Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Добар краља кобак сукобио, сукоби га војвода сибињска, — с собом води три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа. Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо
Краљ му божју помоћ називао: „Божја помоћ, војводо сибињска!“ Војвода му боље одазива: „Здраво, краљу од Маћедоније, златна круно под небом на земљи, јасна звездо на Маћедонији!
Ал' беседи војвода сибињска: „Мили боже, да луда каура! Што би снаге, камену предаде“. Кад Кајица разумео речи, он отима камен од Маџара да белегу
Расрди се војвода сибињска, па припаса сабљу оковану, па се краљу под шатора шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније, оди, краљу, да се променимо: дај
“ Расрди се војвода сибињска, па ишета пред шатора свил'на па дозива војводу Кајицу: „Од', јуначе, да с' надстрељујемо, да бијемо нишан за облаком!
Влах Влашче — в. Влах водити — (значи и:) градити: Не води јој темељ од мермера војвода сибињска — Сибињанин Јанко војевода — војвода (војевода је због стиха) Војиновићи — в. бел.