Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Небо и звезде) 267 — Сви се радују Ђурђеву дну, само се њих седам не радују? (Влашићи — звездана плејада) 268 — Сивац море прескочи. ни копита не укваси? (Месец) 269 — Увече златно просо просу, а ујутру све покупи?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сам лончић у пољу ври. 106. Сва гора покисе, а четири прута не могоше. 107. Све по кући изгоре, а кућа оста. 108. Сивац море прескочи ни копита нескваси. 109. Сједа сједи у Сједину граду, цар је проси, окован је неда. 110.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Сијевај, Сивче! — гласније рече Стриц и размахну прутом. Звекну старудија. Сивац је и даље упорно ћутао као да у себи пријекорно мисли: — Бездушници једни, није вам доста толиких крнтија, него ми
Зато Стриц попаде с њега ону колску руду и распали га свом дужином — крр! Истог тренутка Сивац ђипну и трком нададе у ноћ. За њим се стуштише Лазар и Стриц одређујући правац према звекету старудије. — Стооој!
— Па ово је Стричев магарац Сивац! У два скока био је код магарета и одушевљено стао да га грли. — Драги мој, рођени, паметни!
— Шта је сад ово?! Батине с неба падају или... Дјечак попаде магарца за улар. — Ти си се на мене ритнуо, признај! Сивац само стригну ушима као да ће рећи: — Можда јесам, а можда баш и нисам.
даље мирно стајао и ћутао, Стриц узе да гунђа у великој неприлици: — Добио сам по леђима, грана је ту, преломљена, а Сивац нема руку! Шта онда? Или је ово неко чудо или сам ја магарац још већи од Сивца! — Ти си магарац, и то највећи!
— Стој — повика Мачак. — Знам ко је крив. Вирио сам иза дрвета и мислио да то тебе једе вук, а кад оно Сивац... — Једе мој шешир! — запањено додаде Стриц. — Еј, црни Сивче, зар не нађе бољег доручка?!
— Једе мој шешир! — запањено додаде Стриц. — Еј, црни Сивче, зар не нађе бољег доручка?! Кад би сад казали да се Сивац правдао и клео како није ни такао шешира, то не би било истина, нит би нам ко вјеровао.
Кад би сад казали да се Сивац правдао и клео како није ни такао шешира, то не би било истина, нит би нам ко вјеровао. Сивац је, право да речемо, поново кренуо да загризе показани шешир мислећи да му га нуде, али је Стриц, хитро тргао руку.
— А заједно с тобом сам читав читавцати магарац! — доскочи му Стриц и оба ударише у тако грохотан смијех, да чак и Сивац диже главу и пријекорно их погледа као да вели: — Будале ил се смију ил по глави чешу!
каубоји јашу коње, а Стриц је обично јахао магарца, па је зато и био ред да носи обичан сламни шешир, јер ни његов Сивац није био баш нарочито гиздав.
Досад бих трипут оптрчао земаљску куглу, толико сам се набјежао пред псима. — Зато тебе воли твој Сивац — тјешио га је Николица. — Ех, чудне ми његове љубави!