Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Протеглим се и покушам да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: Сетих се ње, Каролине! Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту.
да мој сан поновим, да га растумачим и да га упамтим, али ме мисао поведе далеко натраг: Сетих се ње, Каролине! Сетих се кад сам јој главом лежао у крилу на клупи, у дражђанском Великом врту. Око нас шума и чисте стазе.
— Је ли овде мртвац у кући, или се мој покојни стриц вратио па га ваља наново сахрањивати? Онда претрнух кад се сетих шта је ноћас било, и механички прошаптах: „Боже, знаш оно за бабу!” И опет: „Боже, ама убиј оног Зеленбаћа!
мојих другова које је послао господин да виде што нисам дошао у школу. Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере.
Африка
Мислим шта ме је то пробудило и шта сам се тако обрадовао на своје буђење. Одједном се сетих Швајцарца. Пробудили су ме гласови зверова из ноћи и то ме је усрећило. Право звериње је око мене а не само зечеви.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Отишао господин? АНА: Отишао. РИНА: Ана, ја одох да се обучем, а ви се спремите за излаз. Да, добро се сетих! Кад пођете до јувелира, свратите и у Поенкерову улицу до госпође Слуцки, питајте је: докле ћу чекати тај неглиже.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Реч је обично о ту или тамо дигнутом цвећу или јабукама. - На! - Хтедох да јој пружим цигарету, али се сетих да она сем шортса на себи нема ништа у шта би могла да је стави и пођох ка излазу. - Ко је то, Весна?
Река је имала боју младог вина, а по површини су као исушене љуштурице пловили лешеви инсеката. Сетих се веровања да водени цветови живе само од изласка до заласка сунца и желудац ми се згрчи.
Добро би било имати новаца за сав овај шашави свет, сетих се Атаманове приче о Бароници. Њој је, у сваком случају, потребно још доста сунчаних дана у којима ће моћи да понавља
- Не верујем да сам способан да напишем такво писмо! рекох, сетих се Рашиде и слегох раменима. - У реду, написаћу га. На часовима, затим, размишљао сам како да почнем.
Иза стакала, као наталожена плава светлост, чучао је сумрак, кад се сетих писма које је почињало са „једина моја” и Рашиде која је рекла да ће ме сачекати после часа.
„Добро би било кад бисмо се рађали без родитеља”, сетих се оног писменог задатка, али не рекох ништа, јер Неда је упркос свему волела свог оца.
Почех да мислим о писцима и њиховим јунацима које су побили на овај или онај начин, а онда се сетих оца и галванизиране жабе због које он данас предаје историју књижевности и проклиње професорске тарифне правилнике.
ми је јасно да мисли на Рашиду, иако нисам знао зашто, он је био експерт за мачке, а Рашида, ипак, није Мерилин Монро. Сетих се нечег налик на притајену претњу у његову гласу и би смешно. Ја се никад нисам тукао због жена.
Сав претрнуо сетих се њеног лица кад је рекла да ја на све гледам из најцрњег могућег угла и да је то несрећа за мене.
Хтедох да се јавим, али се сетих где смо и пођох даље. Корњача у завежљају била је тешка као сам ђаво. - Да ниси ставила и комад олова поред ње,
Помислих да позвонимо и другу директору, мом очуху, али се сетих мајке. Сетих се да би скочила уплашена иза сна, а затим не би успела да заспи до зоре размишљајући шта ће бити с оном
Помислих да позвонимо и другу директору, мом очуху, али се сетих мајке. Сетих се да би скочила уплашена иза сна, а затим не би успела да заспи до зоре размишљајући шта ће бити с оном црвенокосом
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
године дођох и стигох увече, опет беше месечина, опет оно бујно зеленило, опет тај поток, тополе и врбе ме сретоше. Сетих се тебе и уплаших.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Неколико година доцније уфураше у моду беџеви и разне ситне џиџе. Сетих се деда Гаврилових гвожђурија и тако окачим на своју црну џемперишку неку звезду са два мача.
Али што јес, јес, звезде су биле праве и управо су као сумануте падале на „Три шешира“. Сетих се свога маторог и изненада ми постаде јасно зашто више не седи увече по кафанчугама, него пијуцка сам самцат у нашој
Седох најпре да напишем оглас. Шта бих могла да шљакам? Све. Џоњајући онако изнад белог листа хартије, сетих се снова моје блесаве младости. Једанпут, било је то, мислим, при крају трећег разреда, у нашу школу стиже телевизија.
Кад рекох, тоник-вотер, сетих се да сам у огромним количинама питала полицајце где се то у Лондону налази извор тоник-вотера и нико од њих није знао
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
МАРКО И Читајући Данила (књига Башта пепео где се суђе помиње, послужавник, рецимо, и матера Кишова) - ја се сетих: предео родне куће сјануо; из пећнице пециво румен мирис испушта у дуванску маглицу (јекавицом настављам) - а
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Док је то говорио, случајно опазих да је извукао ноге из узенгија и млатарао слободно. Сетих се онога мртвога војника, чије су ноге слободно климале изван кола... — Потпоручник Александар!
