Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
од Стамбола града, од онога цара Појазета; друга књига од Будима града, од онога крала будимскога; трећа књига од Сибиња града, од војводе Сибињанин-Јанка.
града, краљ га у њој у сватове зове, у сватове на кумство вјенчано, да га вјенча с госпођом краљицом; која књига од Сибиња града, Јанко у њој на кумство зазива, да му крсти два нејака сина.
Зла Кајици срећа приступила, те не гледа стреле у Маџара, већ он гледа нишан за облаком: запе стреле од Сибиња Јанко, и устрели војводу Кајицу на зло место, баш под сису леву, токе разби, срце му расече; земљи паде војвода
бог и срећа даде: од војвода нико не погибе, разма главом Кајица Радоња; од Маџара нико не остаде, разма главом од Сибиња Јанко, и он бежи Вршцу на крајини.
42 БАНОВИЋ СЕКУЛА И ЈОВАН КОСОВАЦ Вино пију два добра јунака у Сибињу, граду бијеломе; једно ми је од Сибиња Јанко, а друго је Бановић Секула.
Кад се хладног напојише вина, те им винце огријало лице, онда рече од Сибиња Јанко: „Мој сестрићу, Бановић-Секула, откако си јунак постануо, јеси ли се икад препануо?
зеленом травом, па потеже сабљу бријеткињу, па је своју узапатио руку, — док повиках из грла бијела: „Ђе си, болан, од Сибиња Јанко? Погибох ти данас изненада!“ Па ме јунак јесте упитао: „О, бога ти, незнана делијо, од кога си града и племена?
Тадај сам се, дајко, препануо и у страху њему казивао да сам главом Бановић Секула, мио сестрић од Сибиња Јанка. Док завика остарјели ђедо: „А ти ли си, дијете Секула! Умало ти јунак не погину.
Насмија се од Сибиња Јанко: „О, луд ти си, дијете Секула! Јесам ли ти, болан, говорио да не идеш на стара јунака? Оно није остарјели