Употреба речи сикћу у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Опет их отварам, а мало час сневам моју кућу сву у пламену. Црвени језици лижу, сикћу, витлају и пламте високо, а ја знам да моја кућа гори. Ја сумњам. Али улазим унутра да из жара ж своје драге успомене.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Понекад ми много недостаје тај мирис. Уместо шиштећег млаза млека из крављег вимена, преда мном већ годинама сикћу отровни напици. Ни када зажмурим, тетрапак ми не личи на краву.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Јер су нам стопе земљом рањене и срца о врату висе неокајана, јер сикћу још гује у костима и неисплакани знојеви под кожом пеку јаче но бисер у шкољци, о ноћи отвори нам тајну капију града.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Присојима пустим сурог камењара Палацају, гмижу, сикћу љуте шарке; Зидинама студен ветар доба стара Дува у дане прашњаве и жарке.

БЕЛИ МИР Аветињске буре оргије се чују Крај пећи, у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују, Урлају, и вриште, и грме, и кòбе Над грâдом страсти, греха, мржње, злобе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Поља и њиве су покривене лешевима. Наши митраљези сикћу, а бугарска артиљерија рије по нашим рововима. Али малаксали су најзад и они, те се иза ограда и јаркова почињу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности