Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Уставише се. Оташ се примицао дугим кораком али без хитње, ка’но ти човјек који је сигуро ономе што ради. Лице му бјеше ведро; никаква трага узбуђења не показа. „За мном!“ рече им.