Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја не знам, а он је ћутао. Кад ми је видео истрцани шињел, што сам од цара добио, сетно се насмешио. Сигурно је мислио: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо — а шта добисмо!...
Он је умро...“ И она ме је, јецајући, загрлила и љуљаше ме сетно на своме крилу. Осећала сам како нам се сузе уједно слевају.
“... Е, није вајде, право има моја Стојна, баш га опчинише! Учитељ само ћути и слуша, па се некако сетно смеши. — Не смеј се, учо, — вели кмет Радован, — а, ево, јуче сам због некаквога кулука шиљао бирова његовој кући, па
је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова сетно продирући, у бистрим потоцима огледао је своје бледо лице.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује. И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме.
Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... 15.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мир. Задњи је талас дошао до хриди, Запљуснуо сетно и умро крај жала. Ноћ мирише тужно чемпресовом смолом. Небо пепељасто.
У окнима цркве тихо, неосетно, Поче дан да гасне, кад свршише сетно Дуге болне псалме свештеници седи. А полазак када запеваше звона, И кад мирно ковчег подигоше бледи, Тада, као у
Код Светог Јакова у Дубровнику Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.
СОНАТА Хтедох да ми љубав има лице сретно, Као речна нимфа, чије власи дуге Весело црвèне; али беше сетно, И косе јој беху тамне, кô у Туге.
Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви. Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи. То је само Једна мутна жеља прошла неосетно, Ко би знао за чим, ко би знао камо.
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина. ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње, Увек с пером ноја и новом периком, С
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Или хода по пољу. Запјева славуј поистиха, па крепко, милостивно и сетно, весело као сватовска пјесма, па тужно као опијело. А она га слуша, слуша, и поглед јој лута по зраку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па ни моја најбоља другарица Јула. — Ах, кáква — рече и ману сетно руком, а гледа у њу. — Немојте, немојте — прекиде га Меланија — знам ја мушки неверни род. — Ал уверавам вас...
ће бојтар до гроба уздисати и о »тâлу« (који да му је сад кад има ову памет и ово искуство), прича и понекад погледа сетно крадом на Тинкуцу, своју будућу рођаку, и уздише.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Још никако неузнемирена варош је долазила к себи. Јуришић баци поглед тамо преко двеју река и неко сетно и нежно осећање обузе га кад угледа високе звонике што су се оштро оцртавали на златно-светлом небу према Фрушкој-Гори.
На његовом белом и болесном лицу дрхтале су сетно паучине брига. Нешто се догађало у њему. Али он оста непомичан и ако осетио Христића. И тек доцније: — Шта је?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Оне су имале исти, тамни, дим на црним очима, иста узвијена уста, исте чак и груди, па и глас. Исто лепо, сетно лице, али са мало прћастим носем, а исто тако и тај мио поглед.
Као да је дошла, и, на његову постељу, легла. Привиђало му се то дугуљасто, сетно, лице, које је имала и њена ћерка. Игра лепоте, која је била код матере двапут старија, код ћерке од матере млађа али
Кад треба поћи у пакао?“ Поп се и на то сетно смешкао. Ту причу о ужасима пакла, каже, измислили су папежници! Нема тога у нашем светом и слатком православљу!
Његове бледе, зелене очи гледале су тог дана сетно и замишљено. Егзерцирао је трупе пред својом трибином, као да су играчке. Срби нису ни сањали да их је жалио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Њи јунак гледа сетно, невесело, Ту њему срце малко узаврело, Те малко крвце у лице натера, Он осмену се, ал' пуно чемера, Те веђе
душу из недара трже, А грешно тело на земљицу врже, Срдашце њему могло б' бити сретно, Ал' зашто каткад он ту шеће сетно, Па за стол седне, лати неке књиге, И веље њему удвоје се бриге?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Бледа глава, месец бледи, месец бледи пуначак, свуд около сетно гледи, свуд у колу пушта зрак. Мрак опружа руку тамну на кумовске сламе стог, па укида једну сламку са тог гумна
— Тако се ори очајни гласак, слуша га само црквица стара, кадикад му сетно звоном одговара, и слуша га свети иконостасак, и с њега слуша у оквиру малу светитељ Ђорђе на беломе ждралу, дркће му
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— О унуковој! Одгаји деда унуче славно, па се не стиди да плаче јавно.“ Нато ће борац без десне руке, гледајућ сетно свечани круг: „ Заједно школске прођосмо дане, он ми је био најбољи друг.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Оћеш ли ти то отрпети тек онако да им се то прође?! — Е, мој Максиме — рече Срета сетно, — па шта могу ја и ти, нас двојица?! »Сирак тужни без иђе икога! Једна сламка међу вихорове!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А кад је понесу у град паланкини, Бледу, кроз редове борова и смреке, Сетно наслоњену на јастуке меке, — Задрхте од чежње редом сви перчини...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Па онда да донесем да пијеш нешто? И оде натраг, али сетно, замишљено, јер по том Софкином одбијању јела значило је да хоће да пије не вина него ракију.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас
Сребрнаст покров простором се влачи, Чудан и моћан. Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели!
