Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ах, господине, нас заборавите! Грехота је оних се сећати о којима бог бригу води, а сирочад су деца божја... Марта Станојевића“.
и не видеше грдила и бруку наших дана, рекао бих последњих дана, јер кад год човек помисли на последње људе, мора се сећати и последњега дана, „што по реду доћи мора...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
„Треће године можеш до пола чаше пити. Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви ће говорити: наш попа ништа не пије.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то се и не може описати, то вреди доживети и осетити, и после га се довека сећати. Мило обома, и њему и њој. »Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Два метра испод земље, расејан у прах или претворен у вештачко ђубриво, ја ћу се сећати тих усана, очију које се заклапају и мириса коже прожете сунцем. - Да изађемо на обалу, Рашида?
Црњански, Милош - Сеобе 1
И у том детету, виде да ће остати само као неизвесна успомена, неодређеног лика, којег ће јој се кћи једва сећати. Размишљајући, пре, како би било да се преуда за богатога Аранђела, нарочито ако јој муж погине, она је као
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
отвара капије страха изазваног близином мушког даха; та четири такта љубави и смрти – четири такта којих ће се Бел Ами сећати и на самртној постељи— а све то у неважном граду у коме је први пут упознао вртоглаве дубине блуда.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Као да је дете порасло само зато да би се могло сећати. Давно једном, осетили смо сељачко и људско безнађе, али, исто тако, и дрхтај срца кад се у пролеће зазелене „она два
За њу су циркус, рингишпил и лутка најлепша чуда овога света. Трећа девојчица, опет, вели да ће се увек сећати млаза светлости који се једне ноћи неколико пута тајанствено прошетао низ прозор поред њеног кревета.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Молим, само се ви лепо забављајте, то је једино што ћете имати у својим једноипособним животићима, тога ћете се једино сећати док се будете неутешно гојиле, килограм по килограм, све од муке и нервозе, клопајући све више и више, из несреће и
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Да се уселимо, Проко, дабоме, да се уселимо. Биће ми некако туга и, што кажу, једнако ћу се сећати покојника... (Заплаче.) САРКА: Ама, прија-Гино, зашто сад плачеш зато што ћеш да се уселиш?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди. Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су најлепша сећања... Ето, и ви се сећате неких ситница...
Како да се не сећа! Зар би се могло то заборавити? Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати да није тога лепог доба, детињства...
Склупчати се тако под топлим покривачем уз то мило сухо тело и ћутати, ћутати дуго, вечно... ћутати и сећати се срећнога и безазленог детињства... Ћутати, ћутати, ћутати... а топлина од мајчиних груди бије на тебе, заноси те...
»Умире!... Шта то вели он ?« Та она никад није ни помишљала на то; каква смрт!... Ко ће се још ње сећати у раној младости!... Али шта је ово, шта ће ово да буде ?... Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина. Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
»Многи су — тако завршује допис — однели одатле најлепше и најпријатније успомене, и многи ће се још дуго и дуго сећати тога весеља.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тада се поче сећати. Тек тада би јој јасно и оно његово запрепашћење кад је виде, а после онда оно нескидање ока са њега, при том вечити
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
погубан, штетан паки — опет, још памет — успомена, спомен паметозлопствовати — злопамтити паметствовати — памтити, сећати се папа — отац парадигматичан — узоран, примеран параклисар — млађи црквењак, звонар парасити се — одустати
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Али ко би данас смео Сећати се сретних дана! Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана! Поред мене свећа дркће, К'о да б' песму читат'
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« Како је он лепо замишљао своју будућност!... Али на што се сад сећати свега тога, кад је све прошло... И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
седам година касније почео објављивати и такође је без објашњења прекинуо22- уклоњена су оба места где се Софка почиње сећати, па је тако и она јака телесна узнемиреност изгубила првобитну мотивациону улогу. Тако је и у објављеноме роману.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак, Само љубит’ знам ја сад.
Али ко би данас смео Сећати ме срећних дана — Не смем ни ја да те читам, Песмо моја нечитана. Поред мене свећа дршће, Кâ да б’ песму читат’
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тај ће Вас ковчежић, драга пријатељице, кад буде готов, сећати на наше путовање у Александрију, као мене Ваш меки јастучић.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Иди ти сада! САРОШ Нећу да идем, хоћу све да знаш. Знаш ли? Сећаш ли се? Мораш, мораш знати, мораш се сећати. Када и ја и покојник, после лутања по механама, дођемо онда овамо (показује на собу), ево у ову исту собу, само тад
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
остаћу после оца сама самцита... кућу имам, али кућа нема разговора, кућа је брига а не ослонац и одмена.” Па се поче сећати времена кад ју је, давно, неко доиста просио.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Њој је бар остало као утеха да се сећа некадашњег сјаја и величине, чега би се остали могли сећати? Каса опрезно шкрипну вратима да би отерала пољске мишеве који су у њој већ почињали да се гнезде, али ко се још
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
не пазити, старијега и свештенике не почитовати, за цркве не хатати, оцу и матери досађивати, Бога се слабо сећати, по својој вољи ходити, те Бог и пусти свој бич на нас.
Ал' голема је у томе ето овде пропаст и сасма тврда. А како? У томе можемо се сами сећати и знати како јест нам то непроходљиво ни друг с другом смешато уједно.
Те што не можемо овим нашим с телесним очима посмотрети ни се што о чему довити, то нам притча наговешћује сећати се и сазнавати. Тако и овде, ево, што друго говори се, а на друго је износно.
Кад све то вешто промотриш и прознаш, тадар не оговарам, — усуди се и дрзни што више сећати се. Ама јоште пристрепи поступати одвише што је сврх твоје снаге у то се уплетати, зашто што је што повише од наше