А ову чистину је требало претрчати и пробити се слабим грудима кроз читав рој челичних зрна... Сетих се баш тада како су, за време овога јуриша, људи спокојно седели у далекој позадини, ћаскали пред кафанама, док су
Скинуо сам шајкачу и брисао зној са чела... Сетих се тада оних у батерији како лешкаре поред топова. Па бар да је неко поред мене!
Као да негде лево пуцају. ја прилегох. Ах, да ли има краја овоме — магловито мислим и сетих се команданта, који онако спокојно наређује. По пуцању увиђам да сам близу. Оштар прасак се разлеже негде преда мном.
— А, нема ’вод’ вечере! Однесемо пред зору па за цео дан. Преко дана не палимо ватру... Тек сада... Сетих се тада батерије, где се служба обавља као за време мира.
Код онога дрвета задрхтах — завукох главу међу рамена и потрчах што брже могу. И тада се сетих пробушенога казана. Ветар је шиштао око мојих ушију, мени се чинило као да праште пушке, али ја сам још жив, жив јер
— Има ли, бре, гдегод дувана? — Има код овога тобџије... што је вечерас дошао... — Код мога Тасе! — сетих се одмах и позвах га. — Имаш ли дувана?
И са доста поуздања тешио сам их. Око подне отишао сам на очев гроб. По некој чудној асоцијацији ту се сетих да се команданту родило дете... Издалека чуо сам весели жагор. Цика детиња испуњавала је кућу радошћу. Родио се човек.
Пипнух се по глави и грудима... Жив сам... Сетих се одмах да на овоме месту могу погинути. С напором се подигох и тада угледах коња, који је стајао позади и сав дрхтао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И да је у нама пре уранка замирисао багрем бео. Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине замирише, ко зна где ћу бити.
Далеко, негде, иза шкотских обала, диже се, из мора, модро стење, тако грдно, тако пусто, суморно. Ја га се сетих! Ја га видим! Његова модрина мрси ми душу, и мене обузима грозна језа, и нека, бескрајна, жалост.
По неколико пута рекох сам себи: Суматра, Суматра! Све је замршено. Изменили су нас. Сетих се како се пре друкчије живело. И погнух главу. Воз је пошао и затутњао.
Видех да сам у туђини, и сетих се љубави. То ме обрадова, и ја им рекох да су византинске благовести, са једним анђелом, страсније и тајанственије;
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Видех, чини ми се, добро, како се спојише и постаде једно велико, светло сунце. Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
прозори су широм отворени, па кроз њих видим музејске збирке, окамењена животињска царства давно минулих векова. Сетих се палеонтолошке збирке свог професора Туле и срећног доба младости када сам се у њој спремао за испит.
„Не разумем!“ Фарадеј слеже раменима, а ја се нађох пред неочекиваном загонетком. Одједном се сетих нечега и испричах то Фарадеју.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Да бих ипак све то заборавио устао сам и гледао кроз прозор. Киша више није падала, али мрак беше потпун. Тада се сетих да сад наилази месташце где се мој побратим венчао и би ми жао што бар није дан да понова видим село и јасно оживим
Али сам брзо одбацио досадну књигу и стао, без реда, да мислим о свачему. И тако се опет сетих побратима на коме се зауставих, па једног тренутка осетих чак дужност да о њему мислим кад већ идем да га видим.
— опомињао сам га. — Е, мој побратиме, ето докле сам дотерао. Кад пролажасмо преко пијаце сетих се његовог оца. — Слушај — рече он заплићући језиком — видео сам пропалица, али као што смо нас двојица — нигде нема.
затим осетих и како ме додирну по очима један крај њене сукње, и како се преко мене нагиње да нешто дохвати, па се сетих да се више моје главе на ексеру налази окачен велики сељачки шал. Сељанка скиде онај шал и огрну га.
) Тада се сетих тебе па сам се, после краћег размишљања, решио да ти напишем писмо, јер је, напослетку, то много лакше, и да од тебе
Ја се сетих великог празника побеђених. И баш у том тренутку ја угледах ону исту прилику, на истом месту, под оним истим дрветом,
Покушам да устанем — ни померити. „Браћо, велим ја, зар је то савезнички?“ Опет не разумеју. Тада се понова сетих и узвикнух колико сам могао: ау ѕецоурѕ, ау ѕецоурѕ! И тако вичем ја у помоћ као луд а око мене лом, урнебес.
Мене подиђоше жмарци од радости кад чух шта му мој адвокат препоручи. Али се одмах сетих да је врло потребно одржати се на висини свога позива.
— Фиииууу — вели. — Па знам, брате си га мој, знам, како не би знао Милића Сандучаревића. Сад се сетих, бога ти, Ико, наједанпут ми свану. — Е фала Богу — каже Икета. — Таман сам се уплашио.
— А сад — замоли ме — напишите друго, што бих могла да сачувам. А ја се брзо сетих свога малог подсетника позлаћених ивица, и уписавши дрхтавом руком: поклон мојој сапутници, предадох јој.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нешто касније приметио сам да се, по захтеву оних који то желе, служи ручак па се сетих печене гуске коју ми је мајка припремила и ставила у моју шарену торбу.
Тада се сетих оних речи мог сапутника са исељеничког брода, који ми рече: ”не пита се ко си, шта си и шта знаш - бићеш ”жутокљунац”
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И ја се сетих и задивих. Чудни старац не пита само за моје здравље. Широко и далеко иде његово питање. Пита он јесмо ли још живи сви
Петровић, Растко - АФРИКА
Мислим шта ме је то пробудило и шта сам се тако обрадовао на своје буђење. Одједном се сетих Швајцарца. Пробудили су ме гласови зверова из ноћи и то ме је усрећило. Право звериње је око мене а не само зечеви.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Када сам отворио очи и погледао ров, прва ми је била мисао: „О, данас је јуриш“, и тада се сетих оне змије. Неки непријатан осећај је прострујао кроз моју душу... Небо је било титраво плаво.
Хладан ме зној проби. Хтео бих да мислим на нешто друго, али мисли као да су текле по неком кругу и ја се опет сетих змије. Нешто ме дави. Сећам се речи: „Сан је лажа...“ Аја!...
Разреде се, затим се опет згусну. Обузе ме немир. Над нама је светли застор магле, и сунце само што није пробило. Сетих се оних речи: „Чувај се магле.
— А где су војници? — Они су у заклонима под земљом, јер мерзер свакога часа гађа. То може и сад да нас снађе — сетих се, али не рекох ништа командиру. — Оно, истина — говорио је командир, као да хоће мене да умири — не погађа свако.
Ти људи као да нису од крви и меса. А грозно је погинути, још у оваквој страшној ноћи... Бар да је војник поред мене. Сетих се Грује. Њега сада носе у позадину. Ослободио се мука.
Посилни, шта чекаш? Војник приђе журно и припали му цигарету. — Ах, стани, грофе!.. Сад се сетих. — Коста извади из уста цигарету и наслони се рукама о колена, издижући при томе рамена. Грофе, ви сте митраљезац.
— Ама де!... Све се мислим да те нешто питам, па заборавим. Сад се тек сетих... Беше ли пре једно... петнаест дана нека Енглескиња код вас у рову? — Јест!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И ја га гледах испред себе, И проклех горки живот свој, Јер ја се тада сетих тебе, Увели, бледи цвете мој. Ал' опростите, госпођице, Што дирнух руком жицу ту.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја претрнух, мислећи да је то труба судњег дана, али се брзо прибрах. Сетих се да ће то бити уговорени знак којим ме моји пратиоци позивају на гозбу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Имамо довољно чиновника! Разочаран, ја се сетих опет искуства, те пођох њему: — Држава ме неће! — Куцао си? — Јесам! — На сва врата? — На сва! — Па шта веле?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чудило ме само како на целом овом путу не сретох ниједног војника. Сетих се да сам већ за шао у опасан сектор, одакле су наши пешаци одступили. Па куда ћу онда? Почео сам се колебати.
А ти хоћеш да опалиш? Лепо бисмо се провелн. Сада смо ишли мало слободније. Негде у селу закукурека петао. Сетих се Јанкуља... Али шта ћемо сад?... Сем неким другим путем да пођемо.
Командир заћута, обухвати прстом слепе очи и протрла их. Друмом су шкрипала кола. По некој чудној асоцијацији мисли, сетих се оног убијеног воденичара... Можда се још увек окреће онај воденички камен. Али тамо су сада Немци.
Ах, сад се сетих. Звао се „Црквено браниште“, Ту другу ноћ нећу никада заборавити. У људи није било више даха ... Док један вод
Он само махну главом, окрете ми леђа и оде. Деца су ћутала и пратила сваки мој покрет. Једва се сетих да их склоним од кише, и они се као прокисли врапци шћућурише испод једне стрехе.
Дао сам јој очима знак и дигосмо се одмах. Кад, она ме дохвати за руку и приведе каси. Сетих се тада како су ми причали за једнога старога поручника из коморе, да је од „теткице“ на каси тражио признаницу.
Стегао сам вилице и згрчио очне капке и тада се сетих онога који помену колац... Затим је зашла редом, од кревета до кревета, и свима шприцала хинин.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Како смо се дуго цењкали да нас пусти, Сетих се да смо заборавили прво умрети. Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се с разумом да не омахнитим, зашто не ктедох се освестити да кога удобровољим; не сетих се за сироте и сиромаш; мене, своју овцу, зове именом и вели ми уразуми се о моме звању!
А ја, кано скот бих у њега; не сетих се ити на господинов посао. Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео,
Одох натраг сама, притуљих се уз један буџак, стадох онде, једва ми нешто кан да таче у памет, те се сетих у себи штарад мени то брани животворешти крст Христов доћи к себи.