Јакшић, Ђура - ПРОЗА
усеве упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије, молиће за милост, за једно парче хлеба, а газда ће му дати...
је тешко пробудити; изгледа као да нешто рачуна, устима само миче, али му гласа не чујеш; прстима нешто набраја, као сељак који је нешто продао и купио, па не може да састави рачуне... Тако га сретају и сељаци, па веле: „Сремац ће да полуди!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИИИ ЗАПИС Као што сељак пред туђим војскама на разна места, у подрум, иза јаруге, под храст, закопава жито, Муницију, пушку, ракију,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина. Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.
Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...
— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!... Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.
— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера. — А што је на робији? — упита Пајо зачуђено. — Што је?...
'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...« А сиромах сељак пролази као кроз шибу. — Еле, у таку једну болту стаде на занат тај мали Мојсило Пупавац.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да кажем ко је Маринко. Он је — сељак. Орао је и копао те се хлебом xпанио; а то су му и стари чинили. Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-цркве— њак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нигдје се ништа не миче, само совуљага ћуче њену страшну пјесму. Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он се брзо спреми и кад неки сељак однекуд дође да га води он пође одлучно пред свима у оном правцу цркве. А тамо унапред, камо се он кретао борба је још
Тако је Христић мислио о жени и оној цпећи све до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну
Африка
Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати. Када сабере све жетве, црни сељак напушта земљу за дуги низ година. Племе тад обрађује просторије које су мало даље.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али је то било лакше решити, него спровести. Енгелсхофен је био скептик, да се од војника да истесати добар сељак. Још више, да ће Расцијани хтети да буду наполичари, у улози земљорадника.
Био је сав бео од креча. И мирисао је од карбола. „Сељак је то. Колика му је само носина, као у коња. А из ње као да вири коњска четка.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Нема племства: уништено је после Косовске битке и за време Турака. Али сваки динарски сељак сматра националне јунаке као своје претке: са дубоком националном и људском осећајношћу он мислима учествује у њиховим
Ове примитивне мистичне логике има мање или више код многих народа. Динарски сељак пази на небеске појаве, на птичији лет, на зујање пчела, на животињске гласове и верује да по томе може предсказати
Али то није наш циљ. За нас је довољно констатовати да се у народној маси развио разумнији дух. Сељак је успео да све више господари својим дивљим демократским инстинктима.
По народној скасци у њој спава Краљевић Марко, који ће се пробудити када васкрсне српско царство. Сваки сељак ове области зна за те остатке старе српске државе и ова народна предања која су од тако великог моралног значаја.
Неки су, запазивши пропагандне тежње разних балканских држава, умели одмах да их искористе. Тако је нпр. један сељак из Галичника примио знатне суме из аустријског конзулата у Солуну да преобраћа Галичане у католичку веру.
Те је слике радио сељак зоограф из Лазаропоља. Уз то историја овог манастира, као и самих Мијака, показује да су увек тежили за самосталношћу.
Живећи оваквим животом ови сељаци нису могли имати ничега свога, својштине. Један, сада имућнији, сељак из Пасјана причао ми је да је његов деда променио осам пута своје место становања.
Уздржљивији су но Динарци у исказивању оцена о људима и стварима. Није ми се никад десило у овој околини да сељак „испадне“ у говору или да учини нешто неуљудно. Учинило ми се да имају промућурности и такта.
Суров је био средњовековни бугарски бојар; још је суровији био и остао сељак источнобалканског типа. Са другим Јужним Словенима нису одржавали тешње везе.
А одржава је у данашње време нерасположење које бугарски сељак осећа према варошанима и школованим људима. Али је ова себичност достигла невероватне размере код псеудоинтелектуалаца
Ове су посете биле још чешће после ослобођења Косова. Сваки је српски сељак хтео да види ову националну светињу и да са ње понесе грудву земље за успомену.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
А што је било с чудним џаком и бијелим мишићем? У оној трци и страху џак је зграбио неки сељак коме су медвједи сваке године пљачкали кукуруз из њиве под планином.
Матавуљ, Симо - УСКОК
охрабри, те се примаче и запита: — Па шта ћете ту, у ово доба, кад знате да се град отвара пошто сунце огрије? Сељак оздо одговори: — Ваистину, шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О сваком послу којег се сељак прихвата песник зна све што је једно пријемчиво дете могло да уочи и дослути; у описима тих послова има увек и оне
поред друма, и радује му се: Осамљено дрвце цвилило је на вјетру као да то неко већ одавно тихо и узалудно тугује. Сељак се прену и застаде. Сутон се хвата, још је пустије него обично, а глог је ту, осамљен и тужан као какав човјек.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
недовршени су остали романи: Јунак наших дана (1897. до 1898, 1902. до 1903, у Делу), Сељак (1901. до 1902, у 3везди и Бранкову колу) и Машићи (Дело, 1905).
борбе за политичке слободе у Србији, и у којима има и убеђења и моралног идеализма, али који нису права књижевна дела. Сељак започет на широкој основици имао је да наслика сувремено српско село, али је на жалост остао недовршен.
Природа му све више постаје оквир, а главна слика човек, босански сељак, за кога он осећа братску нежност. Кочић је човек од силне националне енергије, моћан изданак једне српске расе која
Милићевић, Вук - Беспуће
Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак. Посиједаше око огњишта, чекајући да се разгори ватра, уз лојану свијећу, задјевену у чашу са кукурузом, док се из
А ујутро кад је кретао, при праштању са сељаком пред вратима , он му гурну у шаку нешто новца, док се сељак снебивао да га прими.
