Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Омамљени мирисима земаљским, ил пред хладноћама небеским бежећи, богови силазе с неба и облака, божанско за овчарско мењају име и презиме, бацају муње у трње, узимају овчарски штап и, планинама
изласку из шуме сретоше ме три стога сена, као три шубаре, накривљене на три главе, на три главе три путника, који силазе у мрачну зимску земљу. Из мрачне зимске земље израњајући, гологлави, дочекују ме врхови планина, као богови.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али први човек и први краљ острва полудео је од страха. РУКА По мраморним степеницама које силазе у море, окружена народом, лепа жена Победиоца чека повратак у луку његове галије са пурпурним једрима.
Африка
силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.
Неколико степеница силазе са мале верандице на стазу, што се најпре нагло спушта, а онда нагло пење у заселак где су црни дућани, рибарске
столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.
Они су тако вертикално преда мном а тако смањени у перспективи, да личе на ове обојене гуштере што силазе на све стране низ плетени зид крај мене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
после неколико сати вожње, по брдима, шумама, крчевини, рупчагама, Будим нестаде иза њих у даљини, а кола почеше да силазе, лакше, на друм, који је водио, долином, до Грана.
Претварао се у варош чистих, завејаних, грађевина, које као да силазе, смрзнуте, на воду. А дуж леве обале, простирао се у раван, као у поплављену Бачку.
Руси почеше почетком XИX века да силазе на Балкан и у Сервију. Где су били они који се одселише у Росију? У својој бескрајној љубави према свом национу,
На географску карту Русије, и Европе – за вечност! Када су Руси почели да силазе на Балкан, у ратовима, на картама аустријским пише, име Сирк баре, од Алмаша до Чуруга. Пише и доминум Митровитз.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
ограда, па кроз брдо, па низ корита исушених потока спуштају се старице из Месечевих села носећи корњаче на продају. Силазе на асфалтни пут што води до мора. Испред њих плове на маестралу запењена острва.
Срећом, на овом месту нико не губи живот — само кола и лето. Старци тада силазе са свог зида и помажу путницима да се извуку из блата.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према кукурузима. Е-ех, само је одраслима дано оно што је најлепше на свијету.
Милићевић, Вук - Беспуће
Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и стегнутог изблиза планинама. Стају, силазе с кола, кочијаш таре сијеном задахтале коње, док бура хоће да стрга с рамена и да однесе шубу; они траже пут, подупиру
Лалић, Иван В. - ПИСМО
СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене слике што боји се Са непознатом да споји се Ко дух и
СОНЕТА О ЛОБАЊИ 79 ПИСМО И ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене слике што боји се Са непознатом да споји се Ко дух и дах у
Шуме у језеро силазе И сећања се разилазе у светлост, у страх, у снегове (14. XИ 1976) ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ Бесане очи које виде више Но мрљу
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Жућа и Тоша силазе брзо староме точку, у таман јаз, нађоше тамо зачепљен бадањ, из њега јаки не бије млаз. „Погледај, Жућо, видим ли
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сам сведок васкрсења зато се одричем сваког хтења и надам се још мало у хлеб и Његова преображења Људи трком силазе на обалу. Читаоци стоје пред отвореном књигом. Долази једна ноћ која ће бити страшнија од претходне.
драган излива последње пиће из бокала чешљају се овчари на Старој планини у Санџаку гледамо чешљање шакала чешљеви силазе низ пашњаке гвоздене дрљаче у заветрини са мало отрова и свраба крећу да подрљају сваку памет ако заштрчи на
да нас подсете да су били у праву Престају постови престају молитве монаха укида се и строги типик жића испосници силазе из пећина ведри и беспослени се скупљају на тргу и ваде своје главе из торбе и говоре шаљив језик спасоносних басми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша, јесења киша, па нам хладне капљице силазе низ врат, као да нам се у тело змије увлаче. Наиђе капетан Јован и поче да нам разлаже ситуацију.
Да одмогну Чесима, а и себе мало да снабдеју. На ту општу размену отрчаше и артиљерци... Мало после силазе заробљеници у сурим исцепаним шињелима, док се Танасије шепури у једној бунди, са лулом у устима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече. А, где облаци силазе Арну на дно и трепте, увис, зеленила тврда, видим мост што води, над видиком, у тешку таму Фрушког брда.
На то у вагону настаје као неко гласање, неки силазе, и убацују ме, љубазно, кроз прозор у вагон, у ком су као сардине. Дају ми пријатељски место, крај себе.
Са узалудношћу рођења и узалудношћу смрти. Небеса, што у пролеће дишу тако, да се шуме повијају, у јесен силазе са брда, мрка и тешка, као неки огромни медвед, што се развеселио, па игра. Боје, као зарђао наковањ.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Једни, готово војничким корацима, иду пољаном, други се пењу уза стење, трећи силазе у јаругу, они прескачу преко клада, ови се провлаче кроз трње, шибље и коров, и цела та маса, одлучно и брзо, с пуним
По небу јуре и снују час густи и црни, час растресити и развучени загасити и беличасти облаци, силазе ниско, ниско, закачињући почешће највиши део шуме, који се, право пред очима болесниковим, уздиже с друге стране
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ Та стаза којом, предвече, Полако, ногу пред ногу, Говеда силазе смерно На реку, да пију воду; Пут који води ка води Срећи би нас мого довести; Газови и појила су На главном
Гледај те краве, брижне, И волове, горде и лење, Док силазе, свечано, На појило, ко на крштење; Иду, ни о чем не мисле, У сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
је тачно запазио три основне фазе у циклусу развитка јегуље и могао сигурним доказима тврдити да полно зреле јегуље силазе из слатких вода у море, да се само у мору расплођавају и да младе јегуљице улазе из морске у слатке воде у којима
Једне се пењу на север и допиру до 70˚ северне ширине, док друге силазе на југ испуњавајући топле воде Средоземног мора, јужне Европе и северне Африке.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Симиџије већ почеше да се виђају како силазе из чаршије, размилели се по сокацима што воде на друмове. Трче бесомучно, да достигну муштерије.
звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама. Биле су спремне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
што у ћеси; ако си обеспарио, зајмиће ти наши, па да би што и залагали; а за пренос пак, најлакше, јер и онако многи силазе у град пред тај дан!“ говораше му Ивана на само.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске; све се губи у дубини таме кујинске).
Свирачи се извлаче преплашени, погурени. Сви силазе. Дају знак и свирачима доле те се придружују мучке. Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће, где су коњи и
СТОЈНА Не може, газда, ама... ТОМА Доста, а сад нас води и умири се, да он што не примети. Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза. СТОЈНА (враћа се, умирена већ, подстиче ватру на огњишту, намешта грање): И боље, боље тако!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Откуд у своду сад толико боја: За потиљком се ено чак зелени Небеска раван са које ка мени Силазе бели друмови без броја?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ово мало земљице око Морава једва се напуни народом, па се брзо искрене и распе преко Саве. И опет ноћу са планина силазе луди и вода. У липовој кори доносе децу. Пси лају по њиховом трагу. И од глади постадоше курјаци.
Лаки и меки детињи прсти. Очи што све виде. Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Старији након тога дуго ћуте, а маленима се чини да виде како звезде силазе с крова и претварају се у дечаке. Ти дечаци су једнако високи, једнако смеђи, али један се стално мршти, а други не
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
О чему су све разговарали, ко зна. Дорћолски ветрови су разнели њихове речи, њихови кораци, кад силазе низ падину, више не остављају трагове, из излога некадашње апотеке, уместо уздржаног осмеха Савке Каљевић, нагнуте над
Попа, Васко - КОРА
се обрвом месеца (1951) ДАЛЕКО У НАМА 1 Дижемо руке Улица се у небо пење Обарамо погледе Кровови у земљу силазе Из сваког бола Који не спомињемо По један кестен израсте И остаје тајанствен за нама Из сваке наде Коју гајимо По
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
међу јастуцима лежала његова глава, цвилело је нешто од оних финих, невидљивих млазева што се тако чини као да однекуд силазе и патнички јецају, па све више савлађивало судију у страшној клонулости сасвим измучене душе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— И коначно одлазе. Промичу опет ходником, силазе степеницама, добростиво се осмјехују вратару. Виктор вади из џепа мали звецкави свјетлуцави снопић, изабире пљоснати
Ћипико, Иво - Приповетке
У дебеломе хладу је, код живе воде... И надода: — Их, да ми је ту сјавити стоку на пландовање!... Одморивши се, силазе ногоступом...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Поља с језером у чији понор, одражавајући се, силазе брда: Кроз огледала отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.
И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор [...]. Поља нису удаљена само просторно него и временски.
отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор [...].
]. Орахова дворана продужена у огледалу, огледала углачаних река, небеса што силазе у језера и песме што кроз душу отичу до давних предака (до сени умрлих што их вода чува) – све те слике чудесно је
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
они с нестрпљењем чекају послужење „не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим”; најзад, брзо силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем
У трећој строфи поеме, рецимо, налазимо одраз у води и преврнуту слику (већ је пре тога речено да „облаци силазе Арну на дно”); затим сенку песникову што се у реци злослутно прелама, заједно са одзвањањем, кроз воду, његових
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Јао, време стрмо израсло иза лажног Сусрета чула у уму. Неважно Спрема у свему виђеном поразе Оку и уху док сазвежђа силазе Кроз левак цвета у земљу, престрого Штиво корењу. Ту сам изнемого.
са срцем од ветра када ми све наде збуниш Можда би требало да певам тако да се не разликујем од других који силазе по воду али поред тебе најбоље сазрева моја подсвест смештена између сунца и месеца ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ Ја волим срећу
Петровић, Растко - АФРИКА
силази до кратких молова подигнутих на кољима, прекриљене шареним гомилама црнаца, исто као и црвене улице што стрмо силазе између шумовитих брегова.
Неколико степеница силазе са мале верандице на стазу, што се најпре нагло спушта, а онда нагло пење у заселак где су црни дућани, рибарске
столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.
Они су тако вертикално преда мном а тако смањени у перспективи, да личе на ове обојене гуштере што силазе на све стране низ плетени зид крај мене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Она је од Србе очекивала не толико личност колико тип: или неког Бошка, или бар човека који ће бити сличан онима што силазе с планине.
Хја, животу не можеш натурити технику... живот ради свашта, па се и скита... И добро је док скитнице не силазе с друмова. Али у Аустрији, овде у овом нашем буџаку, у Римској улици бити колонијица последњих или претпоследњих Грка..
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
За њим други, али га задржа самар, диже се и оста стојећи. Војници силазе на коленима, да их изведу. Коњи су већ за страшени, издужују само вратове, а ногама се одупиру...
Небо оловно, киша је пљуштала, а море је било тамно и нарогушено. Деца покисла, те силазе мокра и најежена. Мићу једва одвојисмо од аутомобила. Требало је прећи на острво Видо, али приста ниште је било пусто.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор, Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни
отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор,
вече Азије које их косо преклопи, Лист књиге коју ветрови читају, Далеки дах мора и острва што се стресају. Силазе, тако, падинама Битинског Олимпа, Безбројне, незнатне, ужурбане као мишеви, Ради торова покрај Брусе, Ради збијености
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Долазе Турци, војна аристократија је разбијена, придворни певачи силазе међу сељаке, сељаци примају феудалну поезију, показују способност да је преудесе и сувише — певају затим потпуно нове