Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. Војводе задовољне, војска весела.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Идите одатле, прекупци трговци! Ја лава тог раним куму венчаноме, Белога лабуда деверу ручноме, Сокола сивога том драгу мојему.“ 126.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Хукне: њива се нарогуши, И блесну старе звезде у души. Стојимо покрај сивога плота, На граници између два живота. Са ове стране ограде: град. Са оне: Србија, и месец млад.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Што је фајде крити оно што је? Онаквога сивога сокола Црногорка јошт рађала није! Не могаше човјек нигда знати ал' је згодни али је ваљасти, ал' је мудри али је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Једино, на рубу тога поља, у заплећу врлетног брдашца, било је, а и данас је, подуго и повисоко здање од сивога камена; здање Богу намијењено — цетињски манастир.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Срце му брзо туче у браду прислоњену уз прса. Поред њега јури црно-бело, црно и бело, па се све смути у врелу маглу сивога уплетеног у грање и небо, што одједном зашкрипа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Одозго гледајући га, да се на некојим кућама цигла не црвени, није но гомила сивога камења. Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца!
Иво Полић попе се на највише место сивога зида у бршљану обрасло. С те висине погледа у двориште. Мртве леже у поподневноме сунцу претурене ствари старих
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и сокола; кад устанеш, ујко, иза санка, немој дати умље за безумље: ти не стрељај змију шестокрилу, већ ти стрељај сивога сокола“.
“ Ђипи Јанко на ноге јуначке, па он узе ту злаћену стрелу, па он мисли, на једно се смисли: „Зашт' да стрељам сивога сокола, кад сам и сам рода соколова? Волим стрељат змију шестокрилу“.
лепо говорио, кад си пошô санак боравити, да не дајеш умље за безумље, да не стрељаш змију шестокрилу, већ да стрељаш сивога сокола?“ Пита њега војевода Јанко: „Слатко дете, Секула нећаче, можеш ли ми ране преболети?
Кад ујутру јутро освануло, Дмитар узја вранца великога, и он узе сивога сокола, пак полази у лов у планину, а дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо, отруј мени мог брата Богдана!
Намјера га предвече нанесе на зелено у гори језеро. У језеру утва златокрила. Пусти Дмитар сивога сокола да увати утву златокрилу; она му се не да ни гледати, него шчепа сивога сокола и сломи му оно десно крило.
У језеру утва златокрила. Пусти Дмитар сивога сокола да увати утву златокрилу; она му се не да ни гледати, него шчепа сивога сокола и сломи му оно десно крило.
Кад то виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од'јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога сокола: „Како ти је, мој сиви соколе, како ти је без крила твојега?
виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од'јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога сокола: „Како ти је, мој сиви соколе, како ти је без крила твојега?
“ То је братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде ноћу у градину, те заклала сивога сокола, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: заклала ти сивога сокола!
заклала сивога сокола, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: заклала ти сивога сокола!“ Павле пита сестрицу Јелицу: „Зашто, сејо, да од бога нађеш?
чистога и сребра и злата: у злато су коња опковали, златни рати бију по копити, а на прси дивна силембета) и на руци сивога сокола, те Максима зета дозиваше: „На поклон ти коњиц и ђевојка, и на коњу и сребро и злато, и на поклон сива тица
оба брата њена; ал̓ о томе нећу говорити, већ ти хоћу дара поклонити, и на коњу и сребро и злато, и поклонит сивога сокола, и на поклон сабља од појаса.