да се чују гласови живота који се буди, кад, поред његових прозора, са лијеном шкрипом прођу воловска кола на којима сељак напола спава, — онда се он трза, затвара прозор и пада, изнемогао и изломљен, на кревет, и спава тешким, мртвачким
у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара, раздире руке,
пред њима, у крви која се са главе сциједила на кошуљу, с рукама у тврдим лисичинама, послушно, оборене главе, корача сељак.
Један сељак, црквењак, послат ваљда за то од калуђера, понуди га да оде за пијевницу. Он одби, и читаво вријеме сметаше га један
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ту је дочекивао сељаке. И док му Јова пише молбу ил’ жалбу, сељак седи и с њим заједно троши пиће механџији; зато је сваки механџија радо примао »господин-Јову адвоката«.
— Оклен си, пореска главо? — запитаће Јова. — Је л’ ја? — пита сељак и мери га. — Ти, да! — Ама зар ја? — Ама ти, ја! — Ја, вала, из Корита. — Ама, славе ти, из Корита! — чуди се.
— чуди се. — Е, па онда смо земљаци. Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села. — Е, вјеруј... — вели сељак и гледа га и мери.
Велим, боље своме да дам паре него неком туђину. Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче!
— Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!?
? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића. — Слушај, рођаче! Да ја теби дам два. А? Сељак ћути. — А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. — Два и по. — Јок... три и по.
— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! — вели сељак, пошто изброја паре и нађе да је све тачно. Пожелевши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.
Навалио сељак, па вели: »Нећу ти бога назвати, учо, ако ми не примиш прасе. Е, не знаш како ми је ћеф да ти поклоним!
Нашли га у салашу свега раскомаданог, а познали га по ровашу на увету и по чекињи. Баш он. И сељак признаде. — Резилук, болан, зар тако! — рече Максим и окрете леђа.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта да ти дуљим, брате Раде, тек што сване дан, а човјек сељак окује руке уз плуг ил мотику, савије драга леђа црној мајчици земљи, па тако, корак по корак, као да су му ноге у
Види је, види, вриједне материне јединице. — Добројтро, стриче! — скаче цура као да је изненађена, а сељак повлачи очима по дворишту и у себи мрмља: — Какав сам ти ја стриц, загрмило у те!
Довео га коморџија без руке, неки сељак с околних брда, који је, такођер, имао коњско име — Зекан. — Свакојако се напатисмо уз пут, и гладни и жедни — причао
Прилично му и вјерује, ипак је мајстор, макар и калајџија, свијета је видио, а јадни сељак — никуд иза говеђег репа. Остане тако калајџија код њега и два-три дана, више и него му треба, наразговарају се и
— А сјећаш ли се онога првога рата, несрећо калајџијска? Зар онда не покупише сав бакар за топове? — подсјећа га сељак. — Ех, и то ми је био неки рат, без авијације, без тенка — манише га Циго као да куди ону робу пред собом.
Еј, појата је то, није твоја циганска черга! — Боже мој, што ти је сељак — отеже калајџија мирно, сањалачки, као да чита из књиге.
— Како да не ваља, Мјаило, брате! — чисто се трже сељак и опет се огледа на онај љесковац. — Добар је он мени, предобар, немам ја ни њему никакве замјерке.
Анђу, како ли се зове, то би ти се некако и опростило — добродушно се утаче у разговор комесар Михаило, а на то сељак само заигра брком и развуче усне. — То ти је то, брате Мјаило, стигао сам ја њу.
ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ Стојећи на корак даљине од синовца, сељак је толико галамио препирући се с њим као да се надвикује с неким ко се налази чак у дну зелене долине подно њихове
— Ево их, стриче, долазе. Сељак се само лупи по врату. — Рекох ли ја, Василије, гони краву. Долазе, па да. Не бој се, то нас добро неће мимоићи.
— саучеснички уздахну интендант као да он и није војска него неко свој, болећи. — Војске — пустињачки јекну сељак. — Остала само жујова?
— Жујова, јадан ти сам заједно с њом — откука сељак. Интендант се врло замишљено загледа у бујну травуљину иза ограде и однекле отуд извуче рјешење.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
СТРАДА 211 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 214 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА 215 НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ 216 МУДРАЦ И СЕЉАК 217 ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ 218 ПАС И КРМАК 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ
266 КРЕПАО КОТАО 268 А ШТА ТИ ЈЕ 270 СЕЉАК И МАГАРЕ 271 МЕДВЕД КАО ПУДАР 272 ЛАЖ И ПАРАЛАЖ 273 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 274 ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ
Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак није никако ни орао ни косио. Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону
— Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе, лепше од свију нас. Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си
Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу.
Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав је био и пре.
На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи!
Сиромах сељак прода дом па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи! Опет их попита сељак: — Па вама је тешко да га храните, он ће све вас да поједе! Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао.
Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао. — Е, ми то не смемо од бога, он је нант татко. Али да нешто зна онај сељак што му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да мете
Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет радботаше као и пре. Виноград понесе диван
Почеше да севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула. Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку.
Сва се крушка затресе, а силно грање поломи се и падне доле на земљу. Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак, па је домлати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
1830. ВОЛШЕБНИ МАГАРАЦ КОМЕДИЈА У ЈЕДНОМ АКТУ ЛИЦА: СЕЉАК МАРКО МИЛОШ ђаци ЈАКОВ ПОЗОРИЈЕ 1. (У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.
(У ЈЕДНОМ КРАЈУ ПОЗОРИЈА СЕЉАК, ТРИ ЂАКА СТУПЕ ПЕВАЈУЋИ.) МАРКО: Добра воља, врућа крв, лаке ноге јесу ступци, на којима цео свет почива.
