Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ИИ А сада прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу Црвеном.
Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и
Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!“ Залуд га даље другови вукли, упорни Сивко не диже главе, звали га, звали, скоро и тукли, ал пусти ждера неће из траве.
Кад одједном, једно вече, газда рече: „Стар ми Сивко, зла му мати, сјутра ћу га уцмекати и зовнућу Једног старца, да одере
“ Сивко миче увом живо, сав разговор прислушкивȏ, па му дође врло криво. „Радио сам преко мјере, мјесто
Бјежим одмах у свијет бијели.“ Скочи Сивко, па на врата, маглу хвата. Лута шумом, вјетар хучи, а на пању нешто чучи,
Док удариш длан о длан, четир друга створе план. Под прозор је Сивко стао, на њ се Жућа успентрао, на Жући се мачак кочи, а на мачка
“ Као труба Сивко њаче, пијевац громко кокодаче, Жућа вије као вуче, а Цицибан мијауче.
Смјестише се четир брата: Жућа леже иза врата, мачак чучну уз огњиште, Сивко пред праг, на ђубриште, а Мамузар, као очи, на високу греду скочи.