Употреба речи сига у књижевним делима


Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Био је одушевљен. Одмах је извадио из торбе брадву, прилетео стени, замахнуо и ударио. Сечиво је лако ушло. „Сига“, викао је, „људи, па ово је чиста сига.

Сечиво је лако ушло. „Сига“, викао је, „људи, па ово је чиста сига.“ И збиља, био је у праву, јер се зачас под његовим радосним ударцима у порозној стени отворила рупа.

“ И збиља, био је у праву, јер се зачас под његовим радосним ударцима у порозној стени отворила рупа. „Па шта ако је сига?“, питао сам равнодушно. „Како: па шта?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Рајнхарт лежи у сандуку као неки гуштер: сув, тврд, некако сав зелен. Ветар, студ, кише и увек мокра сига истрошили су га. Наочари су скинуте, и тешко је познати лик и без очију и без наочари.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности