Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Скочи на њега и прождере га. Наравоученије Живо и дјејствително описаније силна неправедна и слаба неповина! „Ко те пре? Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија.
Дигне се такова силна бура да се корабаљ преврати и пото|пи. Морнари се спасу пливајући, а мајмун почне утопавати се.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А Афизу преко Пожаревачке проћи не дам”. — Турци: ,,Миленко! У тебе је мало војске, а у Афиза силна је војска, он ће и на зор прођи”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А док се они смејаше, Станко је муке мучио! Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора... Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!...
Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... Лазаре!... Лазо!... викну га. Али Лазар беше онесвеспуо од силна страха, па не чу вику његову. Маринко клече на једно колено па му придиже главу. – Лазо!.. Лако!... Лазо!...
Озлојеђење на обе стране... Пала тама од неба до земље. Није тама од бога послана, Већ од силна праха и олова! Суреп унесе Станка у шарампов... — Шта је, побратиме?... Убише ли? — Нису, али ме ранише...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ мене и свег око мене.
И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна.
Његовим путевима ће да певају хорови поклоника. Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна железна крв. О његове прси разбијали су се јади и падали скршени пред његове ноге.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Намргоди њене очице, па поче гласно и монотоно, како сва дјеца читају: Маче војску старац Југ-Богдане, У Богдана силна војска била... — Стани! — рече владика. — Ко је то Југ Богдан? — Није он жив — рече Мара. — Он је погинуо на Косову.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Од силне срамоте и силна бола од чворуге која јој је искочила, удари у плач кад се нађе у авлији. Утом дође и г. Пера у село, и зби се оно
— Па то и није лако разумети. — ’Ајде, немој ми ту... и тако не знам ни ди ми је глава од пута и силна труцкања. — Били смо к’о у аришту — наставља гђа Перса. — Меланија само седи па плаче...
кол’ко вам треба, и кол’ко вам је бог дао. Знамо ми то. Намирис’о је Нића још са сокака. Све му голица нос ова твоја силна саламура. Зар ја не знам, зар не знам — к’о једна власт — да си пре три недеље закл’о два, па к’о Енглези дебели.
А зашто нас и плаћаду нег’ да га свуд забодемо! Ај, је л’ добро диваним!! Та не могу да прођем сокаком од силна мириса. — Е, кад је тако, а оно, Ђуко, иди па скини из оџака који пар кобасица, па их метни на ватру за нашег Нићу...
— Помози ми, видиш да сама ово дана не знам ни ди ми је глава од силна посла и пеглања сукања. — Ехе — заустави се бојтар и уздахну — што кажу: Пеглај ми се, сукњо шлингована, У суботу
Коњи се згрануше па све упропнице скачу, а женскадија цичи и подвикује од силна беса »Ију-ју-ју-ју!« Било је и превртања и испадања из кола.
Дође и дан свадбе и венчања. Освануо је лепи Ђурђевдан. Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а све село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама, јер је празник.
бегунца који се дераше и ваљаше по прашини и бацакаше ногама, па се не дâ матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака. — Да им дођемо у гости!...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Онда, кад се не зна ни дан, ни ноћ, а увек, са свију страна само шушти и разлева се једноставна, силна киша. И то она јесенска, мутна, крупна киша.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А Исакович иде у неку далеку земљу, варварску, у снегу, за коју кажу да је братска, истоверна, силна, а никад је нису видели, нити је знају.
Ти си дивна! Ти си силна! Ти си што ми треба.“ У тим јаловим, бестидним, скарадним, женским, загрљајима, у том лудачком трљању и уједању рвача,
Весела. Сретна. Аустријска војска, савезник Росије, силна је. Једино, што му се није допало, код Аустријанаца, то је разлика, која постоји, између бечких госпожа, зашлих у
су биле на земљи тој, црној, масној, плодној, не само врбе дуж реке, која је сад била, и у своме кориту, голема и силна, него и јабланови, багремови, и воћке, око вароши и у вароши.
