Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Још се сећам „злочинства“ са кога ми је добри отац на смрт осуђен био, па често у поноћи, кад се мисао удуби у сиву маглу далеке прошлости, ништа више не бих пожелео но да ми нико у роду са другог злочина не буде осуђен...
— низ блеђано лице саме се котрљају, а она им и не брани; кадикад само што дубоко уздахне, после погледи кроз прозор у сиву даљину, па онда на далеким планинским врховима удубе јој се мисли.
у мислима својим и слика у разноме виду: час јој се чини да га гледа како се наслонио на дугу пушку, па гледа кроз сиву маглу у њену белу кућицу; после јој долази као да види у даљини где јој даје знакове да ће јој доћи, чим месец изиђе...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
“ и „Устани!“, као што се командује нама? док, преко реке, гледам ону сиву обалу која постаје све зеленија, и у мени, спаљеном до темеља, ово сивило почиње да се зелени! 8.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
месец споро залази за хуме, Далеке и црне, кô слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, Кô олово мирну и сиву, у мраку. Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дрхћу у своду.
Јер заљубљен поглед жене добро види У очима нашим, кроз сиву дубину, Све трагове којим непријатељ мину, И његов сен као тамни сен на хриди.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као да га је неко невидљиво Сунце обасјало, кроз сиву, снежну, маглу. Ништа њему клетве Стритцескове не могу. А није био више љубоморан на Павла, али га није ни поштовао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На лепом летњем дану, кад сви изађу из кућа, особито изненађује ова црвена боја, која одудара кроз сиву боју земљишта, камених кућа и плочних кровова.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
румен у лицу, а после тога му кожа доби тамнозелену боју и, на крају, кад више није могао да корача, она пређе у сиву боју земље пешчаника.
Ноћ је увелико развијала фотографски сиву зору. Пробудила га је у шест. – Време је да идете! Помиловао је по нози, али она је већ била одевена: – Добро
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пограби га чврсто, утопљенички, као да се спасава од читавог свог варљивог живота који га одвуче низ матицу, у тужну и сиву бестрагију. — Дане, Дане, камарате мој, одакле ми то дође! Одакле?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
а камо л' крвник у плашту сиву, а камо л' паук, а камо л' црв! Па нек и твоје срце прехладни, тек да те паук не једе гладни, тек да ми ниси стрвини
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Фарбају на нама, у сиво, све што би могло да блесне на сунцу. Претварамо се у сиву, плаву гомилу, као у прашину. Затим се ближи дан поласка на бојиште и батаљон приређује банкет, у кафани, код моста на
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Узун Мирко улази у собу, малу и сиву, у соби само четвртаст сто, око стола само људи и њихова лица, млада и сива. Не препознаје он њих, не препознају они
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
је месец давно зашао за хуме, Далеке и црне к'о слутње; и снови У тој мртвој ноћи пали су на воду, К'о олово мирну и сиву, у мраку. Јабланови само високо у зраку Шуме, шуме чудно, и дркћу у своду. ...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Плутају водене главе, са закучастом клицом главобоље која се зарила негдје дубоко у сиву масу мозга, плутају у поплави мјесечине, њишу се у ритму баркароле попут одбачених нагљилих лубеница у прљаво-опалским
” Коса, безгласна киша што проткива сиву основу. Пролазност клизавих сребрних нити у стрпљивој четворини прозора. У наткривеном тријему гости играју партију
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
креће кроз видно поље и за десетак секунди нестаје на левој страни, остављајући за собом прилично непријатну и тупу сиву позадину, која врло брзо уступа место таласастом мору облака, који као да покушавају да се уобличе у живи лик.
Ћипико, Иво - Приповетке
При крају, у зиду, испод котла што је пуштао пару као сиву маглу горела је жестока ватра. До огњишта наслагана су дебела дрва: трупићи и цепотке, а по тлу разасуле се просушене
Протегну се и, узнемирен, коракну неколико корачаја. ...Сутон пољем пада. У своју сиву, меку светлост заклања заселак и заодева далеке планине.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Поглед ми се оте кроз проређену сиву ноћну замаглицу у недогледне небесне просторије, поднизане сићаним звездама, а за погледом постепено се расплинуше у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада баш распали нека бугарска хаубица. Али ми се сјурисмо у седло између врха и Сиве Стене. Управо, ми ту Сиву Стену нисмо ни видели тада. Магла је још увек била густа као тесто.
А, сем тога, треба знати и ово. Нападајући Сиву Стену, ми у исто време ударамо с бока и на положај Старков Гроб, који се налази на крајњем крилу леве хоризонталне
Али ако ме артиљерија помогне, ја гарантујем да ћу заузети Сиву Стену.“ „Артиљерци кажу да не могу дејствовати због магле.
Командант нам се обрати: — Господо, предстоји нам још један задатак. Напад на Сиву Стену. Наш командант одреда опирао се и доказивао да се не врши напад без артиљеријске припреме.
Изнели су ме из заклона и положили на једну узвишицу, одакле сам видео ту Сиву Стену. Цела падина била је покривена мртвим људима.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1875. КАО КРОЗ МАГЛУ... Као кроз сиву маглу Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа
Ћипико, Иво - Пауци
Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала. Раде даље премишљаше ... И тек што назрије сиву, зимњу јутарњу свјетлост кроз пукотине врата, диже се и приђе ватри.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Пригнувши се као гуја, Коњ Океанин мрси гриву, И с фрктањем, кô олуја, У даљину лети сиву. Кличе пана, као чајка, И све ближе мети стиже, А за њоме витез гмиже Кô чивутска таратајка.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
САВЕ Путује по мрачној земљи Штапом пред собом Мрак на четверо сече Хитне дебеле рукавице Претворене у мачкетине На сиву војску мишева Одвеже вериге сред олује И земљу од старе храстовине За стајаће звезде везује Пере шапе својим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Давно је било прошло подне, када се заустависмо код граничног камена. Дан тмуран и хладан, сав огрезао у сиву белину из које штрче оголела дрвета, као раширени прсти у костура. Заустависмо коње, са којих је одилазила пара.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с' опреми црни Арапине из приморје са бијеле куле: он с' обуче у рухо господско, а припаса сабљу оковану, па опреми сиву бедевију: потеже јој седмере колане, заузда је уздом позлаћеном, па привеза чадор у теркију, и са стране тешку
Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе! Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје