Употреба речи сидите у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите! Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили.

— рече Бакоња дишући испрекидано. — Нисам ништа изгубија. Нисам има шта да изгубим. Баш нисам ништа изгубија... — Па сидите! — понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

на Ђурђевдан по росном јечму (СЕЗ, 17, 564; 568; при том се каже три пута: »шуге, шугице, бојте се јечменице, с мене сидите, на ј. наидите«, ЗНЖОЈС, 7, 156). Ако је у кући неко болестан од заразне болести, узму се ј.

Ћипико, Иво - Пауци

— Па сте дошли к нама се заклонит'? — рече, шалећ' се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. — Фала, нека ме на ногама!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности