Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И Јуришић је, сав у једној сетној благости и стежући јој меку, болешљиву руку, осећао како муњевито нестају све оне ружне, недостојне сумње што су на
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
краје, Предео далек, где ће ме узети Природа добра с душом мојом, да је, К’о добра мајка, утеши, уљуља У сетној песми мога завичаја, Тамо, далеко од заразна муља Живота нашег, испод тропског сјаја Сунца што буди на покрет и
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
46 Моја се љубав светли У тмурној светлости, сетној, Кô тужна, суморна прича Причана у ноћи летњој. ''У башти чаробној сáмо Борави драго двоје; Сјај месечине