Црњански, Милош - Сеобе 2
„Зато он воли Расцијане и зато их брани од свакога. Није ни он бољи. То је само сеља са Рајне, Шваба, простак, и боље би било да су му дали у руке мотику, место Темишвара. Зато он нама стално опонира?
рођака, Ђинђа Зековича, иако је изгубила мужа, широка, ведра, природа, као што је жито пуно булки, кад се таласа. Сеља је то, сељанка, па и у жалости остаје добра, и са смехом у сузама.
Костјурин је био леп човек, иако остарео. По носу судећи, то је био сеља. По очима, зеленим и благим, судећи, неки књаз. Над очима је имао страшно густе обрве – једино медвеђе на њему.