била, ни тако намирисана, ни тако умешна, у љубави, као што је била госпожа Евдокија у Вијени, али је била страсна, а силна, па је Павлу, у постељи, причала, и о својој фамилији, и целом том крају куда су се сад Исаковичи насељавали.
Теодосије - ЖИТИЈА
Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости твојој̓ да се јави неизмерно силна рука твоја и да запрети онима који се на ме подижу, да види непријатељ мој срамоту своју и да се постиди, и руку своју
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
гуслар их прати брујањем све звучнијим и обузима га гњев; деси му се да баци и скрха свој инструмент да би изразио силна осећања која у њему изазива јака жеља да поправи неправду. Слушаоци су дирнути у најосетљивије жице, готово ужаснути.
Особине мухамеданске властеле. — Још у средњем веку је моћна босанска и хумска властела била особито силна, виолентна.
Љубавна чежња је силна, а љубавна занесеност иде до изнемоглости и болести. На забавама и гозбама, које је пластично и снажно описао Борисав
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
СЕЋАЊЕ НА АСПИДУ КОСАНУ То аспида беше силна, али нервно нестабилна. Кад од куће кришом стругне волела је и да цугне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Отац и мајка су неприкосновени ауторитети за дете. „Морална власт што је имају родитељи над децом веома је силна. Она је јака у Србији и до данашњег дана.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко испали своју, почеше се одзивати из најближега браства, па из осталијех, те кроз тишину и влагу, разлијегаше се силна грмљавина. Кнез се врати у кућу вичући: — Оро, ђецо! Оро! Сви нагрнуше за њим. Милица припали зубљу.
Ислам-бега и његову главу натакох на јатаган, па је држим високо и играм и попијевам по нашем пољу, а преда мном силна војска, све људи без глава, и они поигравају, а за мном се разлијеше прасак пушака, али се ја не обзирем.
По његовијем пространијем хладовинама, што се из далека виде као црне пјеге, пасе силна стока, креће се свијет, разлијеже се пуцњава, свирка, ударање сјекира, пјевање, а не ријетко и нарицање.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА (слеже раменима): Стара песма, то јест. ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива траго! МУЖ (проводаџију): Напоље из куће! ЖЕНА: Чекај да му кажем како ће свет варати. (Подражава му.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су свакојаке скитнице, божји људи, згубидани и сањалице, она силна братија која о Михољу-дне долази у госте деди Ради. Свако од њих однекуд слути виши ред по којем постојимо и умиремо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И јерархија и народ су се бунили када је државна власт стала укидати силна празновања, када је покушавала да се бракоразводне парнице од црквених судова пренесу на грађанске, када се издала
Те просте идеје у оно доба значиле су велику јерес и против Караџића се подигла силна бура. Он је у првом реду стекао непријатеље у црквеним људима, нарочито у јерархији, у онима које су његови пријатељи
Аграрне и друге невоље босанског сељака, лукава, притуњена, али несаломљива и бунтовна, све је то нашло силна израза у овој изврсној сатири.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ слази.
Ко зна де ће још истећи Тај немирни живот мој, Де ће силна жеља рећи: Доста море, овде стој!“ Пева путник, па силази Кроз камење низ планину, Пут се вину, он упази Дивне
се тама, На небу је вечерњача сама, Небо ведро, а река се чиста Тамо, амо у пругама блиста, Ој Дунаво, о ти реко силна, Ала си умилна!
Ој детићи, реко, здраво, здраво! Каки амо вас постави ђаво? Силна посла — о да среће клете — Чувајте се да с' не претргнете.
Севну муња — гледај тамо горе Оне беле поносите дворе, Стоје двори, слава нека стара, Кажу двори силна господара, Ударени на стење високо — Баш се види где царује соко.
ме амо под пазуо, Врела крвца из ране покуља, Ја у седлу мало се заљуља, Шћах из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица.