Но зато се она не срди, но јошт га пољуби. Него, знате шта? Нека остане један наместо магарца, и кад се сељак пробуди, нека га превари, да га је волшебник један на то осудио, и сад му је истекао рок.
ЈАКОВ: И најгора. МАРКО: То само муж каже, кад му почне жена читати предике. Дајте улар, да га вежемо. Со тим ће се сељак лакше убедити. МИЛОШ: Тако, тако, на моју душу, биће доста новаца. ЈАКОВ: Пола моја, пола ваша.
Па кад човек не уме. ПОЗОРИЈЕ З. СЕЉАК (тарући очи), ПРЕЂАШЊИ. СЕЉАК: Баш бог да прости, поштено се испава. Сад ми ваља кући. (Смотри ђака.) Шта је то?
Па кад човек не уме. ПОЗОРИЈЕ З. СЕЉАК (тарући очи), ПРЕЂАШЊИ. СЕЉАК: Баш бог да прости, поштено се испава. Сад ми ваља кући. (Смотри ђака.) Шта је то? Ко те ту привеза? ЈАКОВ: Судбина.
Сад ми ваља кући. (Смотри ђака.) Шта је то? Ко те ту привеза? ЈАКОВ: Судбина. СЕЉАК: Шта је то судбина? ЈАКОВ: Девојка, која људе донде вара док јој не падну у мрежу. СЕЉАК: Гди је мој магарац?
ЈАКОВ: Судбина. СЕЉАК: Шта је то судбина? ЈАКОВ: Девојка, која људе донде вара док јој не падну у мрежу. СЕЉАК: Гди је мој магарац? ЈАКОВ: Ја сам. СЕЉАК (смеје се): Мале су ти уши. ЈАКОВ: Твоје су веће.
ЈАКОВ: Девојка, која људе донде вара док јој не падну у мрежу. СЕЉАК: Гди је мој магарац? ЈАКОВ: Ја сам. СЕЉАК (смеје се): Мале су ти уши. ЈАКОВ: Твоје су веће. СЕЉАК: Дакле, велиш, ти си магарац. То је лепо.
СЕЉАК: Гди је мој магарац? ЈАКОВ: Ја сам. СЕЉАК (смеје се): Мале су ти уши. ЈАКОВ: Твоје су веће. СЕЉАК: Дакле, велиш, ти си магарац. То је лепо. Него, гди је мој магарац? ЈАКОВ: Ја сам твој магарац.
СЕЉАК: Дакле, велиш, ти си магарац. То је лепо. Него, гди је мој магарац? ЈАКОВ: Ја сам твој магарац. СЕЉАК: Слаб си, пребићу ти леђа.
мучио и кињио, коме ниси сламу на време давао, кога си на киши и снегу остављао, — онај исти магарац био сам ти ја. СЕЉАК: Како то? ЈАКОВ: Подигни високе твоје уши и саслушај моју повјест, пак ћеш о свему бити извештен.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИМА НЕКА ВАСИОНА Јер, ипак, „има нека васиона“. што каза сељак, осушен и спечен. У ритму бића окреће се она, по кршу врља; тек у час ће речен, кад тела зађу, кад се смори туча,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Ти немаш вуне, ал дај ми струне, на ветру Ћира хоће да свира.“ Прође и сељак, старина нека, напола глух, а Ћира њега цап! — за кожух. „Не дирај, враже! — старина каже — Види, будале!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
уз кошчато раме народа, да сам дижући руке с облака брао трње и клечао сред мочваре у хладној грозници звезда. Сељак ће к мени доћи у невољи и чобани ме по планинама чекају да једном годишње донесем утеху зеленију од траве.
пртећи на леђима издајника брата Герман бео као креч вуче нешто злата Латин слика пресна јаја остаје само сељак на лошем путу обаљен и пси му лижу ране. *** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Е, па добро нам дош’жо, господине, рече један крупан дежмекаст сељак, прилазећи учитељу и пружајући му руку. Знате ми смо председник, а ово нам је школски одбор.
Одједном шкрипнуше вратнице и кроз њих уђе сељак у белим кошуљама. Сумрак се већ ухватио, те му се не распознаје лице. — Добро ви вече! рече он, пришавши Љубици.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Од ње највише и боли, усеца се до коске! ВАСИЛИЈЕ: Да га сретнем на улици, мислио бих да је обичан сељак! ГИНА: Тај је пре рата горе у Сињевцу, да извините, силово козе! ВАСИЛИЈЕ: И то је данас постало власт!
А истовремено сам, нехотице, посматрао шта све један сељак ради са својом шајкачом. Он је ту шајкачу носио на глави; на једној сахрани је шајкачу скинуо с главе, да ода пошту
шајкачу је ставио под глану, и заспао; у шајкачу му је пиљар с кантара изручио кило трешања; и, кад је појео трешње, сељак је шајкачу истресао и поново је ставио на главу. Разумеш?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло. Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре.
Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају.
А дању је чувала дворе царске и кораком бројала сате. На јави је душа моја богат сељак, весељак. Само у сну, ко Месец бледа и тако ко он невесела, по свету блуди.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Мушица му обећа то и оде од њега. ПРИЧА О ЂАВОЛУ Истерао у пролеће сељак краву на пашу. Беху ту, одмах иза села, простране ливаде и пашњаци с лепом зеленом травом, а иза њих, даље, велики
Ђаво је седео, па је, од дуга времена, на доколици, узео једну трску и правио карабу. Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао.
Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао. Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом натраг у село. „Ето!
се не понови с њима то чудо што их је малочас снашло, а крава рикаше тако жалостиво и гласно да се чуло чак у село. Сељак позна глас своје краве па брже-боље дотрча да види шта је.
