Црњански, Милош - Сеобе 2
У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО 88 ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ 102 ВИИ НЕЋЕ ВИШЕ ВИДЕТИ СВОЈУ ПЛАНИНСКУ СЕРВИЈУ 139 ВИИИ ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ 153 ИX КРАЈ ЊЕГА КОРАЧА, САМО ЊЕГОВА СЕН КОЈА ГА ПРАТИ 182 X ИЗМЕЂУ ЖИВИХ И МРТВИХ СВЕ СЕ ВЕЗЕ
Месецима, дакле, та млада жена, која му је умрла на порођају, није у његовим мислима, у његовом сећању, у његовом животу, имала никаква места.
Једна наказа, тај Гарсули, требао је дакле да дође, да га сети те жене која му се сад, у сећању, чинила тако лепа и добра. Сећао се како га је и на самрти гледала, ћутке, са сузама у очима.
Очекујући да му жена дође на чатрњу, да попије каву, Трифун је ето све то превртао у сећању, нестрпљиво. Дошао је био, ето, и тај тренутак, да се растану, на дуже време, што им се пре није дешавало, сем у рату.
“ Чуо је, и сад још, у сећању, како му жена оцу одговара, неким тупим гласом из груди, који није био чуо од ње, пре: „То се, отац, не мож казати,
Павле је о Божичу, доцније, увек причао као о неком старцу. Такав му се причињавао у сећању. Међутим, из саме приче Павлове видело се да је Божич, иако је био узео шездесету, био, још увек, један од оних Срба,
ВИИИ ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ Царствујушча варош Вијена била је, у то доба, ноћу, слабо осветљена, фењерима – као свећама.
Ситница је то била у мору сећања, али му је била драга и сачувао је у сећању, заувек. Међутим, слике брда, сена, шума, настављале су се, и даље, у мраку, у бунилу, кроз заспалог, и полубудног
Ко зна, да ли је његова швалерка и жива, ко зна да ли је у Бечу. Али се и она сад појави у Павловом сећању. При крају прошлог рата – за аустријско наслеђе – после закључења мира у варошици Екс, године 1748, једна позоришна
Да неће заборавити своју покојну жену. То тело, у гробу, које је лежало у његовом загрљају, било је сад, и у сећању, лепо, и чисто. Та сенка, жене која је мртва, била му је, крај све те Божичке, све милија срцу.
Сад, међутим, кад је ту жену био давно сахранио, она му се, све чешће, јављала, у сећању, у мислима, на преноћишту, у сну. Све му се већа чинила та неправда, све ужаснија та њена судбина.
Та престоница, где, увече, и сама царица гледа хансвурста? Његови Хртковци и Пањеви, никад му се, у сећању, не учинише лепши и човека достојнији. Над њима је било миријаду звезда.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Приметивши мекоте њеног крила, таласање под њеним свиленим венедигом, док је лежала, он је са запрепашћењем упореди, у сећању, са свима оним Влахињама, Талијанкама и Јерменкама што му падоше шака, по свету, док је трговао.
Љубећи њено дете, у сећању његовом заиграше му на глави стотину и стотину малих Влашчића, Немчића, Мађарчића, чијим је оцевима дерао кожу с леђа.
Поскочивши скоро по постељи, од ужаса покри длановима лице, видевши кроз своје прсте и кроз мрак, у сећању, све оно што беше са њом чинио, све гадости, страхоте и чуда.
Наступила је тада дубока потиштеност. Оно што је остало код куће, поче, у сећању њиховом, као и у души Исаковичевој, да се разлива и да нестаје као дим.
врхове, под којима се сенке модреле у снегу, он се возио кроз топал, пролетни дан и мирис јелових шума, прошав, у сећању, скоро кроз цео свој живот.
Младост му се више не само није јављала у памети, него и кад је желео да је се сети, тамнела му је у сећању и нестајала, пред увек истим сликама жене и деце.
И то не на черге по Влашкој, које је честњејши Исакович задржао у памети миришући их каткад, у сећању, као руже, мислећи на мале Циганчице, него на черге простачке, бедне, фукарске, по Турској, око ђубрењака.
Помислив на ту драгоцену ствар, она му се јави јасно у сећању, са минијатурним портретом, који су држали један барокни Херкул, са буџом у руци, и један Марс, у руци са штитом, на
Одмах за том сликом почеше се ређати и друге, живе, у сећању Исаковичевом, из доба када је Дунавски полк ратовао против Турака и био смештен у Београдском граду.
“ Па и битке остадоше у сећању Исаковичевом без смисла и без веза. Сећао се тако и ноћи при преласку преко Рајне. Беренклау је три дана тумарао са
Виде је у сећању, са њеним снажним коленима и стопалама као у анђела, бесмртну, и виде је како је, чим је са њим почела да живи, опала
Са облацима и јутарњим звездама, носио је Исакович у свом сећању, високо изнад себе, и муке свога пука, крик њихов бедан, лелекање уз гусле, њихов страшни трчећи корак, ропац
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У сећању мојем нигде светла зрачка; Оца ми је, јаој, прогутала мачка, Једноставно је несрећна животињица која би, да може, уп
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
22. КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ: Све као под 3. 23. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ: Све као под 3. 24. ПЕПЕЉУГА: По сећању из детињства, како је упамтио да се причала у Тршићу (Јадар), написао је Вук Ст.
