Употреба речи сигурно у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја не знам, а он је ћутао. Кад ми је видео истрцани шињел, што сам од цара добио, сетно се насмешио. Сигурно је мислио: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо — а шта добисмо!...

„Куда ли ће?“ рече тетка за себе. „Сигурно због тога несрећнога комесара?... Боже мој, боже мој! Шта ли неће овај наш јадни народ препатити!...

Е! Е! — То мора да је потера... — слушајући капетанове речи, мислио је Миладин... — Сигурно ће за неким хајдуком. Кад смо стигли пред манастирску механу, изиђе механџија пред нас, поздрави се са Миладином као

Учитељ не знаде шта ће му врећа, али га не хте питати; мислио је у себи: кад је носи, сигурно му и треба. Сељаци их на путу сретоше, здравише се с њима; а после, кад би они већ минули мимо њих, питаше се: —

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Како је пространо, могло би бити и цев! Зна ли ико да каже шта је ово? Шта је да је, пучина сигурно није! Дао бих главу да је ово земуница! Ако није земуница, онда је трап! Ми смо овде под неким поклопцем!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

се да смо сви царева раја, морао је оно све отпратити на Дрину и на Бадовинци Турком предати и квиту узети, како је сигурно све царско Турком предао.

а у многих по један фишек у пушци, који говорише: ,Нећу пуцати, док к њему не дођем и убити узмогнем (узмогу и узнам) сигурно̓. Онда их распусти, но да буду готови сваки пут, кад их позове; распусти зато, да Турци децу не поробе (потребе).

Опет уверите се да ће све то до 26 дана сасвим другојачије бити, за то доба моћи ће наш јелчија за вас сигурно штогод добро издејствовати.” 5. фебруара оде г. Фрушић по други пут код штатсрата г.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Све је то скрхано у авлију код среске куће. Сви су мислили као сигурно да ће Сретен изгубити, и већ га беху неки почели жалити: »Еј, сиромах Среја! Како је налепио!

Кмет одмах посла бирова с писмом капетану да се у Космају нашла необична зверка; нико не зна под сигурно шта је, али ће јамачно бити дивљи човек.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ено, види, како се ребри!... Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!... Лакше... лакше!... За онај цер онде!...

Премишљао је: — Сад идем Деви... Он ће ме упутити... Он ће ме поучити... Он ће сигурно знати где се опи налазе... И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.

Заврзан се одазва лавежом. Лавеж се опет зачу... Харамбаша спусти оружје и насмеши се. — Сигурно какав глас — рече. Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. — Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? — Нешто има!.

— Тако вала, тако вала!... Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? — А... хоћу, хоћу! — А ту ће сигурно бити и поп и кмет... Турчин застаде. Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: — Шта ти је?

Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце... Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!... Баш сам будала!... Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...

— Бог те живео! — Ако их тако похватамо. — Сигурно. — Овда, пошљи ми Лазу. — Хоћу, хоћу, како не бих! И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...

— Јесте уморни? — упита Станко. — Нисмо. — А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!...

Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио. Старине се дивише распореду и паметним заповестима.

— рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. — И ја — рече Јован. — А Лазар побеже? — упита Станко. — Сигурно. — Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме! Сурепе! Заврзане!... Хајде са мном!...

Заврзан се нашали: — Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!... Шта велиш ти, Сурепе? Суреп само слеже раменима.

— Јеси вичан свакој муци и невољи? — Не знам шта би у добру радио!... — Умеш ли пушком гађати? — Сигурно као дланом. — Јеси пливач? — Као патка! — А ронац? — Као риба! — Умеш ли погинути?

Изгледало је као да су се скупили на какав договор. Попа устаде иза совре и зовну Станка. — Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш. Видео сам кад ти је Зека пешто шапутао. — Јесте, попо, али преко Дрине.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

скупи се и упреподоби и зажмури као да је равнодушан према свему, а међутим само вреба, и на што баци око — то је већ сигурно његово.

Мило обома, и њему и њој. »Нема сумње, — мисли и једно и друго, — то се мене тиче! Њему мило што зна да то сигурно не пева госпоја Сида попадија, а њој опет тако исто што је сигурна да стара тетка Макра не удара у тамбуру.

А, то се не сме више тако оставити ни трпити. — А, па видећеш само сутра! И сутра ће сигурно бити ларме по сокаку. Ето и господин Пера се од ото доба формално одбио од нас, па га нема, ређе нас посјећује.

— Па кад праве баба-Тини, а што ће онда ваша Јуца, ваша безазлена и кротка ћерчица на прозору?! Сигурно се одала на астрономију и звјездочтеније — вели заједљиво поп Ћира — па погађа ’оће л’ бити рата, и ко ће добити

оног младог, здравог, лепог,... та знате га сигурно... берберског асистента. Та како да га не знате?! Оног што увек залепи мали к’о младеж округао фластер на доњу вилицу,

— трже се Пела мајсторица. — Па попови,... ови... наши. — А кога су, рекосте, тукли? — Хе, кога: тога који се неће сигурно пофалити. Бајаги, не знате! Ви не знате! — А откуд и да знам!

Коме се сад обрати, мислио је и слутио поп Спира, тај ће му сигурно наплатити сад и оно што се, бог те пита кад још, бадава возио, па ће му пресести сва вожња забадава.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Јер су онда знали како ће Цопа сигурно, и без страха, прљајући све око себе, да се увуче у газдин дућан, да седне спроћу газде на улаз, разбаца штапове,

И, да није оне колије, не би могао човек да га гледа. Али та колија на њему, некада лепа, сигурно кога богаташа, ублажава. Сви га познају. Прилазе му.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— А шта је то друго? — Ви ћете то добро поњати, — рече смешећи се Љуба. — Ви сигурно мираз подразумевате? — Канда сте погодили! — Ала сте ђаво, тек вам је пречи мираз него девојка.

Почитајеми господар Редић! Жао ми је што тако мњеније о мени имате; што се тиче погрешака младости, знам сигурно да карте мислите, ал' ја ако се картам, то се за моје новце картам, а нисам хтео алатуру прокартати; немојте се даље

— но само је зло то што је врло нобл за њега. Мајка држи за сигурно да ће бити шта, премда Милева мало навише тежи. — Љуба остаје при првом, тојест да сутра отпутује.

Но после ручка почне се важан разговор. — Ви ћете сигурно знати у каквом сам послу дошао к вама. — Нагађам. — Вама се моја кћи допала, је л’ те?

— То би’ баш рад чути. — Знате, ја имам напољу прилично новаца. — То је врло лепо, само ако је све сигурно и дужници плаћају. — Не брините се за то. Видите, моја Анка добиће још за мог живота две хиљаде шајна.

— Ништа; док ми не поручи, нећу ићи. — Тако и треба. Кад Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути. Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку. Иде Љуба са чика-Гавром да је види.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Ама људи, ама ја вам... ама ја сам чуо. — Господо, то је шпијун, мора бити шпијун. — Сигурно, сигурно шпијун. Па пун је Београд шпијуна. — Шпијун заиста? — Зар већ? — Доле, доле, долееее! — Ево шпијуна.

— Ама људи, ама ја вам... ама ја сам чуо. — Господо, то је шпијун, мора бити шпијун. — Сигурно, сигурно шпијун. Па пун је Београд шпијуна. — Шпијун заиста? — Зар већ? — Доле, доле, долееее! — Ево шпијуна.

— Ама ту су коњица и трећи позив, поседају границу и осигуравају мобилизацију. — Ја, много вам сигурно осигурање! — А комите? — Батали комите, они су све и направили. — Наравно комите и жандари.

Ја не знам шта се све ово ради и не могу никад ни знати и само је једно сигурно, да сам ја сав човек од патње. Да могу некако да затворим разум овако као очи и савладам ову махниту своју осетљивост

И тај рат, мора се признати, има своје до бре стране. Ето, од овог часа већ капље, полако али сигурно, моја капетанска плата. Па шта ја тражим?

Е па, да ли би онда оно урадио? Дакле, ево у чему је ствар: ја то не знам баш сигурно Али знам ово: да сам у свом животу често сретао многе људе чија ме је бистра и свежа разборитост, једна дивна јасноћа

Не сећам се ја ни мобилизације, ни објаве рата, нити знам шта сигурно о узроцима његовим, сем оних неодређених фраза и општих места што их велико и мало сваког час а брбља и понавља.

како је ужасно жртвовати онаку младост и како њено кукавно и уцвељено тело трпи, гори и копни без миловања; да ће сигурно умрети од туге и исцрпљености. „Господе, — пи сала је — зашто си ме ставио на оваке жестоке, грозне муке?

То је сигурно. А ово ће се све лепо удесити тако да нико и не посумња и баш је сад згодна прилика да се она одлука приведе у дело.

„Па све су, у опште, врлине негативног порекла, — мисли Јуришић —, али једно је сигурно: да би ови овде исто урадили кад би били у његовој кожи и ако би истински волели ону жену. А он је њу истински волео.

Разуме се да сам га држао чврсто докле год је требало и да сам његов револвер истргао, испразнио, и оставио га на сигурно место. Збиља је страшан изгледао у тим тренуцима.

Зато и ја умирем, трулим, распадам се. Јер ја бих живео тек у оном радосним осећању. покрета ка сигурно бољем, у оном грозничавом грчу рада, окружен примерима што буде ону завист за племенито такмичење, у немирном, живом

Африка

Тако овде нема ни стараца ни баба, ни деце која би већ сигурно умела да корачају. Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство. Сами за себе кажу: „Богати смо!

И онда опет ноћ сасвим тамна. Изненада јасно, као највећа звезда, засија око пантера. Он нас сигурно види али нас се не боји и трчи нам право у сусрет: не да би нас напао, већ да би наставио свој пут ка реци од које

Други цвокоћући протрче крај мене кроз Пошто је одмах изнад нас планина, сигурно је да ниједна ноћ овде није топлија од ове, и чудно је зато да племена нису пронашла никакву одећу која би их

Тако сам видео ја овога младог уништеног човека у посети код Швајцарца. Сигурно да је са домаћином већ говорио о мени пре но што ћу доћи јер се одмах чим сам ушао заинтересовао за моје путовање.

Пантер или баук сасвим је исто. Зато и Меј сматра да, пошто је са Самбом сигурно све свршено, боље је поћи. Н. се слаже с њим, очигледно што му је досадно да чека, а судбина Самбе, који ми је

„Не може се казати да је хистерик мислио сам у себи, „јер не губи власт над собом, али да је извраћен можда луд, то је сигурно.

Али сви познаваоци, и Н. и пратиоци, рекоше ми да ће кроз коју годину бити сигурно лепотица. Иако је све у ствари шала, иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане

Није било опасности да то ко види, јер никога не би ни за чудило ни наљутило. Било је чак сигурно да нас црни сељани, који нису мање љубопитљиви од зверова у пољима, посматрају из помрчине.

— Шта је било? — упита Н., који се пробудио. — Мислим да је нека животиња ушла за време док сам писао. — Сигурно тигрова мачка, — рече он дремљиво; — само она долази до колибе! Не бојте се.

Горе је острвце које је столећима било једино сигурно седиште француске посаде у западној Африци. Сви излети у унутрашњост копна, трговине, преговори са црним краљевима и

Црњански, Милош - Сеобе 2

Шта би они хтели, вели, зар се може и замислити да буду као нека држава у држави. Статус ин стато? „У Бечу се зна, сигурно, да је турским ратовима одзвонило. Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна. Па нека иду откуда су и дошли.

или страшни суд, или вечност, па су и сами понављали, за свештеником, „ин саецула саецулорум“, али нису знали, сасвим сигурно, шта после? – тако су и ови, шизматици, знали немачки.

“ Затим, још нешто промрмља. Иако се то, што је Енгелсхофен промрмљао, није чуло, Гарсули је, сасвим сигурно, погодио. Он је чуо како Енгелсхофен мрмља „јер сте“. А шта су, Гарсули је већ знао.

Пред њим се указа мисао да би било боље да из Турске нису ни излазили, а да је, сасвим сигурно, зло, што су у Аустрију дошли.

А Трифун је слутио да није сигурно да ће се опет састати. Кад му се последње дете родило, био је осетио да га госпожа Кумрија гледа неким погледом у ком

А не да га ухвате у колима, као кад се вози на параду. Он ће стићи до Бестушева, сигурно, али само ако буде путовао сам, тајно, ноћу, као сен.

Иако су га били денунцирали његови сународници. Павле ће, међутим, са тим човеком, моћи да путује, лепо, сасвим сигурно. Божич је отмен према непознатима, а поносит и на своје јунаштво, и на женино богатство.

Са осећањем да је опет стигао некуд, куд није намеравао ићи, а откуда није сасвим сигурно да ће у Росију отићи. Било је много вике и смеха, док су се сви разместили по кући и док су лакеји сваком донели

А знао је да је све то, што је, дотле, за њега, на свету, било јасно, сигурно, познато, заувек прошло. Да ће се, одсад, кретати, као у неком сну и привиђењу.

Исакович је знао да ће и Копша моћи, тешко, да му помогне, и да, ни ту, у Бечу, још није сигурно да ће жив стићи Бестушеву, али је и даље корачао са надом у своју звезду зорњачу.

Помисли да је сад свему крај. И њему, и његовим братенцима. Повешаће их, сад, сигурно, на авлији Енгелсхофена, или тврђави грофа Гајсрука, у Осеку. Никада више неће моћи, ни да виде, Росију.

Ражалошћен њеном младошћу, Исакович јој онда, тужно, рече да потера има да крене и да ће стићи сигурно Зековича. А она му се приби уз груди, мољакајући да само данас не креће потере, а сутра може колико оће.

Теодосије - ЖИТИЈА

Као сигурно ми говорим ти, и веруј ми уместо земаљског царства, за које — ако мене слушајући оставиш и к нама дођеш — небескога веч

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ово ће лако примање сигурно учинити да се брзо промени карактер централног типа. Пошто већина људи централног типа говори дијалекте који чине

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Па шта ја ту могу — смркло, па смркло. Мора да неко има у џаку док се он тако миче. А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не види. Поред кола промиче ред старих врба.

Сад ме мој чича Тришо некуд вози, а сигурно на добро мјесто доспјети нећу. Настрадао сам, надрљао сам, обрао сам бостан, оде ми кожа на шиљак!

— И мени мирише вино! — узвикну чича Тришо — сигурно је близу нека крчма. — А мени вјетар наноси дах планинског сијена. Значи да та крчма има и шталу — досјети се магарац.

То је дубоким сном спавао старина Крушкотрес Кукурузовић, преморен од бјежања. — Охо, ево их! Гле како крупно дишу, сигурно од страха! За сваки случај, Брко опрезно испружи руку, напипа нечију длаку и весело прошапута: — Они су, они!

Сад ћу да их распалим тољагом! Чича Брко високо подиже тољагу, тако високо да би сигурно дохватио до звијезда само да му није сметао камени свод пећине. — Предајте се лопови!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части. Може и више, али на једну годину можеш онако сигурно да рачунаш. АНТА: Ко то? СПАСОЈЕ: Па ти! АНТА: Зашто ја? СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство.

ШВАРЦ: Хвала, верујем... само... је л' сигурно да ћу ја сутра добити нов пасош? СПАСОЈЕ: Сутра или, рецимо, прекосутра. ШВАРЦ: А кажете, могу бити безбрижан?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Схватао сам. Без оног ,,млади пријатељу” цела ствар би се завршила опоменом разредног старешине. Овако ће, сигурно као што је сигурно да постојим, пасти укор.

Без оног ,,млади пријатељу” цела ствар би се завршила опоменом разредног старешине. Овако ће, сигурно као што је сигурно да постојим, пасти укор. Било је три минута до краја часа, а један врабац отресао је крила у жбуну испод прозора.

Почех да мрзим њихова равнодушна лица. Мајмуни којима је упала кашика у мед, а они то чак и не виде! Рашида и ја сигурно не бисмо имали таква лица да смо на њиховом месту. - Ипак ћемо кад почне лето, и ми кренути, Рашида!

У млаком, златном ваздуху, мирисном као мед, њена су уста била полуотворена и руменкасто свежа као прве трешње. Сигурно би била и тако хладна да сам их додирнуо, али ја их нисам додирнуо.

Новац за биоскоп нико и није тражио од њега. То сигурно не би ни добио. Због тога смо сви имали потребу за ужасно много свезака и уџбеника којој је он доскакао довлачећи у

” Ко је била та Соња нисам успео да сазнам. Миша који је употребљавао француску читанку место дописнице сигурно је већ отац породице, ако није говедо са свих страна.

Једино што је сигурно: Соња ни други пут није дошла, а лаф је опет написао: „Чекам. Дођи! Дођи. Дођи!” Није одговорила, а верујем да није ни

Прозива ме. Прозвао ме је. Готов сам!” Сада сам већ сасвим сигурно знао да недолазак оне Соње није био трагедија за њега.

За тренутак сам се укочио и причинио се јако заузет удицама. То ју је охрабрило. - Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно. - Како знате? - шапнула је и ставила прст на уста као да се боји да неко не чује. Тај неко, међутим, није постојао.

Није брат зевзек, другом ти то! Шта, шта кажеш? Вечита љубав? А, да! То си сигурно негде прочитао? Зашто прочитао? Зар је већ све записано у књигама? - Не волим књиге... Знаш, ја волим...

Кад га узех у руке, учини ми се да се миче. Сигурно неки зец или мачка! Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида?

Рашида је још стајала непомично. Тамо где јој је кожу покривао бикинац, сигурно су биле беле пруге. А можда сунце продире и кроз платно? Ако окренеш главу само мало, моћи ћеш то да утврдиш!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Господару Софри је дан дугачак као година. Наступи двадесет први дан. Лечник каже до сутра ће сигурно што казати. И доиста, други дан изрече да је Кречар спасен. Но сада треба Кречар да се мало опорави. Бар осам дана.

— Како фашанге прођу, одма’ ћу корак учинити. Сад мало нек још кроз балове прохујамо. Код Чамче ће сигурно бити још који бал, па ћемо их, опет, ми у госте позвати.

као што ви кажете? — Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно, да се одма’ ствар прекине. Верујте, он ће се упочетку љутити, ал’ мој муж ће га утишати, па ће одма’ попустити,

Писмо је овако гласило: „Љубазна Лујзо! Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи. — Твој Ш. К.

Црњански, Милош - Сеобе 1

најлепши на небесима, и да ће, одмах сутра, имати да возе госпожу Дафину у Јазак, где има нека вода од које ће се сигурно излечити.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“ Онда ће јој се, кажу, сигурно јавити суђеник у сну.⁹ У Поповцу девојке уочи Ђурђевдана наберу разне траве: зановети, зверице, рибице, повратиче итд.

и живахно дете, наједном без икаквог разлога, сневесели и постане плачљиво, зловољно, злојешно и болешљиво — то је сигурно од урока, каже се у народу. „Дете ако је слатке крви веома је слабо од урока“, пише Милићевић.

²⁹. У ђевђелијској кази, када дете почне да хода а још није на ногама сигурно, њему се сече сопка (уже којим се спутава коњ).

Мало дете у нормалном току развоја, без нарочитих тешкоћа, полако али сигурно израста у одрасло, полно зрело, разумно и одговорно људско биће.

) За сазревање је потребно времена, оно се одвија споро, али је извесно, сигурно. („Много треба времена док од детета човек будне“.) Пребрзо сазрети, сматра народ, није повољно.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Досадило ми је то све! Завршила је с предјелом, прешла на цигански котлет и мешану салату. Ех, Жужи! Казала си му сигурно да губиш време с њим, кад стигосте до пите од јабука. Ниси то смела да му кажеш! – А шта би са тим временом'?

видим у пролазу, ти зидови о које се очешала моја срећна и лепа досада из педесетих година, све ће ми то једнога дана сигурно затребати, али како да задржим све те призоре када тако брзо промичу с ону страну стакала, попут телевизијске емисије

све до трепавица, поклони његовом кретању неочекивану елеганцију – а час касније зарони у неки чудан мирис, који сигурно није потицао из његовог града, и још чуднији начин играња, у коме се девојка приљубила уз његово тело за нијансу

Истина, кошуље су се већ сигурно убуђале, а књиге — биле су углавном позајмљене; коме је до књига? Али, опет! Било је тамо неколико драгих фотографија,

Где су данас они елегантни момци са Теразија? Сигурно су већ одавно угојени и помирени са просечношћу. А Жан Жик, још витак — сама кост и кожа импрегнирана димом вечитог

—Дођи овамо! нареди му цариник, громада од човека. —Дођи да те мало претресем . . .Такви као ти сигурно носе дрогу! Шта ми је све ово требало, мисли Жан Жик, док га цариник одводи у неку собу мутних, стаклених зидова.

Жан Жик је одмотавао унатраг успомене у глави. —Ах, да!—сети се.—Остао сам ти сигурно нешто дужан? —Тачно! — потврди шеф и даље без израза. — Остао си нешто дужан.

Жена се осмехну: —Онда сигурно знате и кога је све доводио овамо? —То више није важно! — прекину целу ствар човек. Знаш—рече—он годинама игра на

— Идеално за децу! — рече Поп. — Аха... — Шта мислиш колико овде кошта дан? — Појма немам... — Испод триест сигурно није! — процени одока Поп. Грудва пређе из светлоплавог у љубичасто. — Причувај ми је мало!

опет те не бих стигла! »Ваш муж није тренутно овде! Хоћете ли да оставите неку поруку?« Смеју ми се сигурно иза леђа... Те облајхане кучке из твоје канцеларије! – Мислим да си се мало удаљила од теме...

« А после, кад оду, она змија ће, наравно, прва рећи: »Одакле им само паре за онолику кућу! Сигурно не од плате! Наравно да није од плате. Данас сви краду! Али мораш да будеш на месту где је могуће красти!

— Не, не... — размишљао је њен муж тонући све дубље у столицу. — Овај наш пре робије сигурно није био конобар! Баш бих волео да знам шта је био! —Што га не питаш? — замумла девојчица пуним устима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Опет наста дуго тајац, који прекиде Стево Бајов: — А да су те по несрећи јутрос ухватили, би ли те убили? — Сигурно — поврну ускок, осмијехнув се и махнув руком. Мргуд Шутов загледа се значајно у кнеза.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

поступке и прописе; бављење тематиком детињства није предуслов настајања оваквих дела; најзад, у дечју књижевност сигурно не цпадају ствари које пишу сама деца.

” Свакако је добро што деца нису упућена искључиво на дечје књиге; али без њих, то јест без неких од њих, сигурно би била сиромашнија. Као и одрасли, уосталом.

Достојевски и Андерсен се не искључују: могло би се, сигурно, утврдити чак и извесно допуњавање њихових визија. Расправа о првенству, о важности и нивоу, ту постаје беспредметна.

” 11 Та моћ се, сигурно, може потврдити и у поједностављеним визијама, доступним деци. Такво схватање, дечје књиге било би у духу нашег доба,

Али, да је и нису прихватила, она би, као висина израза, сигурно постојала, вероватно у оквиру хумористичког корпуса. Са јачањем критичког и самокритичког односа према поезији било је

Дечји песник може деци бити драг управо зато што се не стиди своје наивности, али разговор о томе не спада овамо. Сигурно је да се процењивање вредности дечје песме не може препустити детету, које, без искуства и мерила, показује једнаку

ПОБУНА ПЕТЛИЋА И Змајево дете је дете честите грађанске средине, чије је место у друштву сигурно, задаци јасни, обавезе утврђене. У том детету песник осећа будућност нације, њену сутрашњу снагу.

Из свог скровитог кутка дечја песма нагло закорачује у свет, крећући се кроза њ слободно и сигурно: Од излога бакалнице.

Приђе ли се тим идејама и таквим местима необазриво, подлегне ли се њиховој инерцији, оне ће, сигурно, разблажити и обесмислити оно што смо имали да кажемо. Окренемо ли им се с потребном иронијом, сусрет ће бити плоднији.

Из неприлике се некако извукао, дугове је отплатио, али се у суровом свету никада није могао осећати сигурно и пријатно.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Дабогме, кад је њено ружно. МИЛЧИКА (гледи на пенџер): Јао, мами! Ено је сокаком, сигурно ће к нама. НАНЧИКА: Нек иде к врагу! 2. ЕДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЕДЕН: Идеш ањам... НАНЧИКА (на њега): Еређ поколба!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

туђа мишљења која је са свих страна прибирао била су разнолика, често и противречна; он сам нема поуздану основицу, сигурно знање и критичан метод, и немогуће му је да тражи праву историјску истину.

Али све је то радио »без икакве књижевне намере... него само за себе«. То његово тврђење у целини није сигурно; али је извесно да је у доба око 1813. он врло добро знао српски језик.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.

Он се преврташе с једне стране на другу и не могаше да заспи. Она сигурно још плаче, мишљаше он. Она каже да је несрећна. — А зар сам ја срећан? - запита се он и луташе очима по тами.

Она је то видјела, а још више је то осјећала у себи. И он сигурно већ поново спаваше кад изађоше кола из села и почеше се пети уза страну.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом. — Дакле, да кажем Каји да је то сигурно? — Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се. Оде свак на своју страну. У кући сва три дана журба.

— Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом. — Дакле, да кажем Каји да је то сигурно? — Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се. Оде свак на своју страну. У кући сва три дана журба.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Како се тамо може сликати? — Ено га, богами, сједи на кориту и нешто молује — потврди сад и лопов Сава. — Сигурно прави некаква свеца. Дјед се зграну и застаде насред авлије.

Цоцну стрином у гомилу сламе, подбочи леђима засјечену обалу иза себе и гргутну: — А мој брат Раде сигурно у млин отишао, а? — У млин — одвали самарџија. — Е, баш добро што није ту.

Није баш сигурно да није згодио и у бољшевике, који су упљескали свога цара и у цркве коње увели. Гонетало се тако и наклапало,

Канда исто мисле и ови моји пријатељи, јер чим је у шипражју нешто шушнуло, Вачкоња начуљи уши. — Сигурно сељак, Оченаш му његов! Не каже он ни „неки сељак“, ни „какав сељак“, ни „сељак из околине“, него само „сељак“. Сељак!

