Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
маст и пече крадом лукумиће кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, — која је већ чула за госта, и одмах се сетила прексиноћњег сна и дошла амо пред кућу.
— О молим, молим — вели г. Пера и окрену кашику на страну гђе Сиде. — А не, госту припада велика кашика — рече гђа Сида и окрену кашику на г. Перину страну. Г.
А, а, даћу ја вама! Гледај ти само њи’! Е, сад представите себи, драги читатељи, да сте ви нешто наместо гђе Сиде: како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!
Ајак, ње нема па нема! Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: »Није она од јутрос ни долазила«. А ја опет тражим, а она, шта мислите?
Вид’ла би’ ја њи’ да је нешто поп Спира у резону; тешко би било мени! Морала би’ од оне Сиде у бели свет бежати! Победићеш, Ћиро, држ’ се само!
А и Шаци је мило било кад је видео то. Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њеним сокаком и спазио је онако лепо очешљану, јавио јој се, и она њему љупко, и показала
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад их цар виђе, потаја се и стаде вирке да гледа ђе ће шта ли ће ови чоек. Кад тек што на сухо изиде, сиде с коња и дохвати некаку свиралу дугу превјену и шарену као највећа змија и поче у њу свирјети да се од мила Бога не
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми. Бакоња отрије дланом очи и намјести се на кљуну.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ево неколико. У Сремчевом Поп-Ћири и поп-Спири поп-Спира, уза срамежљиво забашуривање гђе Сиде, подсећа како су у младости певали и ову песму, па скоро читаву прву строфу и отпева; а Ст.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јанко бјеше на дворове слугом свој'јем одшетао. 45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА Али сиде дивојка мисецу говорити, небога дивојка: „Кажи мени, липи мисец кој' доходиш с истока, јеси видил в Цариграду мога
Је ли и сад у животу, а да су га изгубили?“ Али сиде јасан мисец то дивојки говорити, заручници млади: „Јесам видил пред вчером у липоме Цариграду, и хоћу ти истину, нут'
Тако ми се не мрчати како истину казивати: цар је чинил преда се нут' јунака дозивати, цар силени турски, тере сиде говорити младому Свилојевићу: „Да имаш ми истину, Свилојевић, казивати, мој сужњу невољни, што те хоћу зможан цар, ја
“ Али наста силени цар сужњу свому говорити: „Који оно јунак био сиде браде до појаса, сужњу мој невољни, кој' Турака побијаше буздоханом шестопером, тере војску побијаше, и нитко мур
“ Али наста Свилојевић цару зможну говорити: „Оно бише делија који Турака убијаше с својим буздоханом, сиде браде до појаса, Краљевићу витез Марко“.
“ Али сиде Свилојевић цару свому говорити: „Оно сам ти главом мојом на медану, мој честити царе! У рукух ти бритка сабља, а на
Али сиде цар силени сужњу свому говорити, сужњу невољному: „Којоум смртјом хоћеш гинут? Избери си најволењу!“ Тере иде Свилојеви