куршум изнад моје главе. Приљубих се за камен. Остао сам тако неко време... Сетио сам се мога мрава. Нема га нигде. Загледао сам испод каменчића, не бих ли га нашао. Тек он измиле из мога рукава.
Затворио сам очи и наслонио чело на стиснуте песнице. Осећам мирис земље. Сетио сам се једнога леша чија је глава била заривена у земљу. Одмакао сам нагло главу... Дрво се више није видело.
— То је дужност наша. Ето, и ми смо га извукли одозго „брез“ паре. Сетио сам се те и њима двојици дадох да поделе. Опростио сам се срдачно од Грује. — Куда треба да идем сада?
Затим сам обазриво пошао, гледајући да ли има у близини оних рупа са стране... Шта га знам! Овде сам први пут. Сетио сам се речи Лукиних: „Ко се чува, и Бог га чува“. А сигурно је да и те рупе нису, од беса копали.
Враћајући се, погледао сам у нашу позадину. Учинило ми се као да видим и нашу осматрачницу на Катунцу, и сетио сам се своје земунице... А овде је живот стално у смртној опасности.
Осетио сам мирис пасуља. Хтео сам и да загледам у казан, али сам се сетио мерзера, а саобраћајница је откривена, те сам пожурио да се што пре склоним.
Видите, тога се нисам сетио, а веома је важна ствар. Јер ко ће у мраку и оној гужви да нађе тачно место прелаза... За то се постарајте ви, Драгане.
Звезде су трепериле. Да ли ко види одозго? „Боже, ако те има, спаси их... спаси“ — шапутале су моје усне. Сетио сам се Драгана. Било ми је криво што га нисам запитао да ли има кога. — Ко је? А, ту сам. — Артиљерац осматрач.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он је тада некуда био отишао у потрази за хра— ном. Један обесни деран међу њима сетио се згодне ујдурме. Разлупали су око пећине птичија јаја, покидали птићима главе и њихова мајушна тела затрпали лишћем.
И збиља од нас тридесет само су двојица погинула а тројица рањена, међу њима и Лауш. Касније се неко сетио да погинули и рањени у ствари нису ни били Јањини љубавници, па тако нису ни користили заштитну моћ њене амајлије.
Само одећа. Никанор се није сетио, намерно или не, да тројица морају нешто и јести. Можда је мислио да и не заслужују друго до пољских мишева, црва,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Због увреде мађарског народа. Зачудо, мајстор Коста се у први мах држао присебно. Сетио се да је то политичка кривица, и говорио жени да су и те какви људи за такво што седели у затвору, па и у тамници.
О, Боже, опрости и мени маторој грех. Храним тело, а не питам за душу. А ко би се свега сетио! Иде лепотица моја за процесијом, код часних сестара је учила шити, види сваког ђавола у сваком буџаку моје куће, а
” — Кад одједаред дошла диференција. Јова се тад сетио једног од оних података на рабошу, одговори Рози опширно и својски, оженио се њом, и спасао душу своју.
Али виђење није било весело. Бранко се запрепастио: како се отац његов променио. А и Бабе се сетио. Сео, и очима тражи Бабу. Госпођа Лепосава окрете тужно на весело: — Оде нам Баба, сине, окрњи се наш весели фронт.
— Бранко је осећао као да кроз њега пирка хладан ветар, и да ће сад у њему да почне падати киша, или можда снег. Сетио се како се отац његов колико јуче узрујао кад је чуо да Бранко још ради велики рад, и да за тезу за докторат треба још
Може ли бити више пустоти у животу једног доброг, увек племенитог човека! — У последњој вољи својој сетио се Павле и установа и појединих људи, и Срба и Јевреја. И болничара Енглеза, и Руже Циганке и њене деце.
Тог истог јутра Кода није дошла у школу; поручили су њени по деци из суседства да су у Коду заболеле очи. Сетио се тада учитељ, а и деца, како Кода већ поодавно чудно криви хартију при писању, и брка штампане редове.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Истина, мало се касно сетио размишљавати о намеренију и претпријатију путовања свога; али кад млоги цео живот свој без определенија проводе, кад
најпосле млоге књиге без определенија пишу, можемо ли нашем Роману као неискусном младићу замерити што се тек у Египту сетио размишљавати куда иде? — »Куда?« — Златна реч; она једна има више филозофије нежел’ читаве свеске гдикоји књига.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А загрлио сам н пољубио и берберина. Јер, после првих манифестација радости и узбуђења, сетио сам се и прве матурантске дужности — бријања.
У једном тренутку, мислио сам да идем редом од разреда до разреда, али кад сам се сетио колико сам напора ја уложио провлачећи се кроз разреде, изгубио сам сваку вољу да се још једном враћам у њих.
И Пера би се одмах сетио те реч написао. Тако некако учили смо ми и научили најзад азбуку. Са цифрама такође није било великих тешкоћа.
да се измирим с тим да једна наука не признаје чула, те да за оно што очима видиш тврди да не постоји, али сам се сетио да то често бива и у животу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ако би сада запитао некога пешака да ти по реду исприча на којим је све положајима био, уверавам те, тај се не би сетио. На овоме положају Бугари су дошли на јуришно одстојање. Батерија готово иза самог нашег стрељачког рова.
Онда се обрати мени: Увек исти... Танасије приђе да се поздрави са мном. Тада сам се сетио да сам уз пут видео једнога војника кад је драо заклано јагње, и показах очима Танасију на јагње.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.
лактом цигару из муштикле кад је Манулаћ седео пред дућаном и пушио (а пушио је ретко: дваред или триред у години сетио би се да запали цигару, и то обично онда кад би му татко добар пазар свршио).
Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај подстрекивао чорбаџи-Петракија да
Њега се, дакле, сада сетио Мане, а сетио се још и тога да Митанча ужасно мрзи чорбаџи-Замфира, јер је овај подстрекивао чорбаџи-Петракија да онако уради са
Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу. Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир
Зато се ваљда хаџи-Замфир, одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и