Употреба речи сешћу у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене! — Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића. — Видиш, Гавро, да мене госпођа Макра волије него тебе. — Не би’ рекао!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Па ипак зато, сешћу одмах и ублажићу говор колико год ми је то могуће. ДАНИЦА: Добро, пристајем! ИВКОВИЋ (седа за сто и поправља говор).

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Али она, прегледавши по соби, постељу, завесе, да ли је све у реду, одбијала би: — Нека, синко! Сешћу ја. И слазила би доле. Не да помогне, већ колико пута да унесе забуну, пометњу. И онда она сасвим клону, паде.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности