Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Биле су то мршаве и кошчате руке осуте пегама као и моје. Није питала зашто бих морао изаћи. - Сетићу се већ нечег! - извукла је руке из мојих, а онда сам ја почео да се провлачим кроз прозорчић.