Африка
Гужва. Чим нам кажу да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази обали.
Вуије и ја силазимо на обалу пуну пирога, чамаца растовареног воћа. Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца.
Они су отишли у поље, и нико не зна где су ни кад ће се вратити; можда вечерас, можда тек кроз дан-два. Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по договору да прође.
Међутим на Зазандру стижемо у први мрак. Црнци–алери распознају нас ипак са друге обале док силазимо низ брег и допловљавају нам у сусрет.
Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже. Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!
Многе светковине около приметио је, али га није занимало шта значе. При том говори бамбара. Док силазимо на плажу, блештаву и златну под сунцем, ђале, гриоти, прате нас певањем о слави фетиша.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Савладавши ту, најлакшу препреку, ми потом откривамо нове и нове слојеве, и, како нам се живот богати, силазимо све дубље и дубље; тако и прича постаје све дубља, смисленија, сложенија, неисцрпнија.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Више нису имале шта да раде у земаљској пустоши, а ми смо осећали да силазимо негде испод нивоа земље, у вршкове траве подземних ватара полуохлађених ваздухом који ми живи још морамо да дишемо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Предњи точкови запали и коњи не могу да извуку. Светлост не смемо да палимо, јер смо на истакнутом месту, већ силазимо с коња и одмеравамо колика је рупа. Послужиоци прихватају за точкове и сви углас вичу: маррш... маррш!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не знам, али мислим да је с варошанима. — Зар су и они у потери? — Кажу, има их дваестак. Почесмо да силазимо у једну дубоку јаругу, обраслу самом буковином.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И све тако, све тако. Па се враћамо кући лети о распусту и срца би нам цветала од среће да није оне страве. Журно силазимо с кола, стрепимо, не видимо га на великој капији где нас остали чекају. Премиремо, без даха смо, улазимо.
“ „Ко то не би хтео“, одвраћам ја, „али кад смо такве среће.“ Ипак силазимо заједно. Улазимо у кафану. А тамо, она пуна света, више сељака него ли варошана, скоро сам сељак. „Шта је ово?
Петровић, Растко - АФРИКА
Гужва. Чим нам кажу да ће брод остати до поноћи, ја и још два млада познаника са брода силазимо у већ препуну шалупу која полази обали.
Вуије и ја силазимо на обалу пуну пирога, чамаца растовареног воћа. Пролази недалеко једна петролејска шалупа пуна црнаца.
Они су отишли у поље, и нико не зна где су ни кад ће се вратити; можда вечерас, можда тек кроз дан-два. Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по договору да прође.
Међутим на Зазандру стижемо у први мрак. Црнци–алери распознају нас ипак са друге обале док силазимо низ брег и допловљавају нам у сусрет.
Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже. Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!
Многе светковине около приметио је, али га није занимало шта значе. При том говори бамбара. Док силазимо на плажу, блештаву и златну под сунцем, ђале, гриоти, прате нас певањем о слави фетиша.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Летимо без предаха даље. Не силазимо ли, до сто ђавола, у сам пакао? Причекајмо још који тренутак! Изглед кроз наше прозорче мења се нагло и бива све
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант храбри војнике, како ће сада лакше ићи јер силазимо и пут нам је под ногама. — Море све нам је једно, те једно — вели један пешак.
Војници непрестано промичу са чутурицама. Ручак и вечера дели се тачно у одређено време. Обично по вечери силазимо у кабине. Наша је кабина дубоко у утроби брода, и чујемо јасно сваки удар машине.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— дочека Стриц као из пушке. — Ти увијек држиш обећања. — Хе-хе, тако је — сложи се дјед. — Хајде силазимо, заиста те нећу тући. Кад се спустише на земљу, нађоше се у кругу похватаних дјечака. Недостајао је само Јованче.