Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Какав млађан не, не смије бити.“ — И срце јој силено закуца, Још ослушну: „Што ли ово бјеше?“ Вјетар само липом зажубори, Друго ништа — „Али ово сада?
Итра муња брата има дома, Та на небу страховита грома, Али она и на земљу пала, Па ми и ту једног изабрала. Гром силено стрелицом потеже, Ал' Милета ништ' му не успреже. Та јунак је овај соко сиви, Челик тврди, та баш огањ живи!