— Сигурно Крајишници! — весело крекеће његов пратилац, дојучерашњи ђак средње трговачке школе, родом од Краљева. — А одакле им о

Ова твоја, ако је и будаласта, бар је на сигурно мјесто оставила. Командир се прохода тамо-амо по соби и опет се заустави пред столом.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Он није имао доказано оно што су теби још прадедови доказали. Што је теби сигурно, њему није. Он и у сну мора да стрепи, да осигурава.

АХМЕД: И онда? СУЉО: Дише, ко да је трчала узбрдо. Ништа ја, ћутим. Не брзам, идем на сигурно. АХМЕД: Па већ ти је сигурно, није ти џабе дала толику храну! Кошта то! А плус је и удовица! Шта ћеш сигурније?

СУЉО: Дише, ко да је трчала узбрдо. Ништа ја, ћутим. Не брзам, идем на сигурно. АХМЕД: Па већ ти је сигурно, није ти џабе дала толику храну! Кошта то! А плус је и удовица! Шта ћеш сигурније? СУЉО: Не знаш ти жене.

Колко пута мислиш да видиш све, а оно испадне да ниси видео ништа. Мислиш да све држиш у својим рукама, чврсто и сигурно, а на крају испадне да си чинио онако како је хтео неко кога и не знаш.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У споредној соби лежаше стрина. Сигурно је била много болесна, јер моја мати и друге жене час по час излажаху и улажаху шапћући.

— Седи! — узе место њега мајка му. — Не излази. Нешто је болешљив. Сигурно нека „редњичина“. А и ово време лошо, па... — И поче главом, кроз прозоре, показивати на време.

Чело главе седео је на столици омален, црномањаст човек. То је ваљда био тај његов друг, Аритон. Марике није било. Сигурно је у кујни. И оца му није било. Он као увек, чинећи се томе невешт, ваљда је легао, тобож да спава.

да је то Марина рука справљала, и, кад је чула да је болестан, да је, шаљући му понуде, справљајући му их, можда, сигурно и плакала за њим, ваљда помисао на то учини те се он реши и рече: — Дај! — И на то жељно, халапљиво загризе крушку.

Само из велике, гостинске собе видело се како на средини собе свећа гори. То је сигурно била његова свећа, упаљена му више главе. Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му.

Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ. То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао и увијао у оне

пре, док је била девојка, што није смела ни у кога да погледа, јер ако погледа ко зна шта може тај помислити о њој. Сигурно рђаво, бешчасно.

Али доцније, а најглавније што је знала, уверена била да ће тај који ће је узети сигурно бити гори, сиротнији, старији, а и то да опет, још једном, мора бити, да се мора преудати, тј.

(Сигурно покојника, што му у његовој кући и његовој жени говори за другог мужа.) Но свакад би јој Аница ту њену бојазан, стрепњ

се болно, равнодушно насмеја на мајку, погађајући унапред да ће бити опет какав нов просилац, али сад ваљда бољи. Сигурно богат, имућан. — Добро, добро, нане: који је?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тражећи он коме би новце на оставу дао, види неког старог у веома богатој трговини хаџију, те помисли: „Овдје ће ми сигурно мјесто бити да их оставим“, — па најпослије на то смисли и у магазу хаџину униђе.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ Те: „Богати, како је то имати ћерку? Сигурно ти већ пред вратима чучи туце швалера, а?“ Систем да се изврнеш у несвест! Мој матори ћути и пуши.

Ко? И зар, драга матурска комисијо, и ви што треба да оцените овај антологијски састав који ће сасвим сигурно заузети своје место у женском делу фризераја српске књижевности, раме уз раме са посланицом Монахиње Јефимије, зар и

до 1971. године. Мишелино је сигурно мисило да сам нека хистерија, само није тео то да призна. Нећу му то никада заборавити. А онда одосмо у његов атеље.

Сретне ме тако на улици и каже: Је ли, бре Анчи, каже па ти се уопште ни с ким не ваташ, каже ти си сигурно неки фригос, каже, или тако нешто, мислим — фригидаире; о свему, бре, тркељишеш, само не, каже, о оним стварима каже ..

„ Размишљала сам једно два и по сата над писмом, а онда — што је сигурно, сигурно је — приземих своје жеље и додах: „Уколико немате какво слично упражњено место, молим Вас да објавите оглас

„ Размишљала сам једно два и по сата над писмом, а онда — што је сигурно, сигурно је — приземих своје жеље и додах: „Уколико немате какво слично упражњено место, молим Вас да објавите оглас следеће

Пошто млађа покољења, она што долазе после мене, неће имати сигурно прилике да упознају Јеротија Топа, званог Брку, нити његово дело, требало би у ту сврху балзамовати његов велики нокат

бркова, коме интелектуалке као што сам ја треба да шетају кучиће, и рекла сам још да се сада сироти стари Маркс сигурно преврће у гробу што га један такав тикван држи још неразрезаног у својој библиотеци!

Све кафане које сам видела звале су им се или опен или цлосед! И могу вам још рећи да бих се сасвим сигурно изгубила у том Лондону, да нисам непрестано иза себе остављала печене кокице које сам купила још у Београду.

Заиста се смртно преплаших! Ако је за вођење љубави потребно толико знања и справа, умрећу сигурно као уседелица! Јер, свако иоле образован може да ме најмање двеста пута обори у кревет на поправни испит.

Једино нас још теши матори, који каже да једнога дана, сигурно, али сасвим сигурно, морају у моду да уђу и дебоси и дебосите, јер је већ доста ове диктатуре костура и леди Авети.

Једино нас још теши матори, који каже да једнога дана, сигурно, али сасвим сигурно, морају у моду да уђу и дебоси и дебосите, јер је већ доста ове диктатуре костура и леди Авети.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА (гледи): Може бити. Но кад је своја дела втори пут издавао, он је сигурно и то узео. О, то је виспрена глава! ЈЕЛИЦА: Читате л и ви радо књиге? АЛЕКСА: Сад се само са славенским забављам.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува! Кућицу такву, хвалишо мали, за ручак добар сваком би дали!

Ти га се бојиш, бојим се и ја, па ипак неко улови тигра. Сигурно ловац, кад за њим јури, од страха жмури. Носорог тешки, тврђава сива, тромо се креће, изгледа злог, ево ти тенка,

Ех то је мука и малер прави, јуре га писци у сну, на јави! Поскочи Мирко брже од зеца, збуни га незван гост: „Сигурно и он крадљивца пеца, њему сам смакао мост!“ — То само гукну, окрену пете и стругну — попут ракете.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Имаћу непрестано језеро под собом, тако да ћу приметити кад се приближује лађица. — О, видећете је сигурно. — Онда ћу се пети овим уличицама? — Боље је да узмете овај пут са стране.

Мора да је чудно живети над тако косим перспективама. Не изгледа сигурно ни да је зелена површина језера хоризонтална. — Добро вече. — Добро вече. — Изгледа ми лепо то што радите.

— Нисам вас добро чуо. — Кажем, да су деца једна сатисфакција. Живот не би вредео без њих. — Сигурно. Је ли на овом острву ловиште?

Описан је цео живот Италије у XВИ веку. — Да ли је срамота признати да нисам никад чула за њу? — Сигурно да не. Срамота је да сам вас ја на то признање натерао, а сам вам нисам рекао, шта ја нисам никада видео.

Нисте је видели? Госпођа Марија се уплашила. — Не, она је сигурно заспала иза кокошарника. Чека да се испиле мали. Нађи и један лимун. Укућани се почеше лагано скупљати.

— О, ја сам имао нарочито много среће. Ја сам можда и само случајно увек видео шта треба чинити а шта други не чине. Сигурно; био сам увек спреман на рад. — Ја сам се увек дивила, кад један човек тако млад успе у животу. То је дивно видети.

— Сигурно... Замислите, ја сам данас код вас, на вашем острву, које је јединствено у својој простоти и лепоти. Ничега на њему нем

Ви сте видели у рату, ретко је да војник није осећао сажаљење према заробљенику. Сигурно је да сваки од нас воли своју отџбину више од иједне друге земље на свету. И са колико разлога!

Нашто се онда враћати!“ — Доћи ћу, сигурно ћу доћи. Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће. Он ће вам сад однети и свеже воде.

и тако док се препиру прође време за ручак или трећи поједу све, иако нису гладни. — Сигурно, само да објасните и ту своју идеју свету сви морате наћи присталице и ове би у ствари биле једна нова секта.

Скочим из постеље, видим: мала стисла зубе, преврнула очи, поплавила; умреће сигурно. Сасвим је свеједно умрла ту или напољу, или упали обоје под лед: не бих могао више издржати жену а и мени би било

Видим да је неко ударио по штапу, да се даждевњак сигурно надао у бегство и да су се сви за њим залетели. Затим остаде само плавило воде, неба, и иреалност обала.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

На једном месту помислих: овде ће ме сигурно змија ујести. И на том месту у полутами жбуна, по звуку звонком, нађох извор воде која се разлива по земљи, и тек

мом качкету сабрана су многа дела из нове антропологије уз ловишта најређих звери и забаве достојне бивших класа сигурно је да никога нисам прецењиво и да нисам тражио много знајући народу ограничене моћи зар је лоше било под мојом

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано. Помислих да је то можда обичај у овом крају. Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души.

и ово спада у рок службе — добаци један дебељко, па се маши своје торбе, одакле извади месо и хлеб. — Сигурно ти ово први пут, те не знаш шта значи то „џодисати“... Видиш...

— Одите унутра! — рече им значајним гласом. — Слушајте, нашем поднареднику су данас украли шињел и чутурицу. Сигурно онда када смо отишли за сламу. Е, па... ви знате, има да се нађе. — Разумем! — повикаше углас. — Ту... код трећака...

Неки, сигурно они којима је ово први рат, запиткују: како је то могуће. — Вешта вештина и брза брзина! — поче Танасије да разлаже,

Ево, баш онај мали пешак са забаченом шајкачом, погнуо се грешник и иде можда да погине. Не можда, већ сигурно... Сутра, можда баш у ово доба, лежаће исколачених очију и крвавих уста.

Далеко напред видимо команданта како спокојно јаше на белцу. Он сигурно зна ситуацију... иначе, нигде се не види човек, ни лево ни десно. Рат смо замишљали сасвим другојачије.

има их више, и већ замичу у шуму. Негде у даљини припуцаше пушке, али они и даље иду. Сигурно их нико не гађа. А пред нама лево и десно одјекује топовска паљба. Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина.

— Сигурно има мртвих — додаде и ошину коња, као да би желео што пре тамо да стигне. Ја сам, напротив, затезао дизгине.

Стиснутих усана, укочена погледа и леденог израза, промакоше војници поред нас. — Откочи пушку! — викну један, сигурно вођа патроле. На врху застадоше да осмотре терен пред собом, па обазриво, зверајући на све стране, кретоше напред.

Они треба својим грудима да открију непријатеља и да погину сада, кроз који минут. И опет иду сигурно и смело... Изгубише се иза врха. — У стрелце! — командовали су командири чета.

Осматрају... Пушке се чују све чешће. Један погрбљен трчи дуж ограде. Сигурно је ордонанс. Али, видеће га!... Сад се враћа, застаде, ено га где леже и он. Одахнух мало.

Неки заостају, сигурно су рањени, један паде... покушава да се дигне, опет паде на леђа и оста непомичан. Али остали одмичу, већ су близу

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Је ли, Гојко ? — Па ти ме знаш: какав сам био у школи, такав сам и остао. А ти сигурно ниси постао мирнији? — Ја — још луђи! Кога ће да умири ово вечито чергарење, ово терање без кривице и реда!..

учинићу, не бригај... А велиш после... сигурно ? Немој да ме превариш!... осмехну се он усиљено. — Знаш да сам после у твојим рукама. Можеш што хоћеш са мном...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ТОМАНИЈА: Мислиш да ћелија треба нешто да предузме? ДАРА: Сигурно да мислим! И сигурно да ће предузети! ТОМАНИЈА: Шта мислиш шта? ДАРА: Засад ништа!

ТОМАНИЈА: Мислиш да ћелија треба нешто да предузме? ДАРА: Сигурно да мислим! И сигурно да ће предузети! ТОМАНИЈА: Шта мислиш шта? ДАРА: Засад ништа! Ништа, док другови не изврше планирану акцију!

Па тако дивне стене за сунчање, и дивно дрвеће! Тамо је препуно маслачка и камилице! Сигурно живите ко да сте стално на излету! ГИНА: Није баш увек! СОФИЈА: Ја целог лета не бих излазила из воде!

Сумњају на њега да је пуцао! БЛАГОЈЕ: Зар Секула? ДАРА: Држе га у Предстојништву полиције! ТОМАНИЈА: Сад је он сигурно Дропцу допао шака! ГИНА: Боље да си ми рекла да су га убили! СИМКА: Јеси ти луда?

— али ако неко и може нешто да ми пребаци, то сигурно није неко из белог света! ЈЕЛИСАВЕТА: То што он прича, не односи се на вас! СИМКА: Чули сте шта ми је рекао!

