Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И није се разметао својим подвизима. Кад су се зачудиле Сењанке девојке како је са два друга похватао многе Турке, рекао је просто и скромно: „То се срела срећа и несрећа“.
Кад су били Сењу на капију, чудило се мало и велико, говориле Сењанке ђевојке: „Боже мили, чуда великога! Ђе свезаше три добра јунака, три јунака тридесет Турака, и без ране и без мртве
“ Проговори Сењанин Тадија: „Не чуд’те се, Сењанке ђевојке, то се срела срећа и несрећа, моја срећа, њихова несрећа, моја срећа несрећу свезала“.