Душана доба бијаше прекрасно, Сужањство сада њима преужасно, Силна душе дирала је туга, Ал' ниоткуде не виђа се дуга, По ведром дану, по мрачивој ноћи Цвијељеше они без помоћи.
„За отечество, за слободу!“ — По целоме се чуло роду. Да силног онда турског јада, Да силна онда чалма пада! о верни, мили ти мој маче, Још млога турска жена плаче, За милу, можда, какву главу У злачну што
И у то она амо прискочила, Па виде свога пред собоме мила. Ту њу ми лати они јад силени, Од јада силна сва се окамени, Нит штогод рече, нити сузну оком, Нит гледну горе то небо високо; Та оно небо њу превари здраво,
Он на клупу сада седа Па у море доле гледа: Валови се о кам боре, Чине му се њему зборе. Та њиова силна јека Носи нешто из далека, Носи гласе; он и слуша — Све тужнија њему душа, Све се теже јад обара, Трза срце из
Ћа из боја окренут коњица, Ал' не даде силна потурица, Већ допаде, димишкијом ману; Ја подметну мача на обрану, Али пуста сабља у јунака, Паде сабља као муња
Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе! Топот, звека... а силна прашина Подигла се кâно облачина, А кроз облак, ох погледај, друже, Како сјаје то пусто оруже!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
одело, (ма да га је попа грдио па хтео и да бије за то) закитио се цвећем, чак и перуником, па сав црвен, ознојен од силна рада, трчи, смеје се и пева колико га глас држи. У суботу, увече, целу ноћ се је пило и веселило.
Једном руком држаше га за подбрадак, а другом поче марамицом брисати му лице, врат и груди из којих је била силна јара... Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше. — Кажи, кажи зашто си такав?
Одједном кроз рупу на собним вратима, чу се твој тих, дрхтав глас: — Тето, ту ли си? Нисам могао да се макнем од силна, неугодна, и тешка, помешана са болом и саучешћем, осећаја.
Била си у прљавој кошуљи, искрпљеним шалварама, из којих вираху твоје, од силна рада развијене, пљоснате стопале са испуцаним прстима. Стресох се. Мати изиђе за тобом да затвори кухињска врата.
Сваког часа завезује бошчу, која јој после одмах пада, јер или узице олабаве, или попуцају од њена силна сагибања. Погрбавила се од старости, а иде, ради.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
У томе жару види се жена, по голом телу рана је силна, на ране капље с палила кивна ватра жежена. У томе жару ала је лепа!
МИНАДИР Што је силан, што је славан краљ Рамсенит од Мисира, таке силе нигде нема од Индуса па до Нила. Па што има силна блага краљ Рамсенит од Мисира, така блага нигде нема од Индуса па до Нила.
Тако воли Минадире, тако му је љубав силна, те љубави нема више од Индуса па до Нила. Лепо лице све је блеђе вајаоца Минадира, а посете све су ређе Валадиле од
Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна снега: Тако тутњи, тако пуца пољуљана зграда цела, на јуначке пада главе и на недра пада бела.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Е, — рече сад свети Сава ђаволу — пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш. Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Служити полу-желирано-полумеблирано! Сиромах Гутенберг, Анчи, није се морао трудити да пронађе сва она силна штампана слова због твоје мамице и њених пријатељица! Оне троше ствари искључиво у сликама, као урођеници!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком. Док вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Тако су отпочели ову хаза де хуеспедес. Мислим да су задовољни. — Изгледа ми с љубављу вођена. — О, моја снаја је силна жена, права матрона. Када она реши, ствари иду увек добро и с љубављу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ту застадосмо. Причају сељаци да се води велика битка око Шапца, и да је силна војска отишла на ту страну... Очи ми се склапају и цео разговор слушам као кроза сан, те ободох коња да видим зашто
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Је л’ ти ово комшијска чаша ? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. — Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина. Наша... школска...
Младост је силна; она лако преноси све незгоде, а у старости је најмилије сећање на ове дане борбе, кад се млада снага носила са
И ево, баш све се испунило! Он је онакав, каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
моба: Пред њоме је Јаблан на коњицу, У руци му струк бела босиљка, Руком маше, босиљак мирише: “Лако, лако, моја силна мобо!
Сама ми је госпођа код двора, Неће знати да је силна моба, Већ ће мислит’ да је турска војска Млада, луда, поплашиће ми се, Танка, витка, преломиће ми се.“ 103.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака породица гола силна слава са помодрелих усти.
ФИНИСТЕРЕ и њен стас, брак, пољупци, бура што је тако силна била, привиђају ми се још, по неки лептир, булке, клас, док, из прошлости, слушам, њен корак, тако лак.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна. Цар је мрзео овога старца, али, због народа, није смео да показује своју мржњу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
” Кад сам изишао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну. „Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет?..
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А допала му се и она живост, окретност и услужност његова. А ћир Ђорђе се само смеши, уситнио око учитеља, па од силна и њему још необјашњена задовољства и велике услужности чисто га пита очима; дигао обрве преко чела под косу као да
новембра 1889. године. Газда Ђорђе најрадије њих држи ради треће и четврте стране, где су лиферације и лицитације и силна стецишта). Хоће да зна шта се догађа по свету. Разгледа их и уврће своју ретку браду и чисто не дише.
Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. — А-ја! Морао, жена кисела; ја шта ће!
Све се дало на посао. Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо; Макевија клисар пали прангије место Максе
« растеривала. А био је сила онда. Кад уђе с друштвом у кафану, а он само забоде тесак у сто и викне: »Ајаооо! Силна војско! Цивили напоље!« а свет бега. Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, то ће бити силна песма, рада Да знаш шта нежна душа драгој пружа,— На уста моја покуљаће тада Милосне речи и бокори ружа.
Да, песма моја биће моћна тада. Песма младости, бурна као она, Отмена, свежа, поносна, и врела, И силна као многобројна звона Кад прослављају победника смела! Отмена, свежа, поносна и врела.
Не знам. Ал̓ кад ми будућност се јави, Ко добра мајка, као Еден прави, Нечија силна рука здере маску: Ја лупу чујем тужну ко опело, И чудна језа проструји кроз тело — То чекић бије о чамову даску.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
овамо код ње, и они би се после с муком, гошћени и чашћени, могли од ње да одвоје, и да јој наодговарају на њена силна запиткивања о свему. И бар да јој сина Томчу, када овај поче расти, Марко остављао код ње, можда би јој било друкчије.
Ускоро двориште им постаде тесно, свирка јака и силна, чочеци тамни и раздражени... XВИИ У саму ноћ дође кући и ефенди Мита, обријан и очешљан.
Из кујне већ се уносе ти „дарови“, те њихне печене пите, печења, гибанице, од којих је силна маст цурила. При уношењу сваког тог дара, на сав би се глас казивало чији је, од кога: — Ово је од деда-Митриних!...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
она два момка наложише бреме цјепаница на потуљени огањ и још донијеше из авлије двије велике кладе, па приставише. Силна јара пробуди све званице редом. Најпрви се диже Цуца. „Овоме је догорјело!“ рече Спасоје, смијући се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Изгорила дидина колиба; Силна јој се штета догодила! У колиби шанта-квочка била, Шанта квочка и ћораво пиле, Крња здила и куса кашика И дидина
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Е рече сад свети Сава ђаволу: „Пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш.“ Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
6. ПОП И ПАРОХИЈАНИ. Буде једне године силна суша, за то састану се сељани пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к Богу, а у
“ 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН. Упути се некаква силна а при том богата делија сам у кочији на шетњу, и удаљи се у далеке планине | куд га је пут носио.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) ИИИ Кућа као у И чину. Ноћ звездана, без месеца. Празна позорница. Издалека, све ближе и јаче, чује се силна свирка, сељачка и варошка, састављена из више група свирача: гоч бије, грнета пишти и трешти, ћемана цвиле и извијају.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Љубов к науци морала је у мени силна бити кад ме је од њих отргнути могла. Без сумњенија, ово слатко и благородно својство, тако неодложно и природно срцу
Пошли смо с места пре подне, око вечерње доба били смо већ у широком мору, кад ти се подигне такова силна бура да нисмо се нимало надали од потопљенија избећи. Такове вриске жена и деце не би[х] рад већ у животу чути.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. (Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.