Караџић се одлучио за прву и објавио је у свом издању од 1853. 30. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ: По сећању из детињства, како је упамтио да се причала у Тршићу, написао је Вук Ст.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Можда је био ветар, можда киша Заостала у сећању платана; Можда је хтела смрт да ме преслиша, А можда је то само била Ана. (10.
У сећању гусне Обрис у сличној, стишаној лепоти На зиду неке цркве, ил музеја, у сали кватрочента; или мање Патетично: у тишми
А болесно је лето, И болесно је море и ваздух што га дишем, Бушан је плашт планете. Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност
Свеједно, певам лепоту По сећању и можда по некој инерцији, што је Сећању сестра близанка; обману дакле певам у некој упорној нади да ће будућност једном Посведочити да је обмана била битна У
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пошто знам да сте и ви болеснорадознали, прилажем вам садржај, откуцан по мом феноменалном сећању: О СИРУ ГОРГОНЗОЛИ И ВОЈНОЈ МУЗИЦИ У петак, двадесет и седмог септембра текуће године, купио сам у самопослузи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нисмо имали ни времена, а ни на чему да га пишемо. Сада га састављамо на брзу руку, онако по сећању. А из наших непотпуних извештаја више команде писаће опет онако како је њима мило и драго. И вечито: „На надлежност“.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да нам представља. Био је то велики познавалац светских романа, а великог, глумачког, талента. За мене је он, у сећању, оличење Жана Валжана. Био је шеф опозиције у Црквеној општини и експерт за наша народна и црквена права.
Са њених прозора, у плаветнилу мора, и каткад и у белини снега, видела се лепо планина Учка. Као кроз сузе, у сећању мом, види се и сада.
Упознао сам свет у Приморју и осећам се, као код своје куће, тамо, сад, у сећању. Тај свет и ти играчи имали су врло једноставну политику.
Крио сам се од ујака и у циркусу, који сам јако волео. Мирис струготине још ми је у сећању, а још више вртлог гимнастичара на трапезу.
Тада би дизали руке па се предавали. Нису ишли на нож. Ја и сад видим, у сећању, те Русе, како трчкају по рововима кад им се приближимо. Као текунице у изривеној земљи.
Оргуље су свирале под нама, а, можда, и над нама. У мом сећању се сад све то тумба. Увече сам могао да идем код ујака, или у позоришта, и свуда, а кад бих се у зору појавио пред
Он је неколико пута понављао како ју је тако бледу последњи пут видео. У мом сећању, нервозно, почеше тако да се мешају бледа лица жена, од којих сам се и ја растајао, или која сам видео по возовима и
узето олако, брзо испијено, прилази сад дрхтањем муња, телесном лепотом ружичастих камеја и снагом, под којом се у сећању цвили. Тако се путнику нека суморна места у Чешкој јављају из прошлости, у смеху и опадању цветова, са воћака што дишу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Ма да ју је капетан Фолгер нацртао овлаш и само по сећању и своме дугогодишњем китоловачком искуству, она је била, таква каква је, унесена у све доцније хидрографске карте без
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тада мирише доба раног маја; И као да се, неприметно, просто, На Идеал што је у сећању ост’о Наставља тихо један сан без краја.
Ја дуго чамим тих немирних дана, Кад пролећа прошла олистају редом Уз мамљиви шумор узрујаних грана, У сећању драгом, пробуђеном, бледом.
ГОДИНЕ Као покајнице, у сећању сивом, На заранку сунца, нада и живота, Пролазе у болу, уморном и живом, Са лицем на коме нестаје лепота, Поред
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дежмекасти Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву улицу и чуди се како му младост, у сећању, обележавају два мириса са којима је растао: мирис ружа и мирис измета.
Васи је у сећању један други 29. новембар, давнији но што је овај у чији је спомен улица добила име. Док су пролазили последњи часови
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чини се моме сећању: да је она томе послу посветила више година, и тако, мало погурену у раду, са оним болесним руменилом упалих образа и
усудих се да је погледам у њено мило, округло и најнежније детињско лице, које ме, данас, и кад га понова гледам у сећању, тако живо подсећа на грациозне скице Греза.
таквих слика каквих никад, у целом свом животу сновâ, нисам доживео да упознам, и које се исто тако никад више у моме сећању ничим нису помрачиле.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
отишао у Стразбур да обавим тај посао. Неки догађаји из тога града су оставили неизбрисив траг у мом сећању. Чудном игром случаја, известан број људи који ће касније постати славни, живео је тамо у то време.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
За време рецитовања његово сухо и наборано лице би озарила нека нарочита светлост; то је било лице пророка по мом сећању.
него што бих то постигао на било ком другом месту Кад год ми падну напамет имена Фарадеја и Максвела, увек се у сећању вратим на дивно острво Аран и скромну Мекмиленову колибу на планини Гоут Фел Маунтин.
