Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А с друге стране, оне сељане наш Хорациј ублажава који су трудољубиви и паметни, којих су чисте кућице у којима живу и судови из којих се хране.
| 160 Ластавица и проче птице У пролеће, ластавица, како упази сељане да почну сејати конопље, сазове све птице и каже им да из тога семена израсти ће такова материја из које ће се птицама
Африка
мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога обишао све своје сељане у круг, разгледао их дуго, и означио тро јицу као кривце. Ови су одмах ухапшени.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
дијалектом«, »на сербски језик ради разуменија простим чловеком«, »на просто уразумитљноје знаније србскоје за сељане и просте људе«.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад доплови у један град, види гдје војници несретне сељане по граду хватају и у тамницу мећу. Он их запита: „За што то чините, браћо? те сиромаш у тамницу мећете?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане. Са свакијем се Бакоња људски поздрави. Фра-Захарије не бјеше дома. Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само му беше једна мисао у глави: »Да је само да ме нико не види!...« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света.
државне власти, у којима се Ђурица позива, да се у року од три дана преда власти, иначе ће се огласити за хајдука. Сељане обузе велика радозналост. Скупљаху се у гомилице, те претресаху овај догађај и домишљаху се где може сад бити Ђурица.
У своје сељане није сумњао, али се ипак држао на опрезу. Сељани су га сретали свакога часа, или око њива, или око студенаца, а понајче
Петровић, Растко - АФРИКА
мачком у њему, играо око овога, певао икантације, умио се водом са нарочитога извора и после тога обишао све своје сељане у круг, разгледао их дуго, и означио тро јицу као кривце. Ови су одмах ухапшени.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
знамените, и остале духовнике, како људе испраљају и руководе их с разумом или безумно, опет обашка грађане и сељане, разборите и неосећне, лежаке и тежаке, с нечим одбијене с добра првог завичаја, врсне и неваљале, за се ни за
А сваком је и милије слушати коју приповетку него ли просту беседу. Тога рад и Христос ето, просте људе и сељане просто и отворно и учаше, а господу и књижевнике с приповешћу задржаваше при себи да се и они не одбијају од мудре му