Бакоњи бучаше глава кад се пробуди. Бјеше се почело прозирати. Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина. Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата да прими кључ од дворишта,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А турска је војска, у лето 1806, на левој обали Дрине била силна: Турци су се припремали да скрше српски устанак. У тим преговорима, које је одобрио и Карађорђе, ова су двојица имала
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тутун пуши, амбру праву, Дим се диже, дим се мути, Стварају се, шарају се, Силна кола и колути. А из сваког вири лице Лица дивна, лица сјајна, Милостива, жалостива, Поносита, сетна, бајна; Па се
О, то ће бити силна песма, рада Да знаш шта нежна душа драгој пружа; На моја уста покуљаће тада Милосне речи и бокори ружа.
Да, песма моја биће моћна тада, Песма младости, бурна као она, Отмена, свежа, поносна, и врела, И силна као многобројна звона Кад прослављају победника смела! Отмена, свежа, поносна и врела.
Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! А. Шантић ЛВИ ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва, И да
И свом страшћу прве и последње жене, Владаш мојом душом, свом и свагда; - слична Судби, тако и ти, силна, непомична, Стојиш измеђ' мене и свег око мене; Док из сухе стене бије нова вода, И плави цветови из старога пања, И
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Закони су општега поретка мој аманет а живот природе; да их почну сви мирови рушит, моја би се силна на њих рука оружала с ужаснијем гњевом: ја бих све њих у грдне комате раздробио, у бездне зајмио, па бих друге
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Суви ветар дува преко целог краја, усковитлава облаке прашине, небо потамни, сунце се замрачи. Силна река сужава се и малаксава из дана у дан и оставља иза себе пешчане спрудове и плитке баре у којима тамнозелени
И наједанпут сину у његовој глави силна мисао: Не обилази Сунце око Земље, већ Земља око Сунца. Он испита помно то своје хелиоцентрично становиште да провери
Својим законом полуге, решио је цео један низ техничких проблема и створио нова силна помоћна средства технике. Пронашао је разне зупчанике, завртње, чекрке.
„Видео сам пре неколико година својим очима ту величанствену смотру католичке цркве“. „Онда знате колико је силна“. „А како стоји с вашим професорима?“ „Скоро сви су језуите, веома су учени, а неки су стекли и светски глас“.
Одједанпут разабра Пембертон тихо хркање, обазре се и виде како Њутн дрема на своме делу; његова силна глава почивала је на његовој књизи, зраци подневног сунца, продревши кроз маглу, осветљаваху његову снежну косу и
„Мислите, дакле, да је Кивије био завидљивац?“ „Уверен сам у то! Силна његова глава била је несумљиво способна да схвати замашај и плодност идеје о еволуцији, али његово сујетно срце
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Ама, рекох, није могуће: хиљаду година је нисам видео.“ „Жива је, кажу ми, жива и здрава, и силна, и можеш је видети кад ти је драго.“ — „Шта кажу? мислим ја, жива; видећу је, него шта, морам је видети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е, — рече сад свети Сава ђаволу — пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш. Видећи ђаво силна пера у лука, превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи.
А на то ће жупљанин: — А ки је врог плот зделал, кад још ни било чловека? ПОП И ПАРОХИЈАНИ Буде једне године силна суша; зато састану се сељани пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к богу, а у толико
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сенку и с њом мене водили сте собом... Силна дрскост беше овладала мноме; Ја сам само знао бити њеним робом — Да Вас пратим, гледам на домаку своме.
Ћипико, Иво - Приповетке
” и прекрсти се, осјетивши страсно нападање гријеха прама Морачиној разблудној младости. Отима се, а уто зачу се силна грмљавина. Да се одбрани од гријешних мисли, престрашен, узе преда се најмлађе дијете и милује га по глави.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати, Јер ће моја силна љубав Вечно трајати. Љубићу те, све овако — Бог ми срца дао — Као голуб, ил’ као соко, Кад би љубит’ знао.
Тако туга срце вида, У вечити мир га смешта, Така туга није туга, Није силна, није вешта. То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија, Сваки дан ти срце рани, А рану ти још превија!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чује се неко брујање, и кроз тресак граната заори се песма: Спрем’те се, спрем’те, четници. Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру! Командир треће чете, војвода Динић, подигао се и виче: — Шта се чека?!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Кога љубов силна [може] одолити, Кога ли Купидо себи покорити?“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвени.
ујутру зјело рано, провозгљанув оком, Скочи нога за ногоју из постељи скоком, Когда сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под огњиште, Деца око оца и
Певцима име и славу дајеш. У теби гледим, серпска о јуности, Млад народ серпски. Потом си надежда Оцена. Потом силна брига Њихова, умом и телом здрава Да будеш!
Без посведневне крепке воље К цели с’ не долази! Бежи време! Премудрост вечна управља вселеном! Силна јој љубов к тварма диханија; Ко сваком добру даје време. Људи су весници, носци тога!
Онда се подиже силна и храбра јуначина мишцом, Петра и Марице врсни син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила
1838. Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813. Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и
С Делиграда, Неготина и Кладова тутњи, А Морава предаје се горке судбе слутњи; Већ и Петки јављају се силна грома гласи, Београду ударају грозна рока часи. Сузе, ах, лије И прси бије Сербија.
Прежде веја веселена Во ужасје бјаше, Аз бјех силна једна, А враг трепеташе: Ниње же бе силна В пљењени једина Сјежу плачја горко.
Прежде веја веселена Во ужасје бјаше, Аз бјех силна једна, А враг трепеташе: Ниње же бе силна В пљењени једина Сјежу плачја горко.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) ЈЕЛИСАВЕТА: Е чу ли, зликовци како говоре, Да издајника старог измоле? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нису зликовци — Само их силна љубав заноси За старим другом своје младости; Ал’ сада збогом! Са митрополитом Данас се јоште морам видети.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, силна, да л’ живет може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!.. „Па изгините!“ Подсмеха твога горди је збор.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по кујни моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се
кад као свака мати дође, она клекне чело гроба, плаче, али у себи, тихо, загрцано и чим мати Младенова почне од силна плача и нарицања да пада у несвест, заборавља се, она би је прекидала, трзала, не давала јој то, већ да, као што је
Само, занавек је била нестала из њених очију она весела, безбрижна, јака, силна радост, не бринући се шта ће бити, јер је била уверена да ће то он, Младен, бити, и прса јој, мада су била бујнија,
Ћипико, Иво - Пауци
или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редсвито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.
И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло. Силна природна страст надјачаваше сваку мисао. Тражијаше њено тијело и њену младост.
Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало. Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... Једнога јутра поврати се.
Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу... По подне одјурио је у поље, изван града. Очај, чама и силна туга глодали га. У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.
Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ. Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. И пиво бијаше преслабо да разагна очај. Наручи жешћег пића.
Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа. Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...
Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи.
О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора. Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.
Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок. На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. „Силна је штета“ мишљаше Иво. А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.
Иво часком застаде. Силна чежња и туга јављаше му се из душе. Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.
— К'о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. Спопала га силна туга. Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у
— очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! Младим људима овлажише се очи. Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали. Изљубише се и растадоше.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Одлази у сумрак, враћа се у свитање. Потпуно је исцрпљен. Сад се питам каква то силна жудња покреће тога човека да подвргава своје слабо тело таквим језивим патњама.
је то можда као узгред, да не испадне наметљиво, а онда су то мишљење ширили као своје његови следбеници, сва она силна булумента пришипетљи који нису имали свога мозга него су се служили Кирчиним, говорили су то као узгред, слично као и
Прохоров Христ је био нешто друго, нешто потпуно од тога различито: снажна људина, биковитна и силна. Негова глава није оклембешена, већ усправна и моћна, у његовим цртама и борама нема мемле, његово тело није руина из
Христове груди су моћне, Прохорове тесне, утонуле: на Христу силна снага, кипте пусте мишице набрекле и бујне, у Прохора млитава сува кожа што виси са искривљених костију.
Али забога, откуд јагње које жари и пали. То место код Јована је одвећ неразумљиво: „И опазих силна анђела где јаким гласом виче: 'Ко је кадар да отвори књигу и разломи њезине печате?
Његов парип игра под њим, из ноздрва му сукља пара, сапи му дрхтуре од беса и силине, силна машка му млатара под трбухом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Почињем песму ја И те је песме силна моћ, Младост јој име зна! И стократно је срећан свак Те песме ко је плен; Живота у њој трепти зрак, И бол је сладак
Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што ми дође! Ја дижем златни пехар свој, Поклоник миле власти, И све у славу пијем њој, У славу прве
Под скромном сенком дома мог Спокојство леност пружа, Где мирно дрема мали бог У жбуну мајских ружа. Ту бурних жеља силна моћ Не мори људске груди Спокојно овде пада ноћ, Спокојно зора руди.
1888. ДВА ПЕСНИКА Два песника сретоше се на дверима божјег раја, И како се сусретоше, подиже се силна граја, Свадили се око тога и хтели се чак и тући: Ко је од ког заслужнији и ко треба први ући?
Већ коњаници први у трку бацаху стреле На градска гвоздена врата, на платна и куле беле. Но силна Брамина војска још страха и плашње нема У опсађеном граду крвави отпор се спрема.
Кô страшан, огроман језик, пламен се под небо диже, Љуто се повија, пршти и сјајне дворове лиже. Силна се забуна деси и Азок развали врата, Па с бујном дружином својом нагони у варош хата Залуд се Брамини боре и љуте
! Он поче очајно пити. Лагано бркове сŷче, И страст га обузе силна да се ма с киме туче. И прилика му се даде. Идући на дужност своју, Наиђе однекуд ћата, да и он попије коју.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
утисак под којим стојимо: на овој седници, значајнијој но што ју је икад одржало које научно тело, одблеснула је силна светлост човечјег ума и осветлила целу васиону.
А чему би и служила силна конструктивна вежбања и безбројни цртежи који су се у току године морали израдити, до да човек У њима разради сву
Ето видите, драга пријатељице, каква је силна сретства техника дала човеку у руке да живи у свима поднебљима и приликама.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Заман силно Туре гледи Да досади каурину, Турске крвце он не штеди, Већ се диже у планину, Силна чета амо гази, Но мало се когођ слази.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Па и за то има лека! Узми и пости: само хлеб и воду, за неколико дана, да ти тело, снага не буде силна, па онда ђе ти и сан бити и чист и благ. ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо! Није то!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
ВНИМАНИЈЕ — пажња, узимање у обзир; подиже вниманије »побуђује пажњу« ВНИМАТЕЉНО — пажљиво, с пажњом ВОЖДЕЛЕНИЈЕ — силна жеља, чежња, жудња ВОЗЛОЖИТИ — наметнути, ставити некоме у дужност ВОЗМОЖНИ — могућ ВОЗОПИТИ — повикати, закричати,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је просто професорски бес. Узмите само једна Немачка, колико је то пространа и силна царевина, па нема више него четири падежа; па онда Француска, па Енглеска, све велике и моћне државе, па немају више
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Скоро ме страши силна мудрост ове руке Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета (Не, духовност мојој пустоловини мишићној
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! 1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш
Зашто си, реци, моја лепа, Ти оставила мене? 24 Силу ти причаше они, Силна је оптужба текла! Но моју душу што мучи Та дружба није ти рекла.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад су били надомак Језера, оптече их она силна војска. Кад Момчило опазио војску, он потеже сабљу од бедрице, ал' се пуста не да извадити, као да је за коре прирасла.
Но бијаше до девет шурњаја, но шурњаје дворе упоредо, дворе свекра силна Југ-Богдана, и двораху своје господаре, а највише зета поносита; а слуга им једна вино служи, служи вино једном купом
Проводићу ђецу кроз Косово, сву ћу војску турску уводити, док ја нађем душманина мога, а Турчина силна Влах-Алију, који ми је робље поробио.
Иде бане по пољу Косову, иде бане на четири стране, тражи бане силна Влах-Алију, ал' не може бане да га нађе, Спушти с' бане ка води Ситници, на једно је чудо нагазио: на обали до воде
Кад то виђе Страхинићу бане, прохесапи и умом премисли: баш је чадор силна Влах-Алије, те ђогина коња пригоњаше, копље јунак скиде са рамена, те чадору врата отворио а да види ко је под чадором.
Ја не тражим, брате, ни динара, ни ја тражим твоје дуговање, но ја тражим силна Влах-Алију, који ми је дворе растурио, који ми је љубу заробио; кажи мене, старишу дервишу, кажи мене мога душманина!
А што питаш и разбираш, бане, за Турчина силна Влах-Алију, он је бијел чадор разапео на Голечу, високој планини; тек ти хоћу, бане, проговорит: јаши ђога, бјежи из
Ал' да видиш силна Влах-Алије! Сву ноћ љуби Страхинову љубу на планини Турчин под чадором. У Турчина грдан адет бјеше: каил сваки заспат
Колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова, пануо јој главом на криоце; она држи силна Влах-Алију, па чадору отворила врата, она гледа у поље Косово, те ти турску силу разгледаје, прегледаје каки су
Кад удара Страхињићу бане мучну алу силна Влах-Алију, из седла га маћи не могаше, тону вранцу коњу до кољена у земљицу ноге све четири.
Плану Јуже како огањ живи, викну Јуже ђеце деветоро: „Повадите ноже деветоре, на комате кују искидајте!“ Силна ђеца баба послушаше, те на своју сестру кидисаше, ал' је не да Страхинићу бане, шуревима ријеч говораше: „Шуре моје,
Можемо ли Турке придобити?“ Вели њему Косанчић Иване: „О мој брате, Милош-Обилићу, ја сам турску војску уводио, јесте силна војска у Турака: сви ми да се у со прометнемо, не би Турком ручка осолили!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Само духну на нос: „Хм! Јага, што је џимпир! Анасана!“ рекну кад Манча прође крај њих, па се од силна чупкунлука ломи кад иде, а накривио фес на једно око. — „Ех црна Јевдо, што роди сина чапкуна!...
Силно угризе доњу усну и још силније стезаше за руку Гену, другарицу своју, на коју се од силна дерта и кара-севдаха наслонила... Свршила се и ова игра. Одмарају се и играчи — неки иду „нишаљци“ да се љуљају.
Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!... Ништа од свега тога није он приметио нити га се то тицало! Само једна слика
— понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација! Кад чу реч „оскудација“, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.
понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди. Аха, магаренце татино! — заценио се од силна смеха задовољни Јордан... — Оскудација!
Играју сви; кликћу и подврискују уз оца силна ћеманета, зурле и дахирета. А Мане се све више склања и повлачи украј, и све тужније му око срца гледајући шта се све
све је то појурило са сокака у авлију, а околни комшијски зидови пуни начичкани радознала света И све се то тресе од силна смеха, а највише се смеју баш сами младенци, Зона и Манулаћ.
рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак. Сви се тресу од силног смеха.
!...“ А Манулаћ све скаче од радости и смеха држећи тенџеру коју му је донела и предала Васка... А од силна смеха разглавиле су се вилице и остале тако разглављене, па не може да их састави, него му притече у помоћ мајка,