Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међу највише опеване ускочке јунаке спадају: Иво Сенковић, Сењанин Тадија, Стојан Јанковић — личности које су познате и историји.
1 Иво Сенковић (или Иво Сењанин) је историјски Иван Влатковић, поглавица сењских ускока. „У време аустро-турског рата 1593—1606. он се“ — каже В.
У песми Сењанин Тадија понавља се питање Тадији што је уплашио дружину и Тадијин одговор, који открива гледање на јуначко и кукавичко
и Арапин, Марко Краљевић и бег Костадин, Смрт војводе пријезде, Смрт војводе Кајице, Лов на Божић, Смрт Сењанина Ива, Сењанин Тадија, Предраг и Ненад, Три сужња и др. Велики уметнички значај има и директни говор.
кулашу коњу помамноме, носи бојно копље на рамену; с десне њему стране у полицу до рамена сердар Смињанићу и до њега Сењанин Иване, а с лијеве стране у полицу до рамена Мандушићу Вуче, а до Вука Шарићу Цвијане, а за њима Стојан пристајаше на
Бог сам знаде је ли тако било, а ми, браћо, да се веселимо! 65 СЕЊАНИН ТАДИЈА Још зорица не забијељела, ни Даница лица помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за
Даница лица помолила, од Сења се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен барјактару; отидоше брду у планину, примише се под Црвене ст’јене.
Тадај рече Сењанин Тадија: „Браћо моја и дружино моја, није л’ мајка родила јунака да отиде овчар-чобанину, да донесе овна деветака, добра
скочи на ноге лагане, па он оде овчар-чобанину, и донесе овна деветака, добра јарца од седам година, донесе их Сењанин-Тадији. Оба жива одерао брава, па их пусти у јелово грање: грана дирне, стоји дрека јарца, ован ћути, не пушта аваза.
Тада рече Котарац Јоване: „О Тадија, нашој чети главо, зашто пусти браве одерано?“ Проговори Сењанин Тадија: „Видите ли, моја браћо драга, какова је мука на хајвану? Још је већа мука у Турака кад нашега увате јунака.
Обазре се Котарац Јоване, ал’ се десет повратило друга. Вели Јован Сењанин-Тадији: „Јер, Тадија, уплаши дружину? десет нам је друга побјегнуло“.
Вели Јован Сењанин-Тадији: „Јер, Тадија, уплаши дружину? десет нам је друга побјегнуло“. Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, драги побратиме!