И ђаво се одупре, па изгура краву на обалу. А кад сељак с људима дође па виде краву на суву, рече: — А, гле! извукла се — хвала Богу!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају ако није писмен, а сем тога им чиновници држе предавања о савременом
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мирише суво и младо сено, а сељак се смеши задовољно сећајући се грдна труда што га је поднео, док је све то покосио, испреврт'о, попластио и поденуо.
Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца. Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне
У једно исто време — сваког тренутка — на сваком месту њега су очекивали и бојали га се: и сељак за плугом чешће се освртао и бојажљиво погледао на какав шумарак близу себе; и калауз трговачки с неколико дуката у
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
у разговору све уплеће стране речи, а погледаш: на њему гуњ, тозлоци и опанци, а ти се збуниш; кад га погледаш, видиш: сељак, а кад зине да говори, и ти видиш да је то господин, учен човек!
А сељак устане после тога, испружује ноге, глади се задовољно по обријаној бради и вели: »Е фала ти, Мићо, и баш си мајстор!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА Почетком априла, у воћњаку, бива Да сељак посече неколико шљива Натрулих, чији је век временит Премашио животни зенит.
Мачка заспала на тротинету; Недеља светла као лан, Недеља, најлепши дан на свету. ДАНИ Понедељак — сељак Пошао у Мељак. Уторак — укорак За њим, као рак. По среди је среда: На две стране гледа.
” Петар Сундечић, село Мељак, Штедљев је, мада по души није лош. „Може ли за три банке”, пита Пера-сељак. „Јевтиније од пет ни за грош!” „Да тргнемо по једну”, предлаже један весељак И по леђима деду тапка још.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
друмовима, Ко верна слика мога јада, Дроњав и блатав, беда сама, Тетурајући преко рупа, У исцепаним кошуљама Уморни сељак тромо ступа. А магла пада, тихо крије Мочарне њиве, поља гола, Студена киша стално лије И рабаџијска шкрипе кола.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И да се не би сам сељак досетио зашта га шаљу, удесила је да га не она, него Магда, тобоже на своју руку, шаље. Наравно да он није смео, кад
А даље: какав изгледа, како је обучен, где седи, с ким иде, било му је забрањено да се распитује. И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи. И то је било доста.
И то је било доста. А што највише матер умири, то је што се и сам тај сељак био изненадио кад га је, прелазећи у Турску, нашао одмах на самој граници, у неким хановима на друму.
У том уведоше девера: млад, висок и, видело се, нарочито одевен и украшен сељак, а тамо кроз | капију грунуше измешани и младожењини и Софкини свирачи и чочеци са свирком и песмом: Хаџи Гајка,
Ови њени, хаџије, окрећу се неки злобно, други с подсмехом, гунђају међ собом: „сељак“, „керпич“ али ипак зато сви га гласно питају: — Свекре, на ћев ли си? — Како да не, како да не?
бар она, Софка, не буде луда, бар она зна шта сада треба да се ради и онда нека се сама диже, одлази, када он, свекар, сељак, не зна и неће да зна... Софка, цвокоћући и скупљајући одело око себе, ма да је била добро обучена, диже се и пође.
Али би и то. Једнога дана, пред мрак, дојури коњаник сељак, планинац, дугих ногу, са ашама на коњу место узенгија и старим неким, дрвеним седлом.
слутила да, поред свега овога што је било, мора ипак још нешто црње и горе догодити се, претрну од страха, јер овај сељак још с врата поче да муца кроз сузе, не гледајући ни у Софку, ни у свекрву: — Газдарице, ете, послали ме да кажем да
Брзо тамо подигли свекрву, полили је водом и унели у собу. Сељак је једнако онако укочено, високо стајао напред у кујни и на изненађења, узвике одговарао једно те исто: — Ето тако...
Ко си ти? Шта си ти? Керпич један, сељак један! И зар да ти сад мени... У један корак осети Софка овамо код себе Томчу. Није се могао познати.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он као да се ни стављао није за њих, но се удубио у свој посао мирно и хладно, отприлике као што би се сељак забављао око самара, коме треба поправке. Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
) за кога се не зна, да би се сâм открио чипчија — кмет, сељак који обрађује земљу турског феудалца (аге) и живи на њој чок — много чороје — дубровачка покладна маска чувалдуз —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда он захвали Усуду, па му опет рече: „У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан
” Сељак му одговори: „Како не ће бити жалосно, кад нас туча туче сваке године, па немамо ништа.” Кад изиђе иза онога села, нађе
Кад дође вријеме да се прасе убије, помисли у себи онај сиромашан сељак да није право да му управ половицу од | њега да, па незнајући, како би урадио или да му од њега ништа не да а да
“ А кум опет: „Тако, тако, само, куме, вазда говори.“ „Али се не шалим, чујеш? него су ми га украли“ рече опет сељак, а кум једнако: „Тако, тако куме“, те ортацима не допадне ниједноме ни дијел. 25. КАПА И СВАТ.
“ Сељак кад ово чује, одмах свуче са себе воденичарске хаљине, те на трговца, а трговачке хаљине на себе, оружје припаше и коња
Кад сељак дође на војску, одмах се побију, и некако у први мах надвлада непријатељ, а овај почне бјегати. Видећи један непријатељ
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи. Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на
Прва му је мисâ црква! Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг! — Па онда га опет запита: — Дакле би ти умија тимарити коње?... Би, велиш!...
Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12—13 година. Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.
Њеколико дана прије Мале госпојине јави се први дужник Брнин. Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине. Он изброји двјеста талира што главнога што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.