Промичу сенке. И ваздух се жути, И тешка туга захвата свечано Природу целу. Мртвачки све ћути. И сетно вече пада тако рано.
Али нас је страх од језиве дубине Пучине те, по којој судбе брод Плови нам сетно не знајући куд; Визије света громадан је свод, Видици нам се к’о авети чине; А посејана опасност је свуд.
Распростире се кроз кристалне сфере, Кроз ваздух сув и бистар, из пролећа, Очајно тужно, сетно міѕерере! — Кобни звук смрти живота и цвећа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А ја гледам кроз ту таму, Гледам, гледам на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, у празнину ту голему, у тај уздах грдни, хладни, Гледам у ту
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
с каденцирањем на њеном крају: Ја волим ноћи, њине мутне зборе, И њине тишине, и њине олује; Њине црне реке када сетно хује Своју песму тамну и дугу, до зоре.
Краков, Станислав - КРИЛА
Патроле су крстариле градом, и купиле поспале пијанце. — Да се спава, рече мајор. — Лаку ноћ. Мија је сетно погледао на чутуру која није била празна. Фењер је угашен.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Као око исплакано. А ја гледам кроз ту таму, Гледам, гледам на високо, Гледам у то сетно небо, У то сузно мутно око; Гледам у тај сумор јадни, У празнину ту голему, У тај уздах, грдни, хладни, Гледам у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Балкански пејзаж — вели иронично Пера „Ђеврек“. Потпоручник Љубиша „Филозоф“ размишља сетно: — Обузима ме нека туга гледајући ове младе Русе. Ми смо овде да изгинемо за своју земљу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
старинске речи, из славеносербског заборава, могу још и данас имати боје, и оправдања, и довољно снаге; могу зазвучати сетно-старински — без плачевне и отужне сентименталности у којој су се зачеле —, иако се све чешће, чини ми се (а што је
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале. Сетно ти прамен косе залелуја кô врби, где нам се дели целови?
3 И крвљу ту па ту матером у круг. А свићем са зорама, а с вечери сетно нестаје ме за горама. 4 И немо из твари тугом објави се друг. И тугом зацвркуће тица и зазелени луг.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. ВЕЧЕ НА БРОДУ Горе на равном крову, гомила Турака седи И стари некакав дервиш. Он сетно у жице бије, Тихо, суморно пева. Месец је изгрејô бледи И тама обале крије.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И све, и њега и младост моју, знам сад више по гробљу него по животу... МИРОН (размишљајући, сетно): А... а... сећам се... сад тек могу... Сада тек могу да знам.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Од ње научио талијански... Али, драги Павле, сад је по свему томе опет пало нешто сетно. Како, забога, да се тако разболиш? откуда ти баш та, тако ретка болест?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Старела је и дебљала река улазећи у море. — Сада си део мора! — сетно прошапута река Белутку, губећи се у модрој, сланој води, али се малишан наглас насмеја. — Сада си ти део мора! — рече.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Све је исто оно што си волео када, као некада, лети по месец дана овде дођеш да се разонодиш и проведеш. ТОМА (сетно): Да, као некада. (Падне му поглед на пресушену чесму): А ћутук, чесма пресушила?
Није више онако јак, силан и чист као оно када га ти пронађе и спроведе овде у чесму. ТОМА (сетно, више себи): Да, да, заједно са мном и он се пресушује и поземљује.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ти болно гледаш на ме И сетно машеш главом; И капље бисерних суза У оку сину ти плавом. Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о.