Преговори са Сименсом и Халскеом остали су ми у сећању по разговорима само са експертима. Што се тиче преговора са Марконијевом компанијом у Америци, сећам се само Грдна.
Ћипико, Иво - Приповетке
Те детиње успомене прођоше Иву Полићу кроз мозак у сећању, као ветар. Пред њим лежало је море. Гледао је таласе како, једнолично један за другим шумећи и котрљајући песак,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
жене на небу није ништа друго него показивање неког знамења или знака на небу, и у нашем ће пробуђеном читалачком сећању истога часа искрснути добро познати призор из Апокалипсе или Откривења: И знак велики показа се на небу: жена
пошаљу тајни знак: на песнику је било да све те, често сновидовне, наговештаје и мигове обједини, преуреди у своме сећању, али да у исто време остане и са широм отвореним очима усред јаве, пред збиљом нашега времена.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нећу то . . . Старо, старо ми дајте!“) прешло на другу временску раван - у варош из детињства а у сећању сачувану. За увођење, дакле, служи темпорални поступак у компоновању. А не уводи нас нико други него дечак Миле.
резом са наглим смењивањем временских равни: Софки пред очи „све изиђе”, у мислима се окреће прошлости, у сећању се враћа све до трећег предускршњег дана када је отац ефенди Мита из крајева под турском управом - куда је био
А будући да је, уза све то, Станковић у првој верзији приповедање композиционо заснивао у јунакињином сећању, и да је у каснијем тексту много шта од тога сачувано, постаје бар једним делом јасно одакле у Нечистој крви долази
налазимо, у коме је Станковић са највише боја и динамике приказује и који, најзад, читаоцу више од других остаје у сећању кад склопи књигу, отприлике овакав: она налакћена стоји на прозору горњег спрата, леђима окренута унутра, лицем напоље.
Као да се желео вратити назад, до некадањега, у сећању и свести затуренога „неоствареног сна”, који је сада надомештао родитељском љубављу.
Они нису дати непосредно, него онако како их јунакиња види доцније у свом сећању, а то значи и са извесном накнадном свешћу.
У Софкинрм је сећању заправо, па и у доживљају њеном преломљена - делимично кад није потпуно - историја хаџијске куће на гласу, која се
Јер је у Ђурђевдану и Увелој ружи та љубав истина у сећању, али на јави - оличена у девојчици из суседства, која живи с мајком, а зове се једном Паса, други пут Стана.
Још на почетку овог рада показано је да је у обема недовршеним верзијама приповедање било засновано на Софкиноме сећању, што даље значи и на њеноме немом, латентном говору.
„ја” ) и увођење просторне и/или временске разлике сасвим су уобичајени кад се приповедање у првом лицу заснива на сећању. Према томе, тешко да се ишта ту може узети као да је посебно карактеристично за Станковића.
Ликови Сеоба и иначе нису обдарени способношћу да далеко и широко разгранају мисао. Премда често у сећању пролазе кроз свој живот настојећи да га разумеју и у њему наслуте поредак, њихова мисао није толико заокупљена смислом
Када се у четвртој глави иза сна тргла после прељубе, госпожа Дафина је - по закону психолошког контрастирања - у сећању угледала лице Вука Исаковича. За тренутак су је занеле познате, присне црте мужевљевог лица.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У срцу се пали светлост која обећава да ће све бити виђено и сагледано у сећању и будућности и у себи самом. Дотле треба сачувати своје очи које гледају са некога зида и чувати се ослепљења и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Скочивир... Ту, поред села, тече Црна река. Изазивам у своме сећању то име и сећам се приче потпоручника Влајка. Ту негде, у близини Скочивира, јест, сећам се, излетели су они из
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
школе од 1718—1739, Прилог културној историји српскога народа, Бгд 1908, 152—3, пише ово: „Рајић је погрешно — по сећању — навео да је Козачински ову драму још 1733. г.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најфиније сензације, колико год да су лирски прозрачне, у сећању су осенчене горчином: имаго оца-жртве лебди у овој као и у наредним Кишовим књигама.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако се прича понавља. Поново ми васкрсава у сећању оних неколико месеци по мом доласку у Вратимље. Као и на Доротеја, Прохор је на мене устремио своје канџе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' послови таки са нама се десе, Кад расејан човек удара адресе. 1891. РЕАЛИСТА Познавô сам стихотворца у сећању мом далеком, И та бедна амфибија волела се с праљом неком.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Старац је међутим шапнуо Тоши, свом сину с оне стране, чудну ствар: да му је остала у сећању сенка разбојника на зиду, и да се она некако сасвим слагала са сенком авлијара Љубе кад чисти и накида се над метлу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
“ „Драги друже, Прочитао си и сазнао. Ти ће дани остати као најболнији у моме сећању. Не знам да ли ће се још кадгод родити такви људи...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Котлић за рибљу чорбу сети се колибе старог рибара. Ни тамо се врата нису затварала. Када је добро претурио по сећању учини му се да врата није ни било. Ој, како је весело крчкала чорба!