Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
88. Приспи чаре на мачаре, на пање декање, на сење дупоре. 89. Прође бан јербан с мора на Дунаво коњском вриском, јуначком виком; мало га ко виђе, сватко га чу. 90.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али, каква се поезија прелила преко тога калупа! Сан је страшан као смак света, величанствен и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.
63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА Санак снила Иванова мајка: ђе је Сење тама попанула, ђе се ведро небо проломило, сјајан мјесец пао, на земљицу, на Ружицу, насред Сења цркву; ђе звијезде
Зло си снила, а горе ће бити: што је Сење тама попанула, оно ће ти пусто останути; што л’ се ведро небо проломило, и што мјесец пао на Ружицу, то ће тебе Иво
други — с обзиром на то да су Турци називали Сењанима не само људе из Сења него „све хајдуке и злочинце без разлике“ Сење — Сењ сепет — врста котарице, сандук (па отвори попете сепете — отвори закључане сандуке) сепетли-сандук — сандук