По стричевој наредби Бакоњи је ваљало пазити да се сељак не састаје с којим од слугу. Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови
Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка. За њим хтједе ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.
Шта то може бити? — Није ништа, и јест велика ствар, како узмеш — рече Тетка смијући се. — Дошâ је један сељак из далека, чак из ти страна испод Велебита. Богат човик. Можеш замислити записује двадесет миса!
Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога — рече Тетка намрштен. — Стани, да чујеш до краја. Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никад га нисам видија, али сам уснија да се код њега исповидим.
Имам шта ли!...“ Тако вели сељак и још даље развезâ, кâ шта они чине. Сад, брате Брне, да ту није било пука... — Дакле, било је ту још свита?
Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит ка Пјевалици. Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да пије сурутку што више може.
Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кроз брестове и дудове, у ниско небо, куће пружају црне кљунове, димећи модро. Сељак, комшија мртвих Прероваца, гологлав и раздрљених груди, изиђе из куће носећи у рукама живог, шареног петла.
Петлову главу сељак баци на кров куће а деца јурнуше да уграбе шареног певача. Онда сви брзо нестадоше у тамном ждрелу ниске кућице, са
Онда сви брзо нестадоше у тамном ждрелу ниске кућице, са накривљеном баџом. У Вукашиновим очима сељак дуго витла петла укруг, шарена крила машу, падају на снег, петлова глава лети на кров и одатле кукуриче прскајући крв,
— Сви сте ви голокотре! Окламиши, чанколизи... Варошко буњиште. Целу Паланку могу да купим! — Ти си сељак! — лупи песницом о сто један у варошком оделу и устаде спреман да се свађа.
Што ме гледате као телад? — Тако је, газда-Ђорђе! — Јеси сељак! — Дукат је бог! Он влада свим царевима. Војске су ништа. деца су ништа. Странке су ништа. Жене су ништа...
— Стојте, браћо, не бојте се! Војска није владина и краљева. Војска је сељачка. Сељак не пуца у сељака! — гуши се Аћим, а његове речи затрпавају псовке упућене онима што беже.
заустави коња у касу, колона се ускомеша и испуни пут, два војника испадоше из седла, једноме оста нога у узенгији; сељак који је зажалио што је печат мали пође да помогне војнику, да му извуче ногу из узенгије, али га Тола тољагом заустави
Он је то погано семе и посејао по чаршији и нашем народу. Где би ми, Срби, где би ти, сељак, био против краља? — Како ти, апсанџијо, смеш да кажеш за Андру, професора, да је лопов?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Чак и од људи, чинило се. Једни су мислили да је то због тога што га је поочим, неки Страхиња Чупић, имућан сељак из Салаша Ноћајскога у Мачви, кад га је усинио, на особит начин провукао кроз ногавицу; други су веровали да је то
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' то није воће Што зрело пада у шешир ма коме. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести! Господин, сељак, богат и сирома', У успех борбе верујте - и доста. И ваша снага биће снага грома, И замршена питања сва проста.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, одговори одлучно калуђер. „И ја мислим, драги мој Марко. А шта имаш од јела на стоваришту?“ „Један сељак из Фалкоњана донео је, у име заветнога дара, три кљукана петла“.
Деца се слатко насмејаше и запиташе: „Шта је било даље?“ „Убрзо после тога позваше ме кући да будем сељак“. „Ти обичан сељак!“ „Како је то могућно?“ „А први ђак у разреду“.
“ „Убрзо после тога позваше ме кући да будем сељак“. „Ти обичан сељак!“ „Како је то могућно?“ „А први ђак у разреду“. „Чујте, пилићи моји“, рече им мајка, „овако је то било.
Но када ме госпођа Лавоазије уведе у свој велики и мали салон, не унезверих се као какав сељак који ту улете, већ се понашах као да сам и ја одрастао у таквој средини.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад старог наредника земљом затрпаше неки људи, онда стриц Секулин, сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га, целог пута сагнуте главе, одведе својој кући да се о њему стара.
— ...Седи овде, друже, а... ту је твоје место. Пролази тако млекаџија, сељак из околине, грбав. — К... к... к.... к... — кркори нешто Секула. — Шта ти је, бре, шта кркљаш? — ...
Јер то је његово, оригинално, искључиво његово, а он то годинама није видео. Ето зато је плакао. А, осим тога, то је сељак и патриот, то јест инстинкт, јер он није патриот по разуму.
“ Ипак силазимо заједно. Улазимо у кафану. А тамо, она пуна света, више сељака него ли варошана, скоро сам сељак. „Шта је ово?“ — питам ја мога друга. „Ово ми на неки збор изгледа.
— А сад, браћо, — наставља онај — а сад да говоримо мало о унутрашњој политици. — Да говоримо — каже један сељак. — Па да нам после причаш и о странској политици. Да нам кажеш шта ради Лојда Џорџа. Жив ли је, здрав ли је?
— Живео! — чуше се узвици. — И ја сам, браћо — рече сељак. — Чујмо; чујмо! — заори се са свих страна, и сви се окретоше од Ивана Илића. — Дај Боже! — прекрсти се онај сељак.
— Чујмо; чујмо! — заори се са свих страна, и сви се окретоше од Ивана Илића. — Дај Боже! — прекрсти се онај сељак. Па га подигоше на једну тезгу. — Хоћете ли да чујете? — рече он опет. — Хоћемо — загрми цео збор. — Терај даље!
Тада је ушао Циганин-сељак Ђока Евстатовић. Ђока Евстатовић заколутао је избоченим очима налево и надесно, онда је, вукући ногу, пришао крсту и
Улази тако сељак и здрави се: — Живо здраво, газда-Ико! Како си ми још? — Нека, ’вала Богу! — А има ли вôде код тебе бривача?
