Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На првом месту свакако се налази књижевна вредност њихова. Сиже који се обрађује, начин на који се он излаже, композиција дела, сугестивност причања, све оно што карактерише једну
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БОРАЊА І Сур детао у граб кљује, у граб кљује, поручује телеграфски, све кроз сиже: тек је душа зрнце риже. Праскозорје са Борање црвенилом сноп оджање и облије трбух змији у светлосној утопији.
ІІ Горски ветар отпирује машу с лирске материје и с грмушом сриче сиже: тек је душа зрнце риже. У свести ми сјаји трина, гора сиња и самштина, са црвеном укосницом, полуплава и са
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
гране сребрне а перја златна; пођи к њему и удри ножницом од ножа у коријен, и отвориће ти се силновите и од сваке сиже аспре, те узми и натовари оне три коња и с њима овамо бјежи, те ћеш тако мојега оца цара смирити | и мене ће ти он
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
што их чини невелики број стихова и у језгру им се налази свега неколико слика или мотива повезаних у малени лирски сиже. Зато се о њима обично пише такорећи у низу, кад се даје преглед важнијих особина целе групе песама или чак целе врсте.
Као да се скида слој по слој, од доцнијег ка ранијем. Сиже је једноставан. Милић безуспешно тражи девојку, све док није чуо за Видову кћер Љепосаву.
уосталом, стварни догађај на коме је Сремац засновао сиже Зоне Замфирове збио се у Приштини, а не у Нишу. На питање зашто се у самој Приштини није нашао неко ко би написао
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Да би се то видело, ваља паралелно с протицањем времена пратити и сижејну окосницу Нечисте крви, јер сиже укључује у себе облике приповедања, а њега у себе укључује композиција.
А у Нечистој крви посебно ће бити занимљиво то што се мотив губљења родитељске куће, у виду њене „продаје”, и у сиже уводи. И уводи се из Софкине свести.
Што писац у сиже уноси, томе он у роману свакако даје на значају. Али чиме он сиже чини уверљивим, чиме му даје књижевну пуноћу и
Што писац у сиже уноси, томе он у роману свакако даје на значају. Али чиме он сиже чини уверљивим, чиме му даје књижевну пуноћу и значењску дубину, то се налази на нижим равнима: то су оне ситније,
Јер се сиже развија, динамику му даје тек Софкин прелазак из једне породице у другу; сам тај прелазак ставља у покрет супротности,
Има романа у којима се сиже завршава кад се противречности разреше, супротности измире. У Нечистој крви он се завршава кад се противречности
кобном лепотом присилно силазећи из високе варошке у досељеничку сеоску породицу, прешла је трагичан пут жртве. Сиже се затвара. Стога време после Томчиног одметања и може добити неометано убрзање.
Стога време после Томчиног одметања и може добити неометано убрзање. Као што се види, судимо ли по начину како је сиже развијен, од припремања психолошког заплета до преокрета ситуације, са крупним последицама које из тога следе и радњи
Изузетно тежак сиже у овој приповеци Станковић је мајсторски развио, јер су заплет и расплет спољних догађаја саображени са психичким
Постоји, очигледно је, извесна тежња да се у повезивању/груписању ликова понавља исти образац. Ако сада пређемо на сиже, одмах ћемо приметити да има два тока: спољњи чини одлазак на војну Славонско-подунавског пука, његово учешће у
Но, како се сиже у роману склапа, тако се и судбинске путање ликова приближавају, да би се на крају стекле у истоме „страшном бунару
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И Васељена њива наша поста За семе части — које сунцу сиже. Господе, казне зар не беше доста? Време је жетви, дан косидбе стиже, Време да плоча с гробова се диже.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
бајке о одласку главног јунака у далека пространства, где треба да изврши "неизвршиве" задатке, објективизује се у сиже о српском граничару који, да би се ослободио вечне страже на граници између Аустрије и турске, хришћанства и ислама -
Павле Угринов (1926) остаје доследан минуциозној дескрипцији, која успорава радњу и потискује сиже. Најистрајнији у експериментисању је Бора Ћосић (1932).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та метода има, међутим само локални значај, не сиже даље у прошлост до на 10000 година, па се тиче само једног бесконачно сићушног дела Земљине прошлости.
Зато календар Земљине прошлости основан на тој методи иде од 35 милиона година пре садашњости и сиже до 1900 милиона у давну прошлост. За нови век Земљине историје он нам није дао никаквих података.