Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ту напојисмо коње. Онда опет узбрдо, док не стигосмо у једно село, чини ми се рекоше да се зове Сикот. Дуго смо ту чекали. Када смо кренули, сунце се већ клонило заходу, а хладњикав поветарац је пиркао.