— Ови су ти белгијски по сто пара, за ове ти, вели, галантирам, а ови овде по два гроша, за њих не галантирам. И сељак обрће, окреће, заглéда, задуго заглéда, проба на длаци од руке. — Слушај, е знаш шта, газда-Ико?
Зар ја мојим муштеријама? — Е дедер, славе ти; дедер, мој Ико! И салеће сељак, наваљује као напаст и тражи да му и за њих галантира, те Икета, напослетку, и после дужег опирања и колебања, шта ће,
Онда сељак одлази у авлију, иза дућана, да се обрива. Окваси мало образ из неке барице оданде у авлији, а и не сапуња, па вуче,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
изврнуте фигуре пролазника, умањене али у правим бојама, потпуне и живе: сестрица у бјелини проноси некакву чинију; сељак с торбом о рамену ено разговара с вратаром, можда му препоручује некога свога — вратар је највиши до кога његова
Звао сам је бабом. Понекад је дадиљи силазио у посјете муж, окошт, тамнопут сељак из планине. Био је то човјек од кратког разговора и крте гесте.
Али власник, сељак, неће да прода. Нудио сам му три пута више него што фактично вриједи. За те паре могао је купити на другој страни три,
Сваке вечери, из мрачног удубљења за оркестар, био сам у прилици да гледам његову најуспјелију тачку: Сељак код зубара.
Он је цичао као кезме, запомагао као сељак, бугарио као удовица. — Јој... Јој... Гаспађин дуôктор, то бôљи, страшно бôљи, ужасно бољи...
Ако је тако, нека буде! Нико задовољнији од мене. Радо ћy вјеровати том бољитку, смјерно као сељак, чак и не питајући је ли то дјело аспирина или дјело сугестије. ЛXИ Лоше сам провео ноћ.
Походио ме опет стари сељак с катарактом и с расцвалим носом да ме шутљиво разговара. Сједио је насред собе и гледао у ме без ријечи.
Сјео је мало поред мене. На лицу му је била сјена зловоље у виду неке расијаности. Стари сељак повукао је своју столицу неколико центиметара натраг. — Докторе, јесте ли били доље? Како изгледа?
— Настојте да не мислите много на операцију. Узмите радије књигу па читајте нешто лијепо. Отишао је. Слијепи сељак примакнуо је опет своју столицу пола педља ближе, те опет зури у мене, спокојно, без ријечи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Како то може бити ?« — помисли она. Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих. Али опет.... — Како то хајдук ?...
Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао. Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.
Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату. Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази
Саже се под један трн и стаде да чека. Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље.
Где вам је ћато? — Ено га у трави, спава — одговори биров, па отрча, те пробуди ћата. То беше сељак, као и други, само нешто мало писмен.
И после тога, за тебе ће се одређивати све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао. Паре су то, хеј !
— Хоћеш у село, попо ? — рече он благо, као обичан сељак, који је, идући с рада, срео свога свештеника. — Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше
Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и домаћин, живећеш на своме прагу и огњишту. — А она... Станка, шта ћу с њом?
— Мој отац, као сељак, дао ми је васпитање како је могао — обрте се учитељ апотекару — и ја сам учио онолико, колико је кадро било једно
А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети... Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао ; не би се никога бојао... Ишао би слободно по пољу, по зелену лугу и дубрави..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ 260 ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ 261 РАЈА, АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА
Земља беше много арна и за сваки рад згодна, ама је сељак није никако ни орао ни косио. Лежала је тако и ђубрила се. Питали га сељани: — А бе, будало, а што не работиш ону
— Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе лепше од свију нас. Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си
Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат. Заима се, огради дом, ожени се, купи стоку и сермију, нико бољи од њега у селу.
Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав је био и пре.
На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године. Сиромах сељак прода дом, па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи.
Сиромах сељак прода дом, па ухвати свет на главу. Ова га ала доправи. Опет их попита сељак: — Па вама је тешко да га храните, он ће све вас да поједе. Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао.
Ја да сам на вашем месту, ја бих га утепао. — Е, ми то не смемо од бога, он је наш татко. Али да нешто зна онај сељак што му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да метне
Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет работаше као и пре. Виноград понесе диван род.
Почеше па севају муње и пуцају громови, а градушка тек што се није просула. Сељак брже спреми пушку, па се скута под голему крушку. Чим је он ту стао, голема нека орлушина долети и падне на крушку.
Сва се крушка затресе а силно грање поломи се и падне доле на земљу. Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак па је домлати.
Сељак опали из пушке, а орлушина се скотрља озго и паде под крушку. Сељак окрене кундак па је домлати. Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никад више град није био.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак. Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине, патријарха и војводу.
”Немогуће” - рекао сам себи - ”да је српски сељак толико одмакао америчком сељаку! Мора да нешто грешим у свом суду” - размишљао сам и приписао сам то чињеници да сам
мој добри пријатељ бујне маште, смислио је нову причу у вези са предходним догађајима и дао јој је наслов: “Српски сељак против америчког аристократе.” Сви који су имали срећу да уживају у овој хумористичној причи (а међу њима је био и Ф.
је приметио да тако преплануло лице имају српски сељаци у Банаџ за време жетве, али је додао да ипак сумња да сам сељак. Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама.
Тако је један сиромашан и обичан сељак постао мој кум. А према српским обичајима кумова власт над дететом кога је крстио је неограничена.
Прост сељак не може тако лако прихватити, без извесне неверице, да пољопривредна машина може да коси, повезује и товари жито и то
На моја извињења они су ми испричали како је сељак Гига, који је читав живот провео у Идвору, једнога дана отишао у друго село на сеоски вашар.
је приметио да тако преплануло лице имају српски сељаци у Банату за време жетве, али је додао да ипак сумња да сам сељак. Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама.
Тако је један сиромашан и обичан сељак постао мој кум. А према српским обичајима кумова власт над дететом кога је крстио је неограничена.
Прост сељак не може тако лако прихватити, без извесне неверице, да пољопривредна машина може да коси, повезује и товари жито и то
На моја извињења они су ми испричали како је сељак Гига, који је читав живот провео у Идвору, једнога дана отишао у друго село на сеоски вашар.
Али тај је студент био једном српски сељак коме су у детињству српске народне песме биле главна духовна храна. Главна личност у овим песмама био је Марко
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
кад је амерички пољопривредни стручњак упитао неког египатског сељака колики принос те године очекује са свога имања, сељак се озбиљно увредио зато што је већ само постављање таквога питања за њега био знак да га Американац сматра лудим.
Јер у систему културе – и културних навика – коме египатски сељак припада сматра се сулудим сваки човек који покушава да одгонета будућност.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
почетак: показује Томчи да је био и остао недостојан хаџијске ћерке, јер је, сада као и раније, само „керпич један”, „сељак један”, чиме му даје подстицаја да одбаци привидно мирење са њему ионако туђом средином, варошком и хаџијском.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Боже, смешан и бедан се учинио сељацима њихов Милоје онако прерушен. До јуче наочит сељак, постао по њихову рачуну ајмана за поћак, прави цигански церибаша: е, заклели би се они на све четверо часних поста да
Вичемо да нам се отвори. Брзо прилази један сељак, јамачно слуга а не чувар, неки старији Косовац, који свакако није никад пушку ни прстом пипнуо.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сада није било више никог. И увек су људи некуд одлазили. И умирали. Прљави сељак је терао путем мршаво магаре. Прошли су кроз село, на газу су испљускали кола водом, и сада су ишли неравним
Петровић, Растко - АФРИКА
Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати. Када сабере све жетве, црни сељак напушта земљу за дуги низ година. Племе тад обрађује просторије које су мало даље.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син Први, други, трећи ТУРЧИН Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један СЕЉАК Гомила побуњених СЕЉАКА ХАЏИ ПРОДАН ПРВИ АКТ ПРВА СЦЕНА Густа шума у округу смедеревском.
Хајд’ сад, на ноге! (Један сељак из околине улази.) СЕЉАК: У гори сам био, дрва носећи... ГЛАВАШ: Ах, брже!... Свршуј!...
Хајд’ сад, на ноге! (Један сељак из околине улази.) СЕЉАК: У гори сам био, дрва носећи... ГЛАВАШ: Ах, брже!... Свршуј!...
“ СЕЉАК: Јесте, Станоје, баш то сам видео; дивну девојку вуку Турци махнити, а она, дршћући, у ходу застане, погледа натраг, по
“ А кад дете запомаже, матора се вештица смеје: „Где ти је сад Главаш, да ти помогне? Ха, ха, ха!“ ВУК: А Турци? СЕЉАК: Или не хтеше, или не смеше... Ниједан се не таче ње, само је журе да иде... ВУК: Надају се потери.
Ниједан се не таче ње, само је журе да иде... ВУК: Надају се потери. ГЛАВАШ: За њима сад! СЕЉАК: Чекај, Станоје! Нешто се и страшније спрема. На путу овамо срео сам повећи буљук Турака; рекао бих да су од Паланке...
И да не чека, Него, што може, нека похита! Брже! Брже!... (Сељак одлази.) А ти са Вуком опрезно, Раде, Све кривом косом ове планине, Док доспеш оној модрој чукари Откуда видиш
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У мирно време за један ударени шамар иде це y полицију, у суд — ицтепyје це право. Сељак дирнуо вола на Теразијама и жандарм већ га хвата за јаку и вуче у полицију да га казне за злостављање животиње;
1 Августа 1876.« Ове прокламације прво су се појавиле код Хрватовићеве војске. Пренео их је, веле, један старац сељак отуд преко границе. Изјутра је изгледало као да нам овај дан (15 август) проћи без борбе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Прво, — командир сави прсте и онда пружи палац — једни сматрају рат као неко животно опредељење. Сељак на пример оре, сеје њиву, гази блато. Наиђе град, и цео усев му потуче. Али он не ропће. Тако је ваљда морало бити...
Путовали смо три дана. Али мени је још првога дана припала мука... — Сељак, није навикао на аутомобил! — дира га Лука. — Волео бих да видим тебе, бато.
Никад да се сакупе. Седим у аутомобилу сâм, па ми се све преврће. Тада сам тек увидео колико је наш сељак дисциплинован војник, иако је, грешник, толико намучен. Али шта сам могао да радим...
После толико времена обрео сам се наједном у чистој, светлој соби. Окретао сам се као неки сељак и посматрао кревет... Хладна и топла вода... Огромна огледала... Млада собарица, нема јој више од двадесет година.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Каква је то правда?! Немојте, господини моји, гледати што сам ја чојек сирома' сељак, већ судите по правди и закону. Ми смо сељаци с овим судом досад задовољни били, па би жељели и одсад.
Е, људи моји, да сам јуче умро, не би' знао да је наша премилостива Земљана Влада ћорава! Судац: То је тај сељак што тужи јазавца. Молим Вас, господине докторе, да га прегледате.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Не случајно, јер, како је једном приликом велики српски антропогеограф Јован Цвијић запазио, сваки српски сељак осећао се потомком оног племства које је на Косову погинуло.
Најпознатији је национални типски лик довитљивац Ера, сељак који победу над противником (најчешће Турчином, али и разним представницима власти) задобија умом и жилавом упорношћу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није
Ћипико, Иво - Пауци
Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу. — Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози,
Ако је сељак био осуђен на пет круна глобе, придодао би броју пет једну ништицу. — Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш! — Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт .....
— Ондје је, господару... држи га син му Раде ... — Знам, али неки дан рече ми један сељак да Раде поткресава и сијече шуму као да је његова ... ти о томе ни мукает!
— Занима само нас... — Да чујемо и ми! — замоли доктор. — Неки сељак ударио другога. Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу... Ето вам... Ствар се данас расправљала код мене.
— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело? Једна мудра глава реши збрку целу: Та нек дође сељак у своме оделу.
Него ту се друштво забринуло цело: Да ли сељак има просјачко одело? Једна мудра глава реши збрку целу: Та нек дође сељак у своме оделу. Ето то је програм, нека свако види: Пишите нам Срби, како вам се свиди? Црни домино 22.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
момак код Ташане ЈОВАН, нови момак код Ташане КОСТА РИСТА ИИИ МОМАК } кафански момци ЈЕДАН ОД ТРГОВАЦА СЕЉАК-ЧИВЧИЈА ТАШАНА, богата удовица КАТА, мати Ташанина МАРА, унука Ташанина НАЗА, вођ чочека СТАНА, слушкиња Ташанина, али
Из дворишта се чује ларма. Сенке људи, слугу, све више промичу носећи џакове. Улази сељак са котличетом. СЕЉАК (Стани, показујући котличе): Стано, сал још једно котличе вино да ни даш!
Из дворишта се чује ларма. Сенке људи, слугу, све више промичу носећи џакове. Улази сељак са котличетом. СЕЉАК (Стани, показујући котличе): Стано, сал још једно котличе вино да ни даш! СТАНА (и не гледа га.
СЕЉАК (Стани, показујући котличе): Стано, сал још једно котличе вино да ни даш! СТАНА (и не гледа га.) СЕЉАК (наваљујући): Сал још једно. И то од оној што је још покојни газда пио. СТАНА (не гледајући га): Доста вам је.
СТАНА (не гледајући га): Доста вам је. Нема више. И сада сте већ пијани. СЕЉАК (увређено): Ко? Мори ће пијемо цел ноћ, па ће опет сав посо да свршимо.
Сал ни ти још једно котличе дај. СТАНА (одсечно): Нема, и сада сте већ пијани. СЕЉАК Па и лудог Парапуту напојисте и наранисте, а нас, чивчије, нећете.
СТАНА После кад вечерате, таг ће још да добијете, а саг нема. СЕЉАК (полази пркосно): Море, што опет ја тебе питујем. Идем си ја сам да си наточим. Шта ми ти ту: те ово, те оно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Окретох се. — Где ћете, побогу, људи?... Ево их Немци на раскрсници села — говорио је један наш сељак, старац. — Где, где? — упита запрепашћено командир. — Прођоше малопре. Један ескадрон. Застали су на раскрсници.
Командир се окрете, и рече шапатом: — На прстима, један за другим, уз ограду. Напред је ишао сељак, за њим командир, онда ја, а иза мене ордонанси, са пушком на готовс. Нечије мамузе су звецкале, као прапорци.
— Зар нам је било мало пуцњаве? — Познаје се да си сељак... Прангија... Кипислцауф! — А где сте ви одређени, господине капетане? — обрати се Средоје своме командиру.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, вратио се старац! — узвикну плећати сељак. — Али, што звони? — сељак ослушну и сумњичаво заврте главом. — Није ни јутрење, ни осмртница, шта је? — Пожар? Рат?
— Гле, вратио се старац! — узвикну плећати сељак. — Али, што звони? — сељак ослушну и сумњичаво заврте главом. — Није ни јутрење, ни осмртница, шта је? — Пожар? Рат?
Како су им сада биле мрске! — Како право имају оне на дом који ја морам да напустим? — повика дебели сељак кад виде како једна од рода уместо на кров — пада на ледину, и потрча да је дотуче мотком.
— Не дам је! Не дам! — викало је дете, својим телом бранећи птицу, све док сељак с мотком није устукнуо. Људи од запрепашћења нису могли да дођу к себи, кад неко с неверицом узвикну: — Гле, звоно је
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тешко нама!... Ено, туђин се весели И сва блага наша отима и хара... И Бог му помаже и њиме се стара, А наш црни сељак црна хљеба жели. На убогом пољу свога завичаја Он не пјева пјесму весеља и жетве...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
љуба — верна љуба Влах — 1) човек влашке народности; 2) човек православне вере (у песмама то је најчешћи случај); 3 сељак (у Далмацији) Влашка — покрајина у Румунији влашки — в. Влах Влашче — в.
сватови Кладуша — место у Босни (у Крајини) клобук беле свиле — капа од беле свиле кмет — (у Србији) знатнији сељак (који управља сеоским пословима); (у Црној Гори) судија; (у Босни) сељак који седи на туђој земљи и у туђој кући
од беле свиле кмет — (у Србији) знатнији сељак (који управља сеоским пословима); (у Црној Гори) судија; (у Босни) сељак који седи на туђој земљи и у туђој кући кметовати — (значи и:) одлучивати, оцењивати кнежина — в. бел.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
татамата За све момке из Баната ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК Од села до села путељак И багреми се стисли Путељком иде сељак Води коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази
прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода све брже А коњ уморно рже У ЈЕДНОМ ДАНУ У једном дану Хиљаду и четири стотине минута Људи се могу растати