И нешто, да може да поједе! МИЛУН: Имаће он тамо затворску рану! ГИНА: И ти си сигурно отац, разумећеш! Благоје, послужи човека ракијом! Колико ти помогнеш нама, нека теби и твојима толико Бог помогне!

СОФИЈА: И ти свакој од ових биљчица знаш име? ДРОБАЦ: Ваљда свакој. СОФИЈА: Сигурно си травар! ДРОБАЦ: Травар? СОФИЈА: Лечиш болесне људе помоћу цвећа! ДРОБАЦ: Ја?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Све до мога оца писали смо га старословенски: Церњански. Знамо, сигурно, да ми се прадед звао: Јован. Да му је брат био поп, и стриц поп, а млађи брат калуђер.

“ Да је дошло до најгорег, Сибе би, можда, кажем можда, испливао. Петар, не. Ја, сасвим сигурно, не. НА РИБАЊУ СА МЕСЕЦОМ Лутајући по Приморју ја сам, свако вече, гледао како рибарске барке излазе у лов.

Инфицирајући се трахомом, аустријски пешак надао се да ће сигурно изостати из формација које су слате на бојишта. У исти мах се излагао опасности да ослепи на оба ока.

Шта све нема у њему! Уредник Савременика примио је неку моју прозу и пише ми да му шаљем и прозу. Сасвим сигурно, да треба да пишем и прозу. Ја се онда спремам да ноћу, у хотелу, пишем и прозу.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Ви сте, изгледа, школован човек; сигурно ћете добити одмах државну службу? — упитам. Млади човек презну од тог мог питања и бојажљиво се окрете око себе да се

— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак

„Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет?.. Сигурно депутација каква?” — мислио сам у себи, гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем

Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах: — Шта је са зајмом? — Не знам! — Преговарају? — Сигурно! Министри све јаче учестали похађати стране земље и враћати се натраг. — Дошао министар? — пита један. — И ја чујем.

Понеше те ствари као какве светиње. Куфер је, разуме се, и био светиња, јер је у њему сигурно судбоносни уговор; управо, у том куферу беше, ни мање ни више, већ будућност, срећна будућност целе једне земље.

Ко је, да је, он је путник издалека, чим га нико од нас не зна, те сигурно зна добро најпречи и најбољи пут да нас поведе.

— Па зар власт сазива опозицију на збор, и још луде силом доводи? — упитам. — Власт! — Па зар против себе? — Сигурно! — одговори ми с досадом, као у некој недоумици. — Можда је збор противу народа? — упитам.

Из њихових оштрих и дрских говора увидео сам да су анархистичких начела и да у тајности сигурно спремају буну и преврат у земљи.

далеко од свог завичаја у неки непознати крај, у неку чудну земљу, за коју, ваљда, нико живи и не зна, и која се сигурно само у сну може сањати. Врљајући по тој земљи, стигнем у неки велики, многољудни град.

Стекао је више популарности, него ико до сада. — Можда ће њега изабрати?... — упитам. — Више него сигурно, јер ово досад што је кандидата, све су старији, и после тога и време их већ прегазило, а овога је јуче кмет пројахао.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Девојке се одиста зачудише. Згледаше се, па ће тек једна рећи: — Сигурно је у кући. На томе се и прође. Почесмо да једемо. Таман донеше чорбу, а из потока загрми пуцањ, један, два, три...

Досади нам крвник! Зар он један да гази толики народ по свом ћефу. Данас ћемо сигурно наићи на њега. Па пазите: за Деспића двеста, а за Маџара — сто!...

« А они, на које се ми крећемо, сигурно седе сад на каквом пропланку, ређају се чутурицом и не надају се злу, које им се, све ближе и ближе, све тешње и

»Сигурно ми не иде историја у главу« — мишљаше он у себи. Причање, само по себи, не задаје му никакве тегобе, али чим се какво л

— »О Јустинијану. То је веома лако и занимљиво...« — »Ах!...« узвикну гласно, јер се беше сетио ноћашњег сна. »То је сигурно предсказање!...« Тога часа спаде му неки велики терет с груди и обузе га свега нека нагла и топла милина.

— Аха, јес' богме. Ту су Енглези употребили барут. Али ти даље ништа не знам. — Лако је теби: ти ћеш сигурно добити Византију или тако нешто. Перу штрецну нешто у срцу... »Откуд сада он да ми то прорекне?

Перу штрецну нешто у срцу... »Откуд сада он да ми то прорекне? — Е сигурно ће то бити!« И он се беше том мишљу тако освојио, да друге претпоставке и не имађаху места у његовој глави.

Онај код прозора поче да пљуцка, пипну се по џепу па, сигурно не нашавши тамо ништа, узе да хода по школи... Један изађе на врата, да види »иду ли«. — Има ли који двојку резултат?

Он се загледа у дугме и стаде да га посматра. »Сигурно му је то дар од покојне жене«, помисли он и стаде да чека кад ће овај дићи руку са чела.

Професор метну руку на чело, а Пери поче да свањује, појави се нада, он се сав претвори у пажњу. »Сад ће сигурно о Византији«, — поче да мисли; — »тако и бива кад се сни... то мора да буде напослетку«...

« — помисли он. — »Ето овако, ниже... ниже.. па — буп!... Умео бих се добро претварати, а то би ми сигурно помогло... Дај да пробам«... — Хенрик, синко, Хенрик ИИ... но? — поче старац.

Ми смо били најпослушнији народ, ако не баш у целом свету, оно сигурно у нашој држави. Бојали смо се Бога и слушали смо власт — то нам је била девиза у животу..

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Него, батали ти те твоје политике и науке, већ ти хајде лепо с нама на вечеру! А шта ћете говорити тамо? Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Пролеће је тајну поруку Послало у град по Младом Луку: За два-три дана, две-три ноћи И оно ће нам, сигурно, доћи. КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом

Ал година ради и кад ништа не ради. У шуми, у тишини, сигурно сте већ чули Лишће кад трули. Година, кад јој одлане, Обавља тај посао: Он јој је од лане Остао.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Али оно што је сигурно, то је да живи створови бескичмењаци, који гамижу по морском дну на дубини од 2000 метара, подносе без икаквих тешкоћа

ка општем зборишту њених саплеменика у далекоме океанском понору, и то оријентацију која никад не вара, бусолу која сигурно води ка мети и која не даје да који сапутник скрене странпутицом, залута и на дугом се путу загуби?

путовања полно сазрелих јегуља, које су успеле допрети од слатких вода до мора и океана, ту океанске трансгресије сигурно не играју какву битну улогу.

»Али сад се све то већ почиње утишавати. Небо се сигурно разведрава, јер се око нас, кад угасимо светлост рефлектора, ипак понешто види.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Знало се да он никоју, кад по имену зове, не зове за какво добро. Сигурно муж њен нешто скривио. Или новац, што је узајмио од њега за радњу, није вратио; или није га ни уложио у радњу, већ га

по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога који је на то сина против њега потпомагао, јачао.

као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога који је на то сина против њега потпомагао, јачао. Сигурно је то била она, мати, јер зна он да, док није сина родила, она се жива није чула.

А зна када је ноћас дошао. Чуо га је. Само је један пут лупнуо алком, а она, мати, одмах из куће истрчала, сигурно није никако ни спавала, чекајући га.

Он, сигурно осетивши тај њен грех, кад би дошао кући, толико би беснео, чинио чуда, покоре. Долазио би кући заједно са јавним женс

Спроћу њих седела би мати. Она, сигурно окупавши се за овај излет, била сва румена и светла. Њене очи, оне њене чувене, крупне очи са изведеним обрвама и

Знала је она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.

што су тако лепе, што тако зачуђавају, увек била по нека на капији, како увек отуда овамо на улицу истрчавају, да сигурно кога боле виде или се томе боље покажу, да су ту, на капији, и да га чекају.

И сигурно зато би је онда почињао обузимати немир, што је знала: да ће морати, да не би остала сасвим заборављена — не ради себе,

Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?! И онда: чему и нашта Све ово? У том чу како из баште долази мутави Ванко. И то пева.

Да неће, а сигурно ће, сигурно — смрћу?! И онда: чему и нашта Све ово? У том чу како из баште долази мутави Ванко. И то пева.

! И онда: чему и нашта Све ово? У том чу како из баште долази мутави Ванко. И то пева. Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чар шији.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Његов добротвор обрицаше му оставити све своје имање, пошто одрасте и измакне испод очева јарма. Јан ћаше сигурно издржати, да се не догоди нешто што помјери његово стрпљење.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: А лепо су украсили трибину! МИЛЕ: Одлична говорница! ИКОНИЈА: Прикуцали и ћилим! Сигурно да је драгачевски, ручни рад! А и прилично велика посета! МИЛЕ: Људи дошли и колективно, с предузећем!

(Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин! И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања!

(Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин! И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања! Шта бисте ви, што не седнете, има где!

Каже: Шабац, шуногла, шустикла, шибица, штоф. ИКОНИЈА: Ви то ко из буквара, Боже ме прости! Сигурно би се сетила, да сам је видла. Познајем сваког у фасу. Ето и ви.

АНЂЕЛКО: Мало је фалило да му избију око! Плаво ко индиго! Ко га је само вако животињски... ИКОНИЈА: Сигурно она банда зградилишта! Свако вече туче и премлаћивања! Придигниде му главу! ЦМИЉА: Полако, јауче, боли га!

МАНОЈЛО: Боље да ти поприпазиш на патроле, и да мало мање густираш... ТАНАСКО: Сигурно да пазим, то је мени првенствено! А што густирам, густирам нако узгредно! Мислим нону са свећом и амрелом!

И не знам зашто одма примитивац! Човек ми изгледа пристојно васпитан! МИЛЕ: Сигурно нека педерчина! ИКОНИЈА: Нама је сваки васпитан човек педер! А свака лепа и згодна жена курва!

Да можда видим нешто чега и нема? Мислите шокиран, па у том шоку пошизио? СТАВРА: Шокиран, сигурно, јеси, али ја не мислим да си пошизио. Него, брате, друкчије гледаш на ствари! Оћу да кажем, другим очима.

Ајде, брате рођени, попи нешто! Ми смо ти сада исто друштво, ни кучета ни мачета, прави другари! Сигурно немаш нигде никога? Види се да немаш! Немам ни ја! А до јуче... имо сам пријатеља да не знам шта ћу с њима!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Срећом, као да смо знали, те нас затече код куће, иначе ко зна... МАГДА Ако, ако. Зато онај мој, син, сигурно чуо у чаршији, па синоћ ето га кући и јутрос рано и право у дућан. А не као други пут ако у зору ИЗ механе дође...

МАРИЈА Није, није. Видећеш је већ каква је. ЈОВЧА Знам ја колика је. Али, камо је? Где је? МАРИЈА Сигурно није још устала. Шта ћу? Знаш, ти си је тако размазио па и од тебе дуже спава. ЈОВЧА Ако, ако.

А и она (показује на Анђу) и она му је помагала. Али, она сигурно је знала да те паре нису моје већ да су то твоје, од тебе, бато, па само да се не обрука пред тобом, и она, дан и ноћ

ВЕЛА (отрчи брзо горе Јовчи): Тато, ево владика иде! ЈОВЧА Ако је. Сигурно први пут долази. ВЛАДИКА (попео се, иде Јовчи). ЈОВЧА (устаје): Ох, дедо, зар ти? Што ти да се трудиш?

МЛАДЕН Чувам. Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш?

ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш?

Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш? Сигурно једва чекаш да мало зарадиш, имаш пара, да не би више служио. А овамо: не знаш колико има.

САУГА (побегне лево иза куће). МАРИЈА Оде да је тражи, да је убије! Сигурно на чивлук. Мисли да је онде. ТОМА Добро се ти сети да је не шаљемо тамо, него сакријемо чак код тетка-Пасе.

му постељу дижем и јастук, на јастуку, где му је била глава, где су му биле очи, увек, увек ту нађем како је влажно. Сигурно од суза.

Сигурно од суза. Сигурно, кад на вуче на главу јорган, он, пошто зна да га неће нико видети, плаче тада, и отуда свако јутро нађем ја онако

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Он и сада, овога тренутка, сигурно мисли да му је коњ на другој страни. — Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас

Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге. То није дуго трајало. — Да је овдинак Букар, он би сигурно боље испричâ! — вели Дундак. — Он би сад почеја: „Је ли ја? Је ли?“ — дода Бељан.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

МИР 2 РУКЕ БОЛА 3 ОТВОРИ СВУ ТИШИНУ 4 ОПРОСТИ КАМЕНУ ШТО ЋУТИ 5 О ВРАТИ СЕ 6 БУКЕТ 7 О ДАЈ МИ 8 ПЕСМА И СМРТ 9 ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ 10 ТУГОВАНКА НАД ВЕЛИКИМ СИВИМ ПРЕДЕЛОМ 11 УСНУЛИ КАВЕЗ 12 НИТИ 13 КАМЕНА УСПАВАНКА 14 ПУТ У РАВНИЦУ 15 СУНЦУ

ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ У једно сигурно лето Топло као кап плача Ходаћеш туђ низ све то Заклоњен зидом шетача. И глув већ за реч што

ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ У једно сигурно лето Топло као кап плача Ходаћеш туђ низ све то Заклоњен зидом шетача. И глув већ за реч што лупа У слух о тешка

Пуст као стабло без сока Застаћеш зачуђен тако Са светом и птицом ван ока. Уједно сигурно вече И ти ћеш заћи полако Низ траве које већ клече.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Да подмладиш Симку.“ Очи су му се смејале. Сигурно сам поцрвенео. Тола сасвим тихо, шиштаво звиждуће и прутом пожурује волове.

Па му је једном махнула руком и он јој пришао, махнула сигурно, одсечно, као да она заповеда том војском што из црних и сувих гусака искаче на обалу реке. „Ја знам шта СИ ти.

Уђе у киселкасту, љуту топлоту стаје, у густо и гласно дисање говеда. Зашто га Мијат није вечерас дочекао? Сигурно је одлуњао код неке удовице. Брзо напипа врата собице за слуге. На уском кревету нађе му главу и повуче га за косу.

Аћим не стиже да пита да ли је Ђорђе донео неку вест. Она, сигурно, нешто зна чим ћути. Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана чела, вири кроз прозор.

Јеси ли ме разумео? То нема у твојим књигама.“ Вукашин је само стиснуо усне и климнуо главом. Данас би, сигурно, све друкчије било. А некада...

снајка, после наложи, идем. (Брбљам, само брбљам. Вечерас морам све свршити. Моја соба... Вукашинова соба. И сада је сигурно тако зову.) Не, не! Не треба лампа. Ја ћу сад да се скинем и мало одморим. Много ти хвала...

Ти Французи, сигурно немају... — Имају. Они су католици, а и католици славе Божић. — Сигурно није као наш. — Није. — Па какав им то

Ти Французи, сигурно немају... — Имају. Они су католици, а и католици славе Божић. — Сигурно није као наш. — Није. — Па какав им то Божић може бити, кад, кажу, немају божићњара!

Вукашин међу прстима окреће цигару и загледа је. Сигурно су чули. Сви се чудно држе. Како да им објасни? Шта да му каже? Очеве очи осећа на себи. Он то не може да разуме. Неће.

Целог века, ти, псино, скиташ по вашарима, чаршијама, по белом свету дане и ноћи остављаш. Сигурно си трпео за мојом снагом и мислио на мене.

Једино у животу што је поуздано било моје, био је он, отац. Нешто што није имало обала. Отац сигурно сада плаче. Он не може да плаче. Ноћас је све изгубио тај моћни Аћим Катић.

Жао му је ње. Искрено. Али, ко зна да у њеној пажњи према њему није било и рачунице. Сигурно. Само да он што пре побегне одавде. И другу цигарету попуши док Ђорђе не стиже с прљавом платненом кесом.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Била је опет у свом подрумском стану изнад кога су се, као стрме литице, дизала бетонска здања замрачујући видик. »Сигурно сам све то сањала?« — помисли.

Ко зна: можда је тако и било? Можда се лудима причинило? Једно је сигурно: Златоусти је ходао светом, а приче су се множиле. Изгледало је: вечно ће тако бити!

Једва се једном јавио месец. Дечак се у трен ока попе до врха, али само је папрат блистала на месечини. »Сигурно ме је преварио, па још и тањир узео!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Истина, ове из 1914. као да су биле нешто убојитије од ових из 1790. године, али ни то није сасвим сигурно. Изгледа сигурно да су веома убојите биле, у априлу 1941. немачке, а у априлу 1944.

Истина, ове из 1914. као да су биле нешто убојитије од ових из 1790. године, али ни то није сасвим сигурно. Изгледа сигурно да су веома убојите биле, у априлу 1941. немачке, а у априлу 1944.

Да ли се, уопште, може? Јеврем је, можда, био мудрији од Милоша, али је Милош, сигурно, био јачи од Јеврема. Умео је и да даје и да одузима: снагу, власт, моћ.

Први пут није био сигуран да зна за шта се то тукао, после оног 30. новембра. Нека је победа сигурно била ту, свуд унаоколо, али чудно окрњена.

Ту, где Улица Седмог јула пресеца Улицу Змаја од Ноћаја, одувек лебди нека стара тама. Постојала је, сигурно, и пре 1810, када су овде, на Зереку, Карађорђеви људи ударали по сто батина оним угледним Београђанима који су држали

Споро али сигурно, глас о томе свуда се проносио и марвени трговац Јован Добрача постао је легенда. Та је легенда била опасна јер су

Од тога списа могуће да је остало неколико реченица, сачувано у писму једнога сувременика, али ни то није сасвим сигурно.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Без сумње!“ „Онда ће размера катете према хипотенузи бити као 3 према том неправом разломку“. „Сигурно!“ „Ти можеш, Сатире, а да тим не промениш ту размеру, оба та броја помножити са именитељем оног разломка, па долазимо

„Добро, Сатире. А сада ми реци како стоји са нашим мањим бројем?“ „Он је сигурно непаран, пошто, као што смо утврдили, нема заједничког делитеља са већим бројем“. „Јеси ли сигуран да је тако?

Да ли је он цео број или разломак?“ „Па сигурно цео број, јер је наш трећи број паран“. „Е, а сада пази добро! Овај трећи број, удвостручен и дигнут на квадрат, даје

„Јасно као сунце!“ „Да ли је тај квадрат нашег мањег броја паран или непаран?“ „Па сигурно паран, јер је он удвостручени цео број“.

научниче и стручњаче наше републике, указао велику част да примиш мој позив на вечеру у моме скромном дому, нећеш ми, сигурно, одбити ни моју молбу да извршим овде на пијаци неке куповине за ту гозбу“.

„Та није могућно!“ „Истину ти кажем“. „А учења наших разних филозофских школа? - И са њима си се, сигурно, на свом путовању упознао“. „Ја их не омаловажавам, а учења Питагорејаца врло ценим, али све су то само зрнца истине.

Зато што су га звали Самарићанином, сигурно је да се родио на оном истом острву грчког архипелага на којем је и Питагора угледао свет.

године 280 пре Христа од Аристарха у Александрији и, пошто том приликом Птолемајос говори и о школи Аристарховој, сигурно је да је те године Аристархос као млад, ваљда једва тридесетогодишњи наставник, онде од недавна боравио, учио и бавио

Њихова вредност је баснословна - а мој поклон, којим морам да му одговорим, не сме бити мањи“. „Сигурно!“ „Како да га створим и опремим?

„То ће га, сигурно, неописиво обрадовати. Но он сада држи своје предавање. Али ако се ваше благородије хтедне малко да претрпи, ја ћу

„Желите сигурно да се покрстите“, рекох му ја. „Милостиви господине“, одговори он, „мој изглед не измени крштење“. Погледах га

“ „Но поред свега тога, постојала је знатна разлика у ученостни споменута два владара“. „Сигурно. Јер док су се Арапи напајали на вечним изворима грчке мудрост, ми им и не приступисмо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Рекла ми је: да се стиди од мене, да ништа сигурно није знала о мом доласку, да је њен живот чемеран. Захваљивала ми што сам дошао, а он ме је позвао само на њено

После се нагиње начелник штаба, ослања се левом руком на ункаш мајоровог седла и шапуће му: — Честитам, то је сигурно. Још у Призрену видео сам нову звездицу на краљевом ордонансу. — Онда и ја вама, господине пуковниче.

Ми наши, бајаги једна крв, па нас гледате ко Турке, ко најгоре душмане, а кад Шваба притегне, ви се после сигурно кајете што сте нас отурали. — То јој Ти подилазиш испод дуплог, је л' Стеване?

док, у ствари, мене подузела нека похотљива језа од слатке наде да ћу малочас стезати оно младо и чврсто тело сељанке, сигурно и само толико жудно мушких руку. — На ствар, Стеване, ако Бога знаш!

Да ли би градске републике, да су остале самосталне, биле срећније, ми то не знамо, али што знамо сигурно, то је: да је осећање које је убризгано њиховим поданицима неприродно унесено у њихову душу.

— Неожењен? — Јесам ожењен, троје имам деце. — Е, ту си нас слагао, Петроније. Ти ниси ожењен, ми то сигурно знамо. На рђавом си путу, али траг нећеш заварати.

„Збогом. У бунар, сигурно у бунар, као мачка. Или можда јашем на јарцу, или на гребену, или на вратилу, као права правцата, гола вештица, а

јашем на јарцу, или на гребену, или на вратилу, као права правцата, гола вештица, а можда сам ја баш та гола вештица: сигурно, посигурно на јарцу јашем, после ћу се претворити у жабу.

И тако, да није било рата, да није дошао онај ужас који је њој донео спасење, њој би остало само да копни, да полако и сигурно умире, да чека свој ред, да чека смрт од које се већ давно била престала да плаши.

осећа пролазност свега, и помисао на пролазност њених дражи жене, оних драгоцених дражи које могу нестати, које ће сигурно нестати, убија, растрже, унесрећава. Али се у смрт понова не сме.

И та помисао раздрага ме толико, да сам осећао како ми се лице преображава у један тако радостан израз каког раније сигурно никад није доживело.

Ја се опет окретох, тврдо решен да поново појурим за човеком који је, знам сигурно, упропастио моју срећу, променио моју судбину, порушио све моје идеале.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А ако у представи има да отпутује, он мора отпутовати, а он ће сигурно отпутовати, и никако се не може догодити да не отпутује.

Није било куд, дјед је морао да проговори први. Настојао је да му глас звучи сигурно, но звучао је крупно и шупље. — ... Додуше, види се оно Цонцерт цхампêтре, али, све свему, ипак је боље него прије...

Но гдје ли сам оно прислонио цигару, или (чак и то!) где ли сам оно спремио пасош („на сигурно мјесто, да се не загуби”) — тога, врло често, никако да се сјетим! Што ћемо! Кажу: то је старост.

Али гдје је Звонко? Увијек он некуд шмугне! Но, сигурно је доље, код кола... Само, забога, да не би што такнуо!... Али неће, без бриге, разуман је он у тим стварима...

А баш је лијеп дан, и добро је што су искористили, јер за сутра се већ не зна, за сутра се никад баш сасвим сигурно не зна!... А срећом нема много прашине... А њој болесник збиља није направио тако лош дојам.

Ријешите ми, молим вас, једну „тајну“ која ме намучила у дјетињству. Причало се — ви то сигурно знате — да сте некад били кавалеријски официр и да у свом ковчегу још чувате официрску сабљу и калпак.

посилнога који му није довољно свесрдно навиксао чизме уврстити у први маршбатаљон или одредити на задатак на коме се сигурно губи глава.

За једну објављену пјесмицу од осам стихова сигурно би пристао да му преконоћ изгори и вила, и апотека, и пијанино Хоффманн, и ауто, и све што год има!...

Калигула или Иван Грозни то су сигурно знали. Зашто бисмо ми данас били наивнији? Разумије се, ово важи без икаква обзира на политичку опредијељеност оних у

Или можда неко сигурно, зајамчено средство против смрти уопће. То још нисам ријешио, то ћу одлучити у току писања. Уосталом, свеједно.

Ви вртите главом? Али сигурно ћете се сложити у начелу, да се бар некоме морао удијелити Ентхебунг: било би заиста апсурдно да један тако епохалан

А нека се због помањкања воље нико не погружује: он, сасвим сигурно, мјесто ње има нешто друго. јер Дјед-Живот сваком дјетету доноси понешто на поклон: сваком нешто друго, али нека свако

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Одмах наиђе на неки подметач, који су сигурно његови претходници, ради истога циља, ту наместили. Попе се на њега и осети се као да је на пољу.

— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! — Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! — Дакле, сигурно? — Сигурно! — Е, дај руку!

— Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! — Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам! — Дакле, сигурно? — Сигурно! — Е, дај руку! Ђурица пружи своју хладну као лед руку, коју Вујо дохвати и стеже својим коштуњавим прстима.

— Ето ти оружја; све је пуно и сигурно, као душа хајдучка. Лези сад, те се добро одмори, па ћемо се после заложити и разговарати.

— Бакон (тај се назив држао најдуже, јер је, својом звучношћу, веома импоновао паланци), па Кант, па Хус (не зна се сигурно шта је руководило апотекара, да избере име овога реформатора), па најзад Дарвин.

— запита га лагано. — Милутин иде сутра у Жабаре да капарише ракију — одговори Симо. — Кад? — Зором. — Је ли сигурно? — Тако вели. — Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село.

Куршум је прошао кроз ребра, али с краја. — Е, па онда га је Ђорђе казао, сигурно. Шта Има још? — Сутра ће да дижу потеру. Синоћ одјурише сви пандури са наредбама у села.

Опазили су те, дознали да много трошиш, а ништа не радиш; а кад то дозна полиција, хо мај... Данас ће ти сигурно учинити »физиту...« — Шта велиш, море, је л’ то шала? — викну Ђурица. — Имаш ли ти пасош?... Знаш...

Повуче ногом, те гвожђе опет звецну. Добросав се трже. — А, пробудио си се! — Које ли је доба? — Нема још поноћи, сигурно ... Лези, спавај ; сутра морамо ранити... да опет мало пијемо...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад ја опет овуда пређем, сигурно ћу наићи само на ваше кости. Затим се окрене и пође својим путем даље. Идући тако, нађе на једној пољани троје деце

сто стајао, и ту нађе један велики камен положен, па онда помисли у себи: — Боже мој, шта мора бити под овим каменом? Сигурно је мој отац мени нешто оставио под њим, кад се вратим да нађем и узмем.

Он ће ти га сигурно досудити, па када ти га да, доведи га амо, па се не бој да ће ти паре пропасти. Неће, не. Но ћемо ја и ти ту још што

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Оне сигурно нису биле халуцинације које се јављају код болесних и намучених људи, пошто сам ја у сваком другом погледу био нормалан

Мислећи да сам сигурно преронио сплав, изронио сам на површину али - на своје разочарање - ударио сам у дебло. Наравно, одмах сам заронио

одржао предавање о тој теми, и закључујући на крају је рекао: ”Можда ће господин Тесла да уради велике ствари, али му сигурно неће успети да уради ово.

Да ово предвидим није ме толико подстакла мисао о комерцијалној и индустријској револуцији коју ће он сигурно проузроковати колико хумане последице многих достигнућа које ће он омогућити.

Док сам тамо беспомоћно лежао, помислио сам да је моја мајка умрла, док сам ја био далеко од њене постеље, сигурно би ми послала неки знак.

Али, ми се нећемо зауставити на томе. Сигурно да ћемо производити такве теледириговане апарате који ће бити у стању да се понашају као да располажу сопственом

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Једном ми је, и нехотице, испричао да је учио Теолошки факултет у Фрајбургу, у јужној Немачкој, и да би се сигурно запослио, да му ту његову дивну жељу није покопала несрећна љубав.

се освртали на писање штампе, чврсто верујући да ће државни апарат, ако у свему овоме има ичег неправилног, све то сигурно исправити.

Савете мога ментора примао сам са захвалношћу и они су сигурно значајно утицали на одлуке о мојим будућим плановима. до сада сам доста говорио о припремама за упис на колеџ и о

Ово је сигурно необично и доводи до закључка да је, после свега, Билхарц најзад успео да ме одвуче од оног што је он називао ”научни

Додао је да овај добри професор уживао у томе да изгледа тајанствен пред студентима. Ја сам сигурно био збуњен, али нисам чекао следећи час да бих открио тајну, већ сам провео остатак дана и добар део ноћи у читању о

Ратерфорд ме је уверавао да ћу сигурно исто тако добро успети у научним студијама на европским универзитетима као што сам то успео у општим студијама културе

Нивен се од срца смејао и додао у шали да су дванаест лепих девојака из Вашингтона сигурно интересантније од сваке теорије, не изузимајући ни велику Максвелову електричну теорију.

”Ако наставите својом методом и даље, бојим се да Вас мајка никад неће видети, јер је сигурно да нема доста анђела чувара на читавом небу који ће Вас спасити да не сломите врат.

Нивен се од срца смејао и додао у шали да су дванаест лепих девојака из Вашингтона сигурно интересантније од сваке теорије, не изузимајући ни велику Максвелову електричну теорију.

”Ако наставите својом методом и даље, бојим се да Вас мајка никад неће видети, јер је сигурно да нема доста анђела чувара на читавом небу који ће Вас спасити да не сломите врат.

Кроз ноћ одјекну заносни звук фруле усамљеног чобанина. Његова душа се прелила у слатку мелодију која сигурно није била упућена само невидљивим приликама у тамном простору око њега.

Имао је своје циљеве и знао како ће доћи до њих и они му нису били недоступни. Сигурно је да сам ја знао много више од Гавре, али моје знање није било одређено и коначно као његово.

Ћипико, Иво - Приповетке

Још пролази какав самац и брзо одмиче. Неко је дете задоцнило; са скленицом у руци поскакује и жури се кући; сигурно га домаћи ишчекују, па заборавио на своје. И дућани се затворише. Напокон и из читаонице изиђе их неколико.

Ноћ је ведра и хладна; ако тако остане сванућем, биће и мраза. Сигурно је и оној двојици дозлогрдила студен док се дигоше и мучке, згурени, полако круже уоколо... Одједном застану.

Приспије један виши чиновник и за њим неки трговачки путник. Оба црвена и разиграна, сигурно су долазили управо с ручка. —Дајте ми биљет; знате, уз попуст! — запита чиновник.

Отац у писму свјетује их и опомиње да се чувају скитача Митра из Скадра, јер су га сигурно послала Османова браћа да освете братову крв.

Браћа се погледају и презаво обазиру на њ, а старији, Спасоје, упознаје га боље и мисли: „Сигурно је он; чини се невјешт и пренаша мирно камење, као да ни за шта не зна”.

” Још му је пред очима мали комад цесте, па да заокрене пријечицом, и, сигурно,изићи ће пред кола. Уто, као да га је сама напаст нанијела, угледа прама себи на коњу Осман—ефендију.

Изван града гледају своје висове: мећава их обавија и бијеле се сметови снијега. Тамо сигурно вијавица и студен бије, али њих за то није брига.

И чисто јој жао што се преда њу доставило оно голо високо брдо, иза кога је сигурно доре и камо ће она домало отпловити.

На ономе крајноме рату, што је на догледу, сигурно и Марко с друштвом потеже. Да га се не боји, сишла би доље к рибарима, помогла би им и разговарала би.

! А како би лијепо било да је само своја и слободна, да може ићи гдје је воља! Пожурила би доље к њима, и сигурно међу њима нашла би некога с пријиним осмијехом, и умирила би се...

Но даномице врућина је све жешћа, гори... ни маестрал не пири, за два—три дана узастопце ни роса не пада, а сигурно по цијеломе шкољу нигдје ни капи воде...

— говори ми, па не чекајући одговора, пође кроз једна вратанца у свој одјелит стан, што по изгледу негда бијаше сигурно манастирска капела, да узме чашу. Вративши се, опрезно отвори ограду и пусти ме ванка, а она за мном журно изиђе.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

А сигурно је да највећи део наших разноликих навика, па и оних које су везане за уметничко стваралаштво и размишљање о уметничком

балканске варошке културе из које нам Станковић долази сем „сирово“, „сурово“, „дивље“, „варварско“, „примитивно“. Сигурно је да то сам Станковић није; није он ни „дивљи“, ни „сирови“ таленат, као што се говорило.

Сада је, изгледа, бар делимице разјашњено шта је уопште навело Матића – јер сигурно није само чиста жеља за језичком игром – да склапа говорне низове према обрасцу који је крајње очигледан и елементаран

На ове моменте указујемо зато што Скендер Куленовић сигурно није песник који лако и често постиже обликовну равнотежу; он, сликовито речено, сваки грам склада душом плаћа.

Управо је та нова хијерархија сигурно вредновала Оцвале примуле у очима самог аутора, и уколико су гимназијски дани више одмицали, све немилосрдније.

Оне очи које у њој са брега смрти на оба света гледају доста лако и сигурно нас воде према једној од најдубљих и најзначајнијих преокупација Дучићевог песништва уопште: према међи „што дели

Зорана Мишића, коме је овај текст и посвећен; није ли ту било садржано оно питање на које је он вероватно највећим и сигурно најбољим делом својих текстова покушавао да одговори?

књижевни, поетски свет, а маса сапутника у једноме општем и не увек књижевноме удруживању и дељењу постепено али сигурно је тонула и расејавала се.

и будућност, простор разуме као конструкцију линеарне перспективе, а завичајно и национално, на пример, лако и сигурно одваја од универзалног.

Без нових, разноврсних и истовремено обухватних истраживања целих културних модела, која се постепено и сигурно објављују, на пример, у данашњој семиотици (али врло мало и код нас), не може се више ништа битно ново а разговетно и

Понекад нам се чини да само један корак дели његову строго и сигурно вођену реченицу од складно компоноване приповетке, у класичним сразмерама.

да сте о свој тројици песника, којима сте посветили мале зборнике, писали са страшћу већ у Артикулацији песме (1968)? Сигурно је да постоје и многи суптилнији, само вама приметни, моменти?

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

” А онај мој шмокљан – место да каже: „Хвала, Ваше Величанство!” – сигурно ће почети да муца. Убио га бог са суклатом, сигурна сам да ће муцати. ДАРА (прекоревајући је): Али, забога, мама!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

] чим овога позна да је Арнаутин, човек из Турске, дакле сигурно његов гласник, мада му се, као увек испред оваквих празника, надала, ипак, кад спази да је заиста он то, поче се тамо,

,„На крову, који је препокриван сад, сигурно од оног новца добивеног за њу, падоше јој у очи нове ћерамиде, које су јасно одударале од старих, црних, маховином већ

чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, Софку, бабу своју,

Младен, опет, све то сигурно и тачно тумачи: занима је, слуша, драг јој је знак поштовања, али му у исти мах, тиме што устаје, хода по соби, даје

осветљено, пуно, топло, а опет што је најдраже, што највише човека расположава, то је што човек осећа како је то сигурно, кућом, капијом ограђено, затворено”.

Стога тек у кући, кад осете да су „сигурно, кућом, капијом ограђени, затворени”, Станковићеви ликови - пре свега женски - могу опустити своје тело, смеју се

приповедања на други; ауторов говор није јасно одељен од говора ликова; нити се опис онога што се лику само привиђа сигурно разликује од онога што он доиста види, и слично.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Образ тако исто... — Таке је! — узвикну дервишина на горанском наречју, те се Трговци још више уплашише. То је сигурно каква потурица из Кичева или Тетова, која се неће зауставити само на пљачкању.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

је због зоре због љубави због себе због других будим је мада је то узалудније неголи дозивати птицу заувек слетелу Сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме нема та жена са рукама детета коју волим то дете заспало не обрисавши сузе које

Ишчупајте ми језик и ставите цвет: почиње лутање кроз светлост. Речи заустави! Сутра ће сигурно и кукавице моћи оно што данас могу само храбри и прави који су у простору између нас и ноћи нашли дивне разлоге

Краков, Станислав - КРИЛА

Крај свога жутог сандучета поручник Лука је пробао појас за спасавање, који је при искрцавању, сигурно за успомену, неопажено заједно са две сребрне кашике изнео са лађе.

— Спира, Спира... На камену сред његовог згужваног одела лежала је пушка. Кратак нож је натакнут на цев. Сигурно је био стражар. Нико се није одзивао. Голи је погледао стидљиво своје мршаво тело, и загазио у хладну воду.

Потом се сагињао, и његово се месо од хладноће и стида црвенило. Чепркао је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак спусти, и нешто тупо пуче.

Два туђинска авиона, као два витеза крстоносца устремила се на заосталог. Сигурно су пуцали из митраљеза, јер су нафосфорисана зрна непрестано цртала светле пруге по ваздуху.

Срби су увек тражили пасуљ са пастрмом. По подне су пили чај код ”Флоке”. Онда их је Ивета понекад остављала. — Сигурно има састанак са оним вражјим Талијаном. Ипак се Митфорд смешио задовољно.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тако овде нема ни стараца ни баба, ни деце која би већ сигурно умела да корачају. Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство. Сами за себе кажу: „Богати смо!

И онда опет ноћ сасвим тамна. Изненада јасно, као највећа звезда, засија око пантера. Он нас сигурно види али нас се не боји и трчи нам право у сусрет: не да би нас напао, већ да би наставио свој пут ка реци од које

Други цвокоћући протрче крај мене кроз Пошто је одмах изнад нас планина, сигурно је да ниједна ноћ овде није топлија од ове, и чудно је зато да племена нису пронашла никакву одећу која би их

Тако сам видео ја овога младог уништеног човека у посети код Швајцарца. Сигурно да је са домаћином већ говорио о мени пре но што ћу доћи јер се одмах чим сам ушао заинтересовао за моје путовање.

Пантер или баук сасвим је исто. Зато и Меј сматра да, пошто је са Самбом сигурно све свршено, боље је поћи. Н. се слаже с њим, очигледно што му је досадно да чека, а судбина Самбе, који ми је

„Не може се казати да је хистерик мислио сам у себи, „јер не губи власт над собом, али да је извраћен можда луд, то је сигурно.

Али сви познаваоци, и Н. и пратиоци, рекоше ми да ће кроз коју годину бити сигурно лепотица. Иако је све у ствари шала, иако никад нећу отићи да је видим, било би ми жао да то бедно девојче не постане

Није било опасности да то ко види, јер никога не би ни за чудило ни наљутило. Било је чак сигурно да нас црни сељани, који нису мање љубопитљиви од зверова у пољима, посматрају из помрчине.

— Шта је било? — упита Н., који се пробудио. — Мислим да је нека животиња ушла за време док сам писао. — Сигурно тигрова мачка, — рече он дремљиво; — само она долази до колибе! Не бојте се.

Горе је острвце које је столећима било једино сигурно седиште француске посаде у западној Африци. Сви излети у унутрашњост копна, трговине, преговори са црним краљевима и

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Дакле Турци су изабрали овај други план. Черкези, што су нападали на св. Аранђела, сигурно су Ејубове авангарде, а данашњи нападаји Али-Сајиба на Суповац сигурно су предузети у цељи да забаве српску

Черкези, што су нападали на св. Аранђела, сигурно су Ејубове авангарде, а данашњи нападаји Али-Сајиба на Суповац сигурно су предузети у цељи да забаве српску алексиначку војску, док Ејуб доврши свој марш и прибере се на нашој граници

мило и драго; на тебе, драга Србијо, чија се судба сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш сад смишљају како би ти пре дошли главе. Петли огласише зору, кад ме измученога бдењем и мислима савлада сан.

То једна страна одступа, а друга је гони плотунском ватром. Ко одступа? — Сигурно Турци, рече један грађанин, који је стајао до мене те посматрао борбу.

рече да ће данас имати прилике да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки! Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село.

« Неће ли војници извести из тих ваших речи као да ви држите за сигурно да ће и ова шума и овај цео предео, где смо сад ми, пасти Турцима у руке, да ће овдашње становништво морати нагло да

А међутим Турци су сигурно мислили; »Да ви имате снаге и памети, ви би нас, ако не синоћ, а оно рано јутрос погнали онако изнурене и десетковане,

Срећом мудри коморџија био је довео мога коња амо. Сигурно му је то био леп изговор да се уклони од куршума: »Е, знате, морам да водим господиновога коња у штаб...

« На питање: како стојимо са другим државама? одговарала је: »Добро стојимо, добро; xоће, помоћи ће нас, сигурно ће помоћи; како не би!

Поћи ћете и ви са мном. — Дакле, ваше превасходство држи да ће Турци сасвим очистити српско земљиште? — То је сигурно.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

У оваквој ноћи људи се несвесно збијају у гомиле, као крдо оваца. Чујем где неко иза мојих леђа говори: „Сигурно наши врше напад.“ „Какав напад!... Зар би нас онда вукли по овој ноћи. По паљби рекао бих да наши беже.

Било нам је неразумљиво зашто су онда Бугари напустили батерију, и одступили за једно шездесет метара... Не знам. — Сигурно је у мраку налетела на њих нека наша група војника, па су они измакли — додаје Светислав. — Могуће.

Имао сам осећање као онај кога су везали за колац и сад чека плотун... Срећом, њихова артиљерија није погађала. Сигурно им је осматрач био далеко. Али наша?... Помлати их као марву.

А ови су преко телефона сигурно закукали, те око подне престадоше са гађањем. Колико сам могао видети кроз пушкарницу, цео плато био је покривен

— Хоћу да објасним овим људима како изгледа тамо. А сад, да запитам тебе нешто, о чему сигурно појма немаш. Да ли ти је познато како је гласила заповест за напад?

Појма немам где сам. Везу смо погубили. Неки тежак задах испунио маглу, па једва дишемо. Сигурно од лешева, што леже већ толико дана. Испред нас наслагано је плочасто камење.

Обузела ме је нека језа, вилице су ми се тресле као у грозници... Али Каменита Коса била је освојена. — Био си се сигурно уплашио. Признај — упаде Мишић. — Не! — на лицу Предраговом јави се гримаса и он је нервозно кретао прстима.

Било их је четрдесет. Да ли су рањени или погинули, нисмо знали. Толико их је тек недостајало... Сигурно толико, ако не и више у осталим четама. Мој ордонанс је трљао задовољно руке. — Их, што неће сад да нам донесу ручак.

Дошло ми је да јекнем, да управим песнице небу, па да викнем: доста је било крви... Аман! Пуцњеви пушака се разлежу. Сигурно су се они преостали склонили у наше ровове, и сад се туку преко нас. Али наш напад је сломљен.

Ваљда тек што је издахнуо, јер су се у унутрашњим очним угловима, налазиле још сузе. Сигурно је до последњег даха био свестан, и мислио на своју младост и породицу.

Принео сам руку земљи и он хитро пође. Тада ми паде на памет, шта би радили Бугари да ухвате мене. Убили би ме сигурно. Видиш ли — Влајко зажмире и значајно ме погледа — тада сам се први пут запитао: а зашто?... Зашто се ми бијемо?

На јело нико и не мисли, али жеђ поче да нас мори. Са стрепњом очекујемо ноћ, када ће Бугари сигурно извршити напад. А треће чете још нема... С оне стране реке влада мртва тишина, као да су заборавили на нас.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

” Грујић даље закључује, уз убедљив низ доказа, да је Козачинскога драма сачињена „почетком 1736. г. и сигурно су је ученици В-ог гнмназ. разреда (пиите) приликом испита свог 15. августа, на Успеније Пресв.

дубоко у памети Рајићевој, који је тада био око 10 година и већ 3-ћу годину полазио славенску школу у Карловцима; али сигурно о датуму те претставе није имао никакова записа, па није чудо кад је после неких 60 година о томе писао да је

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

” ЈЕРОТИЈЕ: Чекај! Дакле, је л' му знаш лични опис? АЛЕКСА: Не знам! ЈЕРОТИЈЕ: Млад? ...Је л' знаш сигурно да је млад? АЛЕКСА: Па јесте, млад је! ЈЕРОТИЈЕ: Добро, онда даље... (Чиновницима.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И после би и отац долазио. Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.

Али бабе, која га је сигурно чула кад је дошао и чула како виче, још не би било. У послу, тамо по башти је остајала. И тек када би отац не могући

Двориште бљештало. По башти шуштале сенке и лелујало се лишће а горе чардак сигурно се још јаче белио. И Младен изишавши и прошавши поред те њене собе, трзао би се од страха видећи како, макар поноћ

Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са њим у трговину, тражи да му он из дућана позајми

да, иако је оца нестало, умро, радња тиме није ништа изгубила, већ да ће, ако не бити под Младеном боља, већа, а оно сигурно да ће бити иста онаква каква је била: угледна, на гласу, јака...

Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће, ако се више потроши, он донети још толико. А сада, морало се оно што је најнужније.

Јер, ко зна сада како ће он, Младен, тамо, у дућану? Можда ће се, више је но сигурно, штогод изгубити, штетовати, па онда овамо, код куће, да се нема ни колико треба...

Да се као и пре, онако мирно, тихо, сигурно у кући живи, готови, ручава, вечерава. Да опет настане оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање,

оно онако лепо, пријатно пролажење дана, оне вечери, спавање, разговор шта ће за сутра да се готови, ради, и то сигурно, без брига, задовољно. Па и дочекивање празника, куповање одела, радост за то, спремање, журба.

Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји. Вода са чесме да свеже, слободно жубори, па да је баба спроводи по башти, да баба шврља по

Не. Већ мирно, сигурно се спава, одмара. Па онда, кад Младен затвори капију, оно његово долажење, приближавање чесми, кући. А мрак, сумрак.

кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница. После вечере, одмакнувши се од софре и истресавши из скута мрве, баба почиње разговор.

Ћипико, Иво - Пауци

Пред њим је велика, отворена, трговачка књига, у њој нешто тражи, а сигурно неког од дужника није могао да нађе, јер посегне за другом, мањом, у којој су дужници побиљежени алфабетским редом.

Миран је. Божица ће сигурно доћи, а кад дође, знаће шта да ради, — одлучио је данас. И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском

Путем стижу људе. Сигурно иду у варош за истим послом. Пожуре, као да ће сијена нестати. Војкан не може а да не набаци коју Илији; вели му: —

Стриц Петар већ и не двоумијаше: биће сигурно да је Илија тако удесио кад не хтједе пристати да по половицу плате крчмару трошак седмине, већ је сам крчмара

А лако ће и с опоруком. гдје улазе као свједоци на самртноме часу Крило и Ждрале. Сигурно покојни Нико није опоручио никоме ништа.

Па му памет мути сила измрчене хартије, растркане по големоме столу, и дебеле, увезане, трговачке књиге. „Сигурно”, помисли, „и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села!

Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен. —Павле, знаш што? — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио, — преотми Цвијету... сада ти је згода... —Човјече добар, одведе је опет Радивој... —Ко вели?

је; додуше, на суду није постигао што је хтјео: суд је опростио Раду од његове тужбе ради суложништва, али он се неће сигурно на томе уставити: осветиће се и наћи ће за то коју му драго излику; нису утаман стари људи говорили: „ чувај се турске

Тога јутра Ради беше жао оца. Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно промијениће нагоре, јер је земан томе. — Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом, самарећи коња.

— Ко вели? — насмија се на њу Раде и, погледавши је низ тијело каза: — Зар си што осјетила? —Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој! Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.

Попу Врани сигурно није било на уму да у божјем храму, у којему је он једини господар, никога срамоти, већ да посавјетује заблудјелу

— Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом. — Сигурно да нема, — одговори мјесто Раде жена му. Раде ћути и не помишља, као обично, на свога старијега синчића, што му се

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Димитрије Више не сумњам у то да ће Доротеј излечити Лаушеву рану на бедру. Дакле, рану ће сигурно излечити. Већ трећи дан одлази горе на Кулу да га превија, чинећи то ни више ни мање здушно него да је у питању било

Слутио сам да је ту негде, на ливади, одбачено једним бесним хицем и да ћу га сигурно наћи само ако се потрудим. Сада је овде у мојим рукама. Окрећем га и загледам.

Њему није било стало ни до какве победе, опијала га је врева боја и сласт уништавана и сигурно би био веома несрећан кад више не би имао против кога да се бије и шта да уништава.

Устао је пре свитања и отишао ваљда да трага, као и обично, за биљем. Тај расејани момак сигурно није ни приметио пожар у Брежини, а биће најпре да тада село није ни горело.

сам да објашњавам: поход је кратак јер у њему није суделовао Драгутин, не ради се о спољњем непријатељу државе, сигурно се неки ситни великаш у Зети побунио (Зећани су сви одреда бунџије) негде доле око Скадра, на мору.

Не знам ко је пронашао ово питање, сигурно је то учинио неки пакосни окачењак, један од оних доконих припигуза што зверају по васцели дан около не би ли спазили

пљувачка, у роју мува зунзара и ситних мушица сирћетуша што су се купиле око натрулих крушака на трпезици, било је сигурно угодније него тамо. Тамо нико неће хтети да се супротстави Никанору.

бучном тутњавом, жестоким млатарањем и засецима брадвом и није намеравао да посатире наше мајушне сусетке, хтео је сигурно да им стави до знања да је он, Матија, прек човек, пикљив човек, мрзовољан човек, да је ту дошао, да ће ту остати, да

Ловина им је дошла на ноге. Нас смо тројица овде и једнога ће сигурно одабрати кад смо им већ при руци. Кога? Матију? Матија је одиста леп, млад и јак.

Само не знам да ли ће Андрија знати да опише госпи лепоте и чари овога места. Мали је сигурно уплашен страшним причама о Саборишту и, стрепећи да му неко чупаво чудовиште не заскочи на леђа, нема очи за

и пијани Матија лежи на земљи, смеје се као луд, у једној му руци чокањчић са ракијом (ваљда с ракијом, од воде сигурно не би био пијан) а у другој печена прасећа плећка.

Да ли то Матија наговара свога вршњака и брата Доротеја да сутра оде на Мораву, јер: доћи ће она, сигурно ће доћи; ево сад, док лежи крај свога обамрлог кркљивог старца, мисли на то. Данас је издржала, сутра неће моћи.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. Затим се разговор чује. То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

На зиду поред тога прозора висила је, и виси сигурно још, скромна фотографија бесмртнога математичара Бољаија са власторучном, немачки исписаном посветом својим милим

“ - „Но, па Ви сте малочас рекли да се из звезда може читати будућност.“ - „Сигурно! Понављам: Из вечите књиге неба прочитана је, као што ћу Вам то другом приликом саопштити, будућа судбина Земље, Сунца

Сада се сигурно вратио у свој стан који је сигурно ту негде, у близини; лако ћемо га пронаћи, велики филозоф је угледна, позната

Сада се сигурно вратио у свој стан који је сигурно ту негде, у близини; лако ћемо га пронаћи, велики филозоф је угледна, позната личност вароши. Сишли смо са Акрополе.

И пакетић који сам Вам оданде послао стигао је, сигурно, у Ваше руке. Поред других ситних ствари, нашли сте онде и један мали придржач за писма, истесан од камена, белог као

Но, још је рано да пођемо онамо. Прошлу, ведру ноћ употребио је Ератостен, без сумње, за посматрање неба, па се сигурно још одмара. Зато имамо довољно времена да прошетамо по вароши.

Зато су Грци причали да се геометрија родила у Египту. Било ово тачно или не, сигурно је да је геометрија добила у Египту свој класични облик, и то онда када су онамо дошли јелински научници, позвани од

То Вам је, уосталом, сигурно већ све познато, и све је то врло једноставно. Но када се завири дубље у тај механизам, онда он губи своју привидну

Зато показује сваки потез мога пера не само откуцаје мога била него и посртаје вагона. Ваш хваљени графолог сигурно би прочитао из ових редова да њихов писац има расклиматан карактер.

Лепота те жене, која још и данас сјаје кроз векове и која је у њима добила значај једног симбола, не би сигурно имала ону неодољиву снагу да није била удружена са високим душевним особинама.

Када се јучерашња седница свршила, ја сам обасут честитањима и похвалама, најодушевљенијим и сигурно најискренијим од руских делегата. Но ја не могох ни једне речи да проговорим.

То је једно местанце у Славонији, за које сигурно нисте никада ни чули, а можда ни за ову покрајину, али ћете његов положај лако наћи на свакој земљописној карти Европе.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Чак се мислило да је и умро, док он, ето, отишао у калуђере и после дође овамо за попа и деду. Па сигурно сада, да га не би свет оговарао, кад га види да долази овамо, због тога ти и не долази.

КАТА Ама, не велим да деда због тога неће да дође, него тек онако... Можда због нечег другог не долази. Сигурно има посла. Јер њега свуда траже, па можда нема када...

(Вади им из недара цвеће): Погле, колико вам је цвећа надавала. Због вас сигурно целу башту обрала! (Показује на хаџиРисту, Мирона и остале): Па сада све у руку!

Чекај да дâ деда пару. Па зашто и код деде нисте ишли? (Показује на Младена): Али он сигурно није хтео код мене да вас води? Ваш деда само код себе вас води.

у ноћи, када бих се добро најео, добро напио и то још од твога јела, твога пића, (себи заносно): ох, не можда, него сигурно, сигурно, осећаји, жеље, успомене, надвладале би ме.

када бих се добро најео, добро напио и то још од твога јела, твога пића, (себи заносно): ох, не можда, него сигурно, сигурно, осећаји, жеље, успомене, надвладале би ме.

Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша. Сигурно је он. Познајем га по гласу, по кораку. Чује се јак глас са страним акцентом: Како сте? Јесте ли здрави?

АРСЕНИЈЕ Бога ми, хаџике, сад га нисам видео. Али, сигурно је на гробљу. Сигурно се опет у какав стари, већ испуцан гроб завукао и тамо лежи, пошто га ту, као бајаги, нико не

АРСЕНИЈЕ Бога ми, хаџике, сад га нисам видео. Али, сигурно је на гробљу. Сигурно се опет у какав стари, већ испуцан гроб завукао и тамо лежи, пошто га ту, као бајаги, нико не може упалити. (Одлази.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Свашта се говорило међу паланачким кројачима. Да Костица већ одавно има маказе и одавно зна кројити панталоне, и сигурно и герок и пелерину; да је лисац лукави; да га треба избацити из друштва и из читаонице занатлиске; да с кројењем

Ма јеси ли ти икада видела да се тај прозор изјутра зацрвени? — Нисам. — Па који се онда зацрвени? Сигурно онај други, кад их више и нема. — Паула ћути. — Што си се сплела?

Све то за минут. Јȁ да сте видели госпа Нолу, тешку топузину! Бежала сам као да имам четири ноге. Али стигао би ме сигурно, да га нису она разбијена кола лупала по ногама. Улетим у амбар, па преко клипова горе у таванче.

Дошло ми да му се и ја јавим за пациента: у грудима, овде, нешто ме много гуши и пече. Али би сигурно почео да плаче кад бих се ја потужила, ја, његова Нена. Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена...

— Ето видиш да има више путева. — Госпа Нола уздахну. — Терај поред гробља, туда је најкраће и сигурно да не залутамо. — Јоса се окрете, готов да се насмеје на шалу, али се не насмеја.

— Госпођо Лазарић, не мислите ви тако како говорите. На сигурно место је пао ваш Шваба. — Како не мислим! Још горе мислим!

— Господин Јоксим се смеје као човек сигуран у своју ствар. Не знам, госпођо Лазарић, да ли је Бог с мном, али је сигурно са онима о којима ви водите бригу...

Несрећник, кад одем тамо, напада ме страховито. Сећа се сигурно да сам спречавала удадбу Јуличину за њега, и мрзи ме. Тражи ми тестамент: „Да видим, каже, да нисте све оставили

једног дана донели малог сина, који се код госпа Ноле лепо поправио, отац га је дочекао: — А, ти врло лепо изгледаш. Сигурно си пун пара. Тамо код твоје стара-мајке свраћа Господ Саваот, па вам је свима добро...

да виде младића који је, кажу, радио као црв, сад већ годину дана помаже професору у лабораториуму, и наследиће га сигурно на високој школи техничкој, у великом немачком граду. Жупник је давао извештаје, тачне и заиста ванредне.

Последње новости паланачке биле су: да је општина вертеп шлајферов узела; да је шлајферка отпутовала — сигурно код сина; — да господин жупник тражи другу успремачицу цркве и много се љути на шлајферку; и да је госпа Нола

Тешко ми је што их остављам... Адвокат, адвокат ће сигурно красти; Срба ће можда свој део прокоцкати, можда ће и Јуличино и моје штрбнути; али дотрајаће нам ваљда свима до

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

таква иста правила доброг тона, и тако исто млого на морал држала као и ви сами, али оваковог момка омиловати, који је сигурно младожења, као што је и она девојка у најстрожијем смислу; желити да средством њега капу на главу метне, нити ви, нити

аqуа Тофана) — злогласни отров, вероватно на бази арсеника, чијих је неколико капи убијало споро али сигурно. Назван је по Теофанији ди Адамо, италијанској тровачици погубљеној 1633, у Палерму (итал.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Које? — Добро владање. — То је, брате, отежавна околност. Код нас ако си доброг владања, то ти је сигурно да ћеш страдати, а ако си сумњивог владања, можеш још некако и да се извучеш.

Упамти, срешћемо се. Ја, ако не догурам да будем народни посланик оно догураћу сигурно да будем председник управног или надзорног одбора какве банке.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Воде капетана Власкоја, сигурно рањен... — Да ниси рањен? — запита га потпуковник Петар. Он само уздахну и климну главом. — Раскопчајте му блузу!

Још мало... Обазриво сиђох са стране пута и пођох једном ливадом. Бат коњских копита се не чује, сигурно гази по трави, те се мало осмелих. Опет сам застао. Јест... Има неког. Хајд још мало. Нешто звекну.

Цео дан су пролазили рањеници, па ме баш пита наредник Стојић: „Да ли остаде још ко од наших?“ И сигурно су Немци у сумрак ударили поново, да грешници нису ни стигли мене да известе. Силазили смо ка селу.

Чујем где неко позади рече да је један послужилац испао. Сигурно је то онај кога прескочих на путу. Командир нареди двојици ордонанса да се врате, не би ли га нашли и повели собом ако

— Ама, је л’те, молим вас — убрза пешак — докле ћемо овако?... Дотерасмо цара до дувара! Кажем му да ћемо сигурно наићи на савезнике, и да ће нас они одменити. Говорим то, иако знам да нам помоћ неће стићи.

Док смо били још у Ћуприји, наиђу једнога дана мештани у наш бивак и доведу једнога мангупа коња. Веле, сигурно је из нашега пука. Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона... А ти знаш њега...

„Сви су овде“ — одговори ми он одрешито. Ама види, види ипак, да није нечије лежиште празно. „Знам сигурно, господине капетане“ вели ми он. Мало после врати се. „Сви су наши коњи овде.“ — Ама баш сви?

И наши прости редови знали су да ће нас напасти. Ама сигурно. И пуно пута прилазе војници и питају шта чекамо. Али под смртном одговорношћу је наређено да нико не сме да опали ни

Када смо се искупили, њега не беше. Рањен или погинуо. Сигурно је погинуо, јер Бугари ни рањенике не остављају... НА ПРАГУ ОТАЏБИНЕ Пред нама је бескрајна равница.

А ако желите да чујете моје мишљење... — Молим вас, господине потпуковниче... опростите, али ни вас сигурно нико не пита — рече мало набусито Живадин. Потпуковник Петар заћута.

Снег поче да пада. Још једна невоља више. А ми без домовине, без куће, без огњишта. Снег сигурно и тамо пада... тамо, око наших кућа, где живи поробљена сиротиња без игде ичега.

Врата се отворише. Кад уђох у собу, затекох неколико младих Црногораца. Старији су сигурно у рату, а остали су једино ови дечаци.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Лако је рибама: пливајући стижу до површине! Али, тек што удахну капљу ваздуха и повратак је неизбежан. Грана, сигурно, зна неки паметнији пут! Седефна ружа наклони се коралној грани, решена да је упита за савет и од ње затражи помоћ.

Је ли чудо што су му буђења била најмучнија? Није имао храбрости да пође својима са лицем циркуске луде. Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге. За њих је сада мртав. А за себе?

Ко зна: можда је тако и било, можда се људима само причинило. Једно је сигурно: нигде на свету макови нису били тако црвени, тако крупни, нити је ико боље од дечака из сузе рођеног познавао тајне

— Како је леп! — узвикнуо је један зрикавац. — Како брз! — прошапутао је маслачак. — Сигурно је мрављи краљ! Крилато бело сироче ухвати вртоглавица од тих речи.

— Шта каже Светли брат? — упита доглавнике. — Микики-Мики-Но! — одговорише му углас. — Ово сигурно значи да ће ускоро запевати! — окрете се Светли брат свом малом сину, али се Царевић наглас насмеја!

Ако су живи, сигурно то креште и данас. ЗЛАТОКОСА На обали реке давно, тако давно да је већ и име места заборављено, живела је девојка

Било је то око риба и лубеница, око чега би другог? Намршти се Старац: има ли иког лукавијег од Софронија? Сигурно ће му, опет, понудити размену! Колико му је пута узео најлепшу лубеницу за шарана још неуловљеног?

»Он, сигурно, зна где живе МуДри старци!« — помисли младић. Али, на његово питање Месец ни обрвом не маче. — Ја нисам чуо за Забора

Када се боље загледа опази да су то, у ствари, очи трава. »Глупости!« — помисли. »То сигурно светли роса на сунцу!« Бљесак је био тако јак да он и нехотице затвори очи.

Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен глас: — Какав лепотан, људи! Сигурно му је више од столећа! Орах од чуда задрхта. Зар то о њему говоре?

»Где мишји народ?« Мирно је чекала своју судбину. Није она важнија од мишева и принцеза, а и бреза ју је сигурно заборавила!

Великог Медведа није вредело ни звати. Не би дошао, а ако и би није сигурно да нека неопрезна звездица не би завршила у његовим чељустима. Шта сада?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Али ово је девојка. И поштена. Што је право, право. Сви душу носимо. Али за то... ТОМА Ех, поштена: Сигурно ради њеног поштења толико се бесни и трчи око ње. АРСА Ништа ти још не знаш, хаџи!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Била је радосна што су поред ње и што су побјегли од пљуска. — У јазавчеву јазбину да се увучем, тамо би сигурно Луњу нашао — увјеравао је остале дјечаке Стриц, њезин комшија.

— Сигурно се негдје заједно крију — досјећао се малишан. — Како који почне бјежати од школе, ево га већ код Стрица. Једног јутра

— Можда јазавац, лисица или нешто још опасније? Да можда нема змија? Мајстор Мачак озбиљно занијека главом: — Змија сигурно нема. У јаругу никад не допире сунце, а у пећини је увијек хладно. — И ти би се усудио да се унутра завучеш?

— прошапута Мачак обузет свечаном језом пред тим смиреним огледалом подземне воде. — Богзна колико је дубоко. Сигурно сто метара. Јованче се још више нагну и посвиЇетли. — Није дубоко. Ено, види се дно. Нема ни пола метра. Погледај.

Чим они дођу, зна се, ту је већ у близини Луња, јер она је Стрицу увијек за петама. — Сигурно се она скитница Луња шуња и провлачи за нама — упозорава Стриц Николицу, али се мали узалуд обзире, не види се баш

“ — Гле, шта му сад ово значи? — узе да гунђа чича. — Сигурно неки бапски запис против мишева или ... можда овај дјечак све своје противнике назива пацовима, па и мене, пољара?

— Шта, зар ти љествама млатиш свог унука? — упита кнез и погледа старца с великим дивљењем. — Не, него ће он сигурно побјећи на прво дрво, па ја морам имати при руци љестве да бих га стигао и уловио. — Имаш право — поучно рече кнез.

Мачак одлучно занијека главом. — Не, то никако. Ухода који нас је пронашао, сигурно и сад пази на нас па ће нас видјети кад се будемо увлачили у пећину, а онда је све готово: на улаз ће бити постављена

па ће нас видјети кад се будемо увлачили у пећину, а онда је све готово: на улаз ће бити постављена стража, а онда смо сигурно похватани. — А овако? — Овако се бар можемо разбјежати на све стране по шуми, па нек нас лове. Бар ће неко побјећи.

— Шта је, Жуја? — узнемирено упита Стриц. — Неког је опазила! — објасни Николица уплашено трепћући. — То је сигурно онај проклети ухода, опет је дошао — намршти се Јованче. — Лазаре, дај-дер ту кубуру.

Стриц мало поћута па опет живахну: — Шта мислиш, шта ће Николетина радити с оном пушком? Сигурно ће се сакрити негдје у Гају па ће пуцати, а? — Неће, чуло би се. — Па шта ће му онда пушка? — чудио се Стриц.

— Шта ја знам има ли — прогунђа Мачак. — Хајдемо. Продужише кроз шуму. Јованче је у себи шапутао: — Сигурно је долазио тако рано да сакрије пушку. Нашао је неку шупљу букву, рупу под камењем или... Дјечак одједном протрну.