Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 160 Ластавица и проче птице У пролеће, ластавица, како упази сељане да почну сејати конопље, сазове све птице и каже им да из тога семена израсти ће такова материја из које ће се птицама на њихову
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Доћи ће време без хлеба и соли, кад ћемо по гробљима коприву сејати, доћи ће време кад ћемо се голи корењем хранити, пепелом грејати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
он је речито изнео програм свог пространог сатиричног рада: »Док се коров и коприва не истребе, не може се добро семе сејати; док се лажни апостоли не открију, не може истинита наука процвасти; док се ропски духови не изобличе, не може слобода
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сад ћу дакле с његовим семеном сејати, а чија ће бити жетва, видићемо. (Затрпава новце.) Све је на свету превара и опсена.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
X Сећи трње, чупат’ коров, Па сејати чисто жито: То ј’ пред Богом и пред људ’ма Узорито, племенито. Ал’ с коровом и све чупат’ Што је никло
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти си мени њива желајема, На којој желим, док је у телу дух, Семена чиста доброг, красног, Истиног сејати теби, Роду, За златну жетву!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— У овом смислу — као апотропајон — треба протумачити и обичај да се у земљу где ће се сејати лан или конопља забадају три прута в. везана црвеним свиленим кончићима (СЕЗ, 17, 16).
За сејање и кошење д. важе ова правила. Не треба је сејати о младом месецу, јер се од такве д. (па ма била и сува) надима стока (ЗНЖОЈС, 19, 201).
Ј. се почиње сејати о Матијеву (ЗНЖОЈС, 7, 147). У народној медицини ј. се употребљава против великог кашља (ЖСС, 294), водене болести
у цркву (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 185). О демонској снази к. сведоче и различите забране с њом у вези. К. не ваља сејати Велике (ни Беле) недеље, јер ко би од ње понео кошуљу, тај би се разболео од »велике болести« — тифуса (СЕЗ, 17, 537;
Не ваља их сејати Беле недеље и због тога што ће иначе тући град (СЕЗ, 32, 127). Не ваља сејати к. на месту где је сејан купус, ни купус
Не ваља их сејати Беле недеље и због тога што ће иначе тући град (СЕЗ, 32, 127). Не ваља сејати к. на месту где је сејан купус, ни купус на месту где су биле к.
Бере се на Биљани петак (СЕЗ, 14, 57). КРАСТАВАЦ Гурке (цуцуміѕ ѕатівуѕ). Краставац. Најбоље је сејати их на Велики четвртак, кад се звона »завезују« [у црквама па Велики четвртак увече завезују се звона, и место њих све
Не треба их сејати у петак, јер ће бити горки (Сентомаш, Караџић, 3, 1901, 115). Исто тако биће горки ако се семе за њих украде (СЕЗ, 32,
сеје, у први оџак закопа се мало бадњиданске вечере (СЕЗ, 14, 86). Три дана пред Ђурђевдан не ваља сејати к. (»јер ће да га једе много црв«, СЕЗ, 7, 107). У вези са к.
Многа верована везана су за сејање. Наш народ верује да на месту где су биле конопље не треба сејати к., »иначе ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). К.
Почетак сетве сматрао се за празник (в. чланак Сетва). У околини Винковаца она се почиње сејати о Матијеву (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 147).
има добру цену«); уз то долази и жртвени ручак (Караџић, 1, 1899, 206; 3, 1901, 116). Кад се п. почне сејати, и семе изнесе из куће, не сме се тога дана ништа из куће давати ни продавати, »јер неће бити берићета« (СЕЗ 32, 109);
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Земљоделац ће орати, сејати, косити и вршити машином, интелектуалац ће њом обављати своје послове, а глумац и певач изводиће своју уметност, не
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта да се ради? Оде ли Цар — нема Царства! Оду ли поданици — ко ће хранити Цара и Цареве доглавнике? Ко орати? Ко сејати? Ко жњети? Мислио је и размишљао Царев Први Доглавник. Од силних мисли изгубио је сан Доглавник Првог Доглавника.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕЈАЧИ Слишатељу возљубљени, и ми сами, сви, сваки по себи, — излази на сејање сејати своје семе! И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије.
А ми, што велим да сејемо у сухој соби, под стрехом, где киша не дохвата, — то душевно жито свуд се може сејати! И по кућа и по подруми, по тавани, по ћилери, по кошара и на снегу, на мразу, на леду, на великој печи и врућини оно
И пак сејати жито а ништа нејмати да пожње, и куд сије да му расте шкаљ и трње, кукољ и главница се промеће. Тако и воће и виноград
Спази, вели, време и врло се чувај од лукавога врага. Време је, рече, родити се и време пак умрети. Време сејати, а време скупсти сејано. Време хранити се, а време опет лечити се. Временом зидати кућу, а временом раскидати је.