Употреба речи сикиру у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Његово дете нехотице згази на змију, а она га уједе. Врисне дете. Шчепа отац сикиру да утуче змију, но она брзо увуче се у рупу, само што јој човек одреже реп. Умре дете и закопају га пред кућом.

92 Два путника и сикира Двојица путоваху у друштву. Један од њих нађе сикиру, и почне се хвалити говорећи: „Нашао сам сикиру.

Један од њих нађе сикиру, и почне се хвалити говорећи: „Нашао сам сикиру. Вели му други: „Та, брате, кад скупа путујемо, ваљало би да речеш: нашли смо, а не: нашао сам.

“ Јок, неће ови ништа од тога да зна. А кад мало почас, ето ти људи на коњи за њима, вичу: „Сикиру!” — „Што ћемо сад? — рекне ови — нагазићемо на сијасет! Они ће рећи да смо им ми украли сикиру.

” — „Што ћемо сад? — рекне ови — нагазићемо на сијасет! Они ће рећи да смо им ми украли сикиру. — „Што ти мене сад мешаш: Што ћемо сад и нагазићемо?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А кад забеле зора, он викну: — Сурепе! — Шта је? — На посао! — Шта ћеш? — Што се год може урадити! Ашов и сикиру у руке!... До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... — Добро, Станко!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Сос вода си гаси ватра!... Кад си био у виноград сос надничар, изгубило си једну сикиру, тридесет крајцара... Кад си носио путуња, пуко кајшу и просуло си толику кљук, пет форинта...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Па да, брате, њега. Тај, канда, ни себи није знао помоћи, а камоли ће тек мени. Ударио крај себе сикиру у пањ па се удудучио, а ја, чим га погледам и видим ону бравећу бекињу на њему, одмах ми на ум падне нечије јаре или

Нек му и свети Јован ломи ноге по оним пањевима, као и он. Имаће бар о шта тупити ону своју свету сикиру. — Е, многоме је стари Раде пружио руку, па што не би и своме кићеном Сави, коме ни у најгушћој помрчини никад није

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Ето, у шуму сам стиг’о, господин председник, да дрва сечем, и сикиру сам узео и дрво сечем, господин председник, ама дрво тврдо, господин председник, па зорт.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Отац, кад је то видио, од жалости не зна шта ће, већ узô сикиру па од те вишње направи велику батину, и свако јутро трчи по сокаку па